arrow up

Подијелите вијест:

У БиХ неповољна ситуација по српски језик

Рајко Кузмановић
Рајко Кузмановић

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Раjко Кузмановић оциjенио jе да у БиХ ситуациjа врло неповољна по српски jезик зато што се жели формирати “некакав босански jезик”, што jе стара теза коjа постоjи jош од времена Аустро-Угарске.

“Морамо се супротставити таквим схватањима, jер jе jезик jедан и jединствен и то jе српски jезик. Издваjа се и хрватски, а све друго су политички jезици”, рекао jе Кузмановић и наjавио интензивно дjеловање Института за српски jезик и књижевност у будућности.

Он jе новинарима приjе округлог стола “Језик и писмо у РС”, коjи се одржава у Бањалуци, нагласио да jе посебно значаjан Институт за српски jезик и књижевност.

Кузмановић jе напоменуо да jе jезик наjвеће богатство jедног народа и истакао да онаj народ коjи има своj jезик, писмо, традициjу и историjу, има и идентитет.

“АНУРС се бори за наш идентитет у РС и БиХ. У том смислу АНУРС jе у априлу формирала Институт за српски jезик и књижевност, Институт за историjу, Институт за друштвене науке и Институт за природне и биолошке науке”, рекао jе Кузмановић.

Академик Слободан Реметић истакао jе да jе оснивање Института за српски jезик и књижевност прилика да се институционално и организовано истражуjе jезичка проблематика, писана и усмена баштина, савремени jезик и jезичка политика.

АНУРС jе данас организовала округли сто под мазивом “Језик и писмо у РС” на коjем су, између осталог, своjе реферате излагали академици: Љубомир Зуковић, Светозар Кољевић, Воjислав Максимовић, Слободан Реметић и остали истакнути професори.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​