Tri srpska gorostasa – Tesla, Pupin i Čokor

U „Politici” je ime Nikole Tesle prvi put pomenuto 14/27. januara 1904. godine, trećeg dana izlaženja novog dnevnog lista koji će, kako je lucidno zaključio Pera Todorović, „svima našim listovima pojesti panaiju”

Kolporteri koji su u kasne popodnevne sate istrčali na ulice Beograda 12/25. januara 1904. godine, uzvikujući ime dnevnog lista koji se zove „Politika”, morali su brzo da se vraćaju do štamparije, da uzmu dodatne naramke tog novog lista, za koji su se čitaoci grabili, iznenađeni i obradovani što su se takve, na četiri lista štampane novine u velikom formatu, pojavile na ulicama srpske prestonice.

Posle krvave smene srpskih dinastija i potonjeg novog Ustava iz 1903. bio je izglasan i novi, liberalan Zakon o štampi u januaru 1904. godine, nekoliko dana pre nego što će se pojaviti „Politika”.

Taj novi list našao se u bogatom vencu tadašnjih srpskih novina, pokazujući već prvim brojem da su decenije borbe za slobodu štampe u Srbiji nagrađene i „Politikom”. Njenu izuzetnost odmah je prepoznao Pera Todorović, stari novinarski vuk, hapšen i zatvaran 20 puta, jednom osuđen i na smrt, koji je u kazamatima odležao više od pet godina, što je svakako doprinelo tome da se potom presaldumi u dvorskog novinara.

Uprkos tome, Todorovićev izvorni, pobunjenički novinarski nerv nije utrnuo, zbog čega je posle pažljivog iščitavanja prvog broja „Politike” rekao svom kumu Obradu Bojaniću:

„Kume Obrade, ovaj će list svima našim listovima pojesti panaiju; sve će sahraniti, i nas i naše listove.”

Niko nikog nije sahranjivao, pogotovo to nije činila „Politika” s konkurencijom, ali je naš list i kad se govori o Nikoli Tesli pokazao koliko je iznad te iste konkurencije koja je nju i onda, a često i potom, nastojala da sahrani, koristeći se i nimalo priličnim sredstvima.

Tako se dogodilo da „Politika”, u moru ondašnje srpske štampe, koja tada nije brinula preteranu brigu o Nikoli Tesli, pomene njegovo ime prvi put već 14/27. januara, trećeg dana izlaženja. Tada je objavljena vest o dogovoru koji su postigli lekari i prirodnjaci okupljeni u Srpskom lekarskom društvu, osnovanom „u predvečerje Đurđevdana”, po starom kalendaru aprila, a po novom maja 1872. godine. Školovani na najuglednijim univerzitetima ondašnje Evrope, povratnici u otadžbinu, oni su u januaru, tek što je „Politika” počela da izlazi, odlučili da u septembru 1904. održe naučni kongres.

Nije u „Politici” tog 27. januara 1904. bilo prostora da se objave baš svi detalji o kojima su srpski lekari debatovali planirajući svoj prvi naučni skup, zbog čega je vest pod naslovom „Tesla, Pupin i Čokor”, štampana na drugoj stranici novog lista, stala u petnaestak redova:

„U sinoćnoj odborskoj sednici kongresa srpskih lekara i prirodnjaka rešeno je jednoglasno, da se na kongres pozovu od strane odbora naročitim pismom genijalni i slavni srpski naučenjaci Nikola Tesla i Mihajlo Pupin iz Amerike i profesor na univerzitetu Bečkom Srbin Jovan Čokor. Radujemo se ovoj lepoj odluci odborskoj, a još ćemo se više obradovati vesti, ako se naši slavni srpski naučenjaci mogadnu odazvati ovome pozivu te kongres svojim prisustvom uveličaju. Kako članovi kongresa, tako i svo građanstvo naše, znaće ih dostojno dočekati”.

Nasuprot ovoj želji, dogodilo se da niko od te trojice srpskih gorostasa nauke ne dođe u Beograd na septembarski lekarski kongres koji je okupio gotovo 420 uglednika Srbije, Engleske, Italije, Rusije, Nemačke i Austrougarske. Zbog bolesti se nije pojavio čak ni Jovan Čokor, nastanjen u Beču.

Od prve vesti u kojoj se pominje Tesla, „Politika” će u godinama koje slede pratiti njegov rad i objavljivati ne samo vesti o novim Teslinim dostignućima, nego i opsežne tekstove kako bi domaćem čitalaštvu predstavila raskoš njegovih znanja i dalekosežan, nezamenjiv značaj Teslinih izuma koji su u poslednje dve decenije 19. veka širom otvorili vrata industrijskoj revoluciji.

„Politika” nije postojala 1892. godine, kad je Tesla samo 31 sat proveo u Beogradu, na poziv Đorđa Stanojevića, tadašnjeg rektora Velike škole (potonjeg Beogradskog univerziteta), velikog naučnika, takođe gotovo zaboravljenog u kasnijim istorijskim kovitlacima.

U američkoj i evropskoj štampi i najuglednijim kulturnim i naučnim krugovima, Tesla je već u to vreme bio proglašavan za „čarobnjaka”, „vrača”, „velebnika” i „vešca” elektrike, a dosta tih glasova stiglo je i do ovih strana. Zato ne čudi oduševljen doček koji mu je priređen 20. maja/1. juna, kad se iskrcao iz voza kojim je iz Pešte doputovao u Beograd. Duboko dirnut, okupljenoj masi od nekoliko hiljada ljudi, uglavnom mladih koji naslućuju šta donosi budućnost, obratio se naglašeno emotivno.

„Ja osjećam mnogo više nošto mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to djelo jednog Srbina. Živilo srpstvo!”, rekao je Tesla, na koga je tokom kratke posete Beogradu naročito snažan utisak ostavio Jovan Jovanović Zmaj, stihovima koje mu je posvetio:

„Elektrika juri širom/ vazduhom će biti spoja/ posle možda i etirom”; „Ti nam Tesla, ti vrlice/ Ode letom jače struje/ U daleku Kolumbiju/ da ti munja kolumbuje”; „Među nam’ biće veza,/ a daljine nema nema”,/ „Razumeće listak svezi/ Svaku žilu svoga stabla,/ (Elektrika naših srca)/ I bez žica i bez kabla./”.

Iako sav posvećen eksperimentima i konstrukciji novih izuma, Tesla je našao vremena da se dve godine kasnije pozabavi prevodom na engleski jezik pesama Zmaja Jove, njemu najomiljenijeg srpskog pesnika. Teslin prevod prepevao je potom njegov prijatelj veliki američki pesnik Robert Andervud Džonson, koji je stihove objavio u časopisu „Senčri” u maju 1894. godine. O tome je Tesla obavestio Zmaja 15. juna, a to njegovo pismo, koje se danas čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, prva je objavila „Politika”, u trobroju za 31. maj, 1. i 2. jun 1936. godine. U to vreme u Beogradu i u drugim mestima Kraljevine Jugoslavije održan je niz manifestacija povodom 80. rođendana Nikole Tesle.

Sutra: Nobelova nagrada koje nije bilo

Slavnom pesniku

Javljajući se Zmaju 15. juna 1894, Tesla je napisao:

„Visoko poštovani gospodine,

slavni srpski pesniče!

Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se od rada.

Moj prijatelj, R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom.

Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika.

Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bi Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje.

Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti.

Pozdravljajući Vas najsrdačnije ostajem Vaš

Nikola Tesla”.

Sačuvao čovečanstvo od epidemije

Profesor Bečkog univerziteta Jovan Čokor (1849–1909), gotovo zaboravljeni velikan srpske i svetske medicine, u vreme kad je „Politika” stavila njegovo ime uz Teslu i Pupina, već je bio izneo rezultate niza istraživanja i eksperimenata u kojima je naročitu pažnju posvetio pošasti tuberkuloze, čiji je bacil 1883. godine otkrio čuveni doktor nobelovac Robert Koh (1843–1910), osnivač moderne bakteriologije.

Na kongresu održanom 1901. godine u Londonu Koh je tvrdio da se bacila TBC-a ne treba plašiti ako su njime zaražene krave i ovce, ali je Čokorov višegodišnji rad potvrdio baš tu direktnu vezu koju je poricao Koh. Zato je Čokor u ono vreme ulagao mnogo energije da njegova saznanja prodru u narod i da se iz ishrane isključe nekuvano mleko i sir. O tome je govorio i njegov referat podnet na naučnom kongresu „srpskih lekara i prirodnjaka”, koji je počeo rad 5/17. septembra 1904. godine. Čokorova argumentacija bila je tako uverljiva da je ovaj skup prihvatio njegove nalaze, a ubrzo posle toga Robert Koh je odao veliko priznanje kolegi Čokoru, za čije će otkriće reći da je „sačuvalo čovečanstvo od ogromne epidemije”.

Izvor: POLITIKA