У Београду одржана академија о страдању Срба у добојском логору

Пише: Јадовно 1941.

Духовна академија поводом обиљежавања 100 година од затварања аустроугарског концентрационог логора у Добоју, првом концлогору у савременој Европи, одржана је вечерас у крипти Храма Светог Саве у Београду.

У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената "Добојски логор-култура сјећања", која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско мучилиште из Првог свјетског рата. — Академија о страдању Срба у
Добојском логору Фото: СРНА

Академија је одржана уз благослов патријарха српског Иринеја и епископа зворничко-тузланског Хризостома, те уз подршку Представништва Републике Српске у Београду.

Хор „Богољубље“ и драмски студио „Прота Славко Трнинић“ из Добоја извели су композиције, као и читање текстова – одломака из „Споменице“, која је урађена 1938. године, а која описује мучеништво Добојског логора, оригинална свједочанстава преживјелих логораша.

У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената „Добојски логор-култура сјећања“, која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско мучилиште из Првог свјетског рата.

Старјешина Саборног спомен-храма Пресвете Богородице у Добоју и духовнк Српског црквеног пјевачког друштва „Богољуб“ протојереј ставрофор Душко Недић рекао је Срни да циљ академије није да се представи некаква умјетност, него да се та тема, о којој се није говорило скоро 100 година, врати гдје јој је мјесто и подстакну будући нараштаји да о томе разговарају, размишљају и преносе на будућа покољења.

Он је напоменуо да се већ три године у Добоју обиљежава 100 година Добојског логора, о коме се врло мало зна зато што је то била табу тема у протеклим годинама, јер је то био први концентрациони логор у савременој Европи.

„Ту је страдало највише Срба, мушкараца, жена и дјеце из крајева који су граничили са Србијом. Кроз добојски логор прошло је више од 50.000 људи, жена и дјеце, од којих је 5.000 оставило своје кости и они су мученици за православну вјеру“, рекао је отац Душко.

Он је рекао да било забрањено да се прича о томе због тога што је Аустроугарска жељела да разбије границу са Србијом и да Подриње и те крајеве расели од Срба и да насели исламски живаљ.

Аутор изложбе о Добојском логору директор Архива Српске православне цркве /СПЦ/ Радован Пилиповић је рекао Срни да је изложбом желио да прикаже страдање српског народа у Добојском логору, укључујући и културу сјећања тог страдања, које није било мало.

„Ми као народ смо у 20. веку претрпели велика искушења, али нисмо на најбољи начин због тешких идеолошких притисака успели да артикулишео наше страдање и да се правилно према њему одредимо“, рекао је он.

Пилиповић је додао да су аустругарске власти препознале значај Добоја као важног саобраћајног чворишта, искористиле постојеће бараке, оградили простор и људе подвргли патњи и страдању.

Аустроугарски логор за интерниране Србе у Добоју основан је 27. децембра 1915. године, а кроз њега је до коначног затварања 5. јула 1917. године прошло 45.791 Срба, од којих више од 12.000 није преживјело.

Међу интернираним Србима било је 16.996 жена и дјеце, као и 1.673 мушкарца из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе.