У Београду служен парастос убијеним Србима Ливањског поља

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 1.600 Срба, које су усташе мучки убиле на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну.

Парастосу, првом у низу који ће бити служени у Србији и Републици Српској, присустовали су потомци и рођаци српских жртава, као и чланови Удружења „Огњена Марија Ливањска“, које је организовало парастос.

Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић рекла је да ово удружење обиљежава годишњице страдања Срба из Ливањског поља, прикупља податке о њима, попуњава спискове страдалих, али да је питање да ли ће икад ти сипскови бити завршени.

Када је ријеч о рехабилитацији НДХ и усташтва у Хрватској, као и укидања пресуде хрватском надбискупу Алојзију Степинцу, Достанићева је рекла да рехабилитација неког ко је имао значајну улогу у насилном покатоличавању српске дјеце и уништавању Срба на разне начине, више говори „о њима, него о нама“.

„Свако ради свој посао. Њихово је да раде оно што сматрају да треба, то све говори о њима. Ми на то не можемо пуно утицати, биће реаговања државе и Српске православне цркве, али не верујем да ће то променити став оних који су решили да рехабилитују усташтво“, сматра Достанићева.

Владимир Маљковић, из села Доњи Рујани, подно Динаре, гдје је био велики покољ, навео је да су усташе више од 200 жена и дјеце, међу којима је и његова мајка, која је тада имала десет година, живе бацили у јаму Равни Долац.

„У нашем селу је почињен геноцид, а 218 жена и дјеце бачени су живи у јаму добоку 48 метара, гдје су провели 42 дана“, рекао је Маљковић, наводећи да су усташе претходно покупиле све мушкарце и побили их, а након тога су убили жене и дјецу.

Поводом укидања пресуде Степинцу, која отвара пут за његову рехабилитацију, Маљковић је рекао да је то зло и поновни удар на српске жртве, које „поново бацају у јаме“.

Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на празник Огњене Марије 1941. године усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља, од тек рођених – до старих и немоћних.

Међу првима су, према матрици Независне Државе Хрватске, побијени угледни ливањски Срби, свештеници, љекари, адвокати, трговци да својим ауторитетом не би стали на чело отпора страшном терору, а затим су у шуми Копривница побијене и њихове породице.

У Основној школи у Челебићу убијено је на Огњену Марију 40 дјеце. Тијела покланих бачена су у рупе из којих се раније вадио шљунак, на мјесту званом Барјак, а тамо почивају и данас.

На Ледини код села Пролог убијено је 500 српских домаћина.

Велики број Срба живи су бачени у крашке јаме дубоке и преко 40 метара, а само у јаму Равни Долац бачено је 214 жена и дјеце, гдје су умирали данима.

У јаму Бикушу, изнад села Челебић, бачени су већином одрасли мушкарци, везани жицом и канапом док је у јаму Камешнице и Тушнице бацана нејач из околних српских села.

У љето те 1941. године затрте су комплетне породице, а у неким селима није остао ниједан Србин.

Помен страдалима биће служен сутра у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 29. јула, у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци.

На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

Позив: Парастос у Чапразлијама код споменика, 31. јула

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године