Tribunal osnovan da dokaže da su Srbi genocidan narod

Haški tribunal je  04.12., bosanskom Srbinu, Milanu Lukiću potvrdio dođivotnu robiju, a njegovom rođaku Sredoju, presudio 27 godina robije. Povodom ovog događaja ali i izricanja oslobađajućih presuda generalima Markaču i Gotovini i bivšem pripadniku OVK Ramušu Haradinaju, obratili smo se gospodinu Veselinu Londroviću i zamolili za komentar o kompetentnosti Haškog tribunala.

Ne ulazeći u raspravu da li su braća Lukić krivi ili ne, pitanje stoji da li je i koliko pravedno to što su oni osuđeni pred Haškim sudom, nakon tri oslobađajuće presude dvojici Hrvata i jednom Albancu sa Kosova. Gospodin Londrović, advokat sa višegodišnjim iskustvom zastupanja u Hagu je našoj koleginici Jovani Vukotić na ovu temu rekao:

Suštinski problem kod osnivanja Haškog tribunala je bilo pitanje da li on uopšte legalno i legitimno osnovan? Srbi su uvek tvrdili da nije. Pa čak i Hrvati u prvom procesu, u kojem je suđeno generalu Blaškiću, zamerali su da Haški tribunal nije osnovan odlukom Generalne skupštine UN, nego odlukom Saveta bezbednosti. Međutim, to je Tribunal rešio tako što je tokom suđenja Dušanu Tadiću odbio prigovor odbrane o nenadležnosti suda. Svi kasniji prigovori na nadležnost, Tribunal je odbijao pozivajući se na tu odluku.

Sledeći problem koji faktički postoji za sve kolege advokate, bilo domaće, bilo inostrane koji su uključeni u timove koji brane Srbe je to što je američki Stejt Department (StateDepartment) još devedesetih zauzeo stanovište da su Srbi krivi 70%, Hrvati 20%, muslimani 10%. U principu taj odnos se preneo i na broj optuženih Srba i na ishode tih predmeta.

Pomenuli ste da je u timovima za odbranu Srba bilo i stranih advokata. Vaš kolega Toma Fila je ukazao na činjenicu da se pravilnim odabirom odbrane mogu izvojevati povoljnije presude. Pomenimo da je Ramuš Haradinaj u svom timu odbrane imao čoveka koji radi u advekatskoj kancelariji Čeri But, supruge bivšeg britnaskog premijera Tonija Blera. Da li mislite da angažovanje stranih advokata igra određenu ulogu ili to nema nikakve veze sa ishodom?

Znate, branio sam četvoricu ljudi u Hagu. Na prvom slučaju, odbrani Gorana Jelisića koji je bio optužen za genocid i ostale ratne zločine, sa mnom je radio kolega ko-branilac jedan advokat iz Londona Majkl Grivs (MichaelGraves). Uvek sam išao vođen taktikom da jedan advokat treba da bude „lokalni“ koji je upoznat sa dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije, a jedan stranac koji bolje poznaje sistem anglo- saksonskog prava (obzirom da smo mi više orijentisani na francusko i nemačko, dakle sistem kontinentalnog prava).

Dakle, kolega Majkl Grivs je još tokom pripreme odbrane Gorana Jelisića tvrdio da je Tribunal osnovan iz dva razloga: da se dokaže da su Srbi genocidan narod i da su Srbi kao narod odgovorni za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Sa njim sa se tim povodom danima raspravljao, ali sve što je rekao još pre početka suđenja Jelisiću, kasnije se ispostavilo kao tačno.

Pogledajte, nema ni jedne optužnice protiv Hrvata niti protiv jednog Bošnjaka koje je Tužilaštvo podiglo za genocid. Gotovo sav srpski vrh iz Bosne je optužen za udruženi zločinački poduhvat. Da, postoje izuzeci u slučaju Hrvatske u tom smislu, a to su generali Gotovina i Markač, koji su, kako smo videli, oslobođeni.

Da li je Vaš engleski kolega Vama bio dodeljen ili ste mogli da izaberete?

Njega smo odabrali moj klijent Goran Jelisić i ja. On je poznati londonski advokat. Upravo smo se trudili da napravimo taj dobar odabir. Ne samo što nam je rekao za ovaj zadatak Tribunal, koji sam pomenuo, već je i godinu dana pre početka bombardovanja rekao da će do toga doći. Iako sam se tada čudio, vremenom se ispostavilo da je bilo tačno sve što je rekao. Mislim da je bio cilj zapadnih sila da se krivica za genocid i masovne zločine koju su do tada nosili Nemci zbog Drugog svetskog rata, sada prebaci na Srbe.

Da li možete da nam još nešto kažete o saradnji sa Vašim engleskim kolegom tokom rada na odbrani Gorana Jelisića?

Mi smo zajedno čak nabavili knjigu Vilijama Šabaza (William Schabas) kanadskog pravnik i eksperta za meljunarodno pravo, člana Irske kraljevske akademije. Šabaz je dobro proučio građanski sukob na prostoru bivše Jugoslavije i on je tvrdio da nijedan narod sa ovog područja nije počinio genocid. Cilj svih naroda je bio da zaokruže svoje teritorije i da proteraju stanovništvo, druge narode ( to se smatra zločinom protiv čovečnosti, odnosno progon). To su svi narodi radili.

Na predmetu gde smo branili drugog klijenta Duška Sikiricu, kolega Grivs je dobro radio, zastupao je tezu da Srbi nisu genocidni narod. Ali, u nekom neformalnom razgovoru mi je rekao da cilj Tribunala nije da se utvrde individualni krivci niti da da ti pojedinci odgovaraju za svoja nedela i da nakon toga presude dovedu do pomirenja. Već nasuprot, da su Srbi odgovorni za građanski rat i da su genocidni narod. Na kraju, to se tako i ispostavlja! Ove poslednje presude nikako nisu mogle da utiču da dođe do pomirenja i utvrđivanja istine.

Izvor: GLAS RUSIJE