fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У Београду одржана промоција књиге ”Ливањски Срби – просвјетно-духовна заоставштина”

Књига „Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина“, аутора проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8.октобра у сали Вазнесењске цркве у Београду.

Промоција књиге ”Ливањски Срби – просвјетно-духовна заоставштина”
Промоција књиге ”Ливањски Срби – просвјетно-духовна заоставштина”

Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а отац Михајло из бежанијске цркве Светог Георгија обратио се скупу поздравним, уводним речима у име домаћина, Вазнесењске цркве.

Проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, признаати стручњак у међународним круговима, огледао се и на терену политике, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Атини, поред свих обавеза има вољу и налази времена да пише и књиге које осветљавају материјалну и духовну заоставштину његовог и нашег народа у његовом и нашем завичају.

Радован Јовић, дугогодишњи новинар и дописник Вечерњих новости, Независних, СРНЕ, објективно је био спречен да данас учествује на промоцији књиге чији је један од аутора. Својим новинарским пером нас је обогатио за факта и сећања о српској заоставштини на подручју Ливна.

Мотивисани и духовно инспирисани на заоставштини предака написали су књигу Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина, вредну за нас данас, али и за наше потомке да читајући је и листајући памте читав низ претходних генерација које су стварале не само за актуелан тренутак него и за будућност.

Књига хронолошки води кроз део историје ливањских Срба, говорећи о изградњи прве српске школе и православне цркве у време турске власти, о стваралачкој моћи Срба, пре свега трговачког слоја, који улаже лични напор и средства и гради институције и објекте који данас чине вредну заоставштину Срба.

У кратком уметничком програму учествовали су: Стефан и Никола Раду – студенти Богословског факултета који су, поред Оченаша и Химне Светом Сави, извели и кондак и тропар ливањским мученивима, као прво извођење у ишчекивању формалне потврде иницијативе за канонизацију мученички пострадалих Срба на подручју Ливна лета 1941. године.

Снежана Јолић – студент фармације, изрецитовала је епску песму Старац Вујадин, метафору борбе српског народа ливањског подручја.

У народним ношњама, да подсете на прошлост и завичај, госте су поздравили Марија, Анђела и Урош.

О књизи су, поред аутора проф Докића, говорили:

– Никола Рамић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, родом из Богдаша,

– Радивој Радић, професор Филозофског факултета из Београда, рођен у Ливну, као и

– др Милош Дамњановић, пореклом од ливањске породице Глигић.

Професор Рамић је говорећи о књизи подвукао значај основне идеје аутора „да се на једном месту објави што већи број података који сведоче да су Срби били фактор просветног развоја у Ливну и у БиХ. Томе сведоче чињенице попут те да је у Ливну 1820.год. отворена српска православна школа, као прва таква основна школа у Босни, и да је у тадашњим школама на територији Босне у употреби био искључиво српски језик и ћирилично писмо“. Професор Рамић се осврнуо и на давне године које је провео у Ливну, сабирајући данашњим знањем и искуством значај српске баштине и заоставштине. У намери да српску баштину Ливањског поља опише својим професионалним пером, дакле да осветли лексички аспект, увек га је помела помисао на страшно страдање ливањских Срба пред којим је све бледело. Ипак, истакао је да је важно оставити писани траг, сабрану богату српску културу записану у књигама. По речима г.Рамића „књига проф. Бранка Докића и Радована Јовића буди емоције и сећања онима који су провели школске дане у Ливну, а књижевно добро сложена и обогаћена архивским изворима вредна је и за оне који нису Ливњаци“.

Професор Радивој Радић, боравећи у детињству у Губеру, слушао је о градњи ливањске православне цркве, о Сундечићу, о школи, а касније, као признати стручњак, сретао са средњевековним приликама на ливањском подручју, те је своју реч о књизи и започео истицањем значаја целог ливањског краја у средњем веку, као подсећањем да је позната владарска лоза Мрњавчевића пореклом из Ливна. „Иако аутори нису професионални историчари, књига коју су припремили“ рекао је г.Радић, „ иако локално ограничена на једно подручје, значајан је историјски рад, јер нема мале и велике историја. Историја нису само ратови и државе, него је чини и живот људи у тим државама и њихово дело“. Из новије историје професор је истакао повезаност Срба са обе стране Дрине и сједињеност у тешким историјским приликама што доказује и списак од деведесет солунских бораца из Ливањског поља, који је такође добио своје место у представљеној књизи.

Милош Дамњановић, посебно се осврнуо на значај појединих српских ливањских породица, посебно породице Кујунџић, подсећајући на њихов велики труд и упорност и пред самим султаном у остварењу привилегија и права за Србе.

Аутор, Бранко Докића, поред занимљивих појединости о начину прикупљања података и избору чињеница у писању књиге, покренуо је и иницијативу да професори Рамић и Радић буду носиоци научног скупа о развоју школства, који би се одржао 1.септембра 2020.год. када се навршава 200 година од настанка прве српске школе у Ливну, односно БиХ. На крају свог обраћања обратио се поруком: “ Кажу да ако вјерујете у нешто , то ће се и десити, а ја бих волио да вјерујемо у то да ће Срба у Ливањском пољу поново бити“.

Овом приликом, Удружење Огњена Марија Ливањска још једном се захваљује Вазнесењској цркви на челу са старешином оцем Арсенијем, промотерима и учесницима у уметничком делу промоције, као и посетиоцима који су својим присуством допринели успешности овог скупа.

Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Везане вијести:

У Бања Луци одржана промоција књиге Ливањски Срби …

У Београду помен за ливањске Србе – жртве усташког погрома …

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941 …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: