Треба ли од Хрватске и Словеније тражити одштету за Велики рат?

Србија, иако је била победница у два највећа светска сукоба, није успела да наплати огромна ратна разарања и несагледиве људске жртве

Осим што је изгубила милионе људских живота у ратовима у 20. веку, Србија је доживела и три дебакла у наплати ратне одштете. За Први и Други светски рат добили смо мрвице, а за НАТО агресију ништа. Па, иако се питање наплате штете од ратних разарања повремено помиње у међународним односима – последњи пример је Пољска, која сматра да би Немачка требало да јој плати око 850 милијарди долара за Други светски рат – шансе да се та неправда према Србији исправи врло су мале.

Процењено је да је штета од НАТО агресије преко 100 милијарди долара, за Други светски рат 46 милијарди долара, док је за Први светски рат, после многобројних „натезања“, закључено да Србија од Немачке треба да прими 3,6 милијарди тадашњи рајхс марака. С тим што би износе за Први и Други светски рат, кажу стручњаци, требало данас помножити бар за сто с обзиром на различиту вредност новца.

– Ратна одштета изгубила је значај, јер су штете нанате ратовима толико велике да се не могу наплатити, и ова тема више служи за политичка поткусуривања – каже за „Новости“ Стеван Ђорђевић, пензионисани професор међународног права Правног факултета у Београду.

Професор Ђорђевић подсећа да је према процени Комисије СРЈ из јуна 1999. штета од НАТО агресије износила више од 100 милијарди долара, а према прорачуну независне комисије коју је водио Мирољуб Лабус, износ је био 30 милијарди долара с тим да ту нису ушли црквена земљишта и црквишта. По процени економисте Оскара Ковача, износ од штете, с обзиром на камете, био је чак 170 милијарди долара.

А за Други светски рат, тврди професор Ђорђевић, ми нисмо добили ни два одсто од учињене штете, процењене на 46 милијарди долара.

– Добили смо нешто старе немачке робе. Немачка је исплатила новац за 300 лица на којима су вршени медицински експерименти. А за принудни рад у Немачкој добили смо по 15.000 марака, када је то стигло до нас остало је 7.000 марака, а стварно је исплаћено пола од тога. Неки нису добили ништа, јер је нестало пара – каже Ђорђевић.

Он појашњава и да је преко чувене брионске формуле коју су договорили Тито и Брант, Немачка Југославији дала милијарду марака, али као зајам на 30 година. Тај новац је подељен по републикама – за изградњу водовода.

– То није био споразум о ратној штети, него кредит са каматом од два одсто. Ми смо тај кредит почели да враћамо, али смо престали, а Немци су дигли руке од тога и сматрају да је тако плаћена ратна одштета.

Ђорђевић сматра да ми можемо да тужимо Немачку и савезнике за ратну одштету из Другог светског рата, али да резултат зависи од тога да ли је суд надлежан и да ли те државе желе да се појаве на суду, а оне то могу да избегну ако не признају надлежност суда.

У Првом светском рату Краљевина је нешто добила од Мађарске, Бугарске и Немачке, али не онолико колико је било предвиђено уговорима. Професор Ђорђевић истиче да је износ годинама смањиван, пошто се испоставило да је економска омча стављена Немачкој тако велика да не може исплаћивати одштету. Немачке исплате после Првог светског рата прекинуо је Хитлер 1931. године. Обновљене су неколико деценија касније, а последња рата стигла је на наплату тек 2010. године.

Србија је добила само мали део тог новца. Један од разлога је што су Словенија и Хрватска, део агресорске Аустроугарске, одмах после Великог рата ушле у Краљевину СХС и тако се спасиле плаћања репарација, а Србију „ослободиле“ добијања ратне одштете. Постоје мишљења да се то и сада може исправити подношењем тужби против те две државе.

– Пошто више нема Југославије, а Хрватска и Словенија су постале независне државе, сада се активира њихова обавеза да Србији плате ратну оштету из Првог светског рата – каже за наш лист професор Радослав Гаћиновић.

Бојан Милисављевић, шеф катедре за међунардоно право Правног факултета у Београду, међутим, сматра:

– Није то реално, јер су те територије ушле у Краљевину СХС и самим уласком у заједничку државу таква тужба је изгубила сваки смисао.

Ово мишљење дели и историчар Чедомир Антић:

– Да ли је потребно објашњавати да је од краја Првог светског рата прошло стотину година и да би сваком суду на свету било тешко објаснити зашто је српски народ пропустио да своја права заштити много раније.

Професор Милисављевић наводи да никада нисмо успели да добијемо поступке против других држава у вези надокнаде ратне штете, а то је и иначе реткост у међународном праву.

А да ли је могуће борити се за ратну одштету из ратова деведесетих година?

– Тужбе поводом ратова у Хрватској и БиХ су могуће путем института дипломатске заштите пред Међународним судом правде за штету коју су претрпела лица која су постала држављани СРЈ – појашњава професор Милисављевић. – Услов је да су та лица покушала да остваре своја права пред унутрашњим органима Хрватске и БиХ, а да у томе нису успела. Постоји неколико случајева у вези дипломатске заштите који сурешавани пред Међународним судом правде. Због тога је могуће тражити надокнаду штете у име тих особа.

Истовремено, професор Гаћиновић наводи да се нипошто не смеју заборавити злочини почињени на територији НДХ, али и прогони Срба у ратовима деведесетих година.

– Зашто није нико одговарао за страшни погром Срба, за геноцид у Другом светском рату и за етничко чишћење у последњој деценији 20. века – пита Гаћиновић. – Овакви злочини никада не застаревају и не могу се опростити. Такође, никада не треба одустати од захтева да НАТО плати ратну одштету, посебно за нарушавање здравља људи од накнадног дејства осиромашеног уранијума. Иако је у овим временима мало вероватно да ће се то остварити, не треба одустајати.

ЗАХТЕВИ ПОЉСКЕ И ГРЧКЕ

Варшава има право да тражи одштету, која би могла да износи 850 милијарди долара, за уништену имовину и убијене током Другог светског рата – изјавио је Аркадијуш Муларчик, пољски званичник за репарације. – Говоримо о веома великој, али праведној суми за надокнаду за ратне злочине, уништене градове, села и изгубљени демографски потенцијал наше земље.

Немачка је више пута поновила да Пољска нема правне основе да захтева репарације.

И грчка влада на челу са Ципрасом је помињала питање ратне одштете причињене од Немачке у окупираној Грчкој током Другог светског рата.

„ОЛУЈА“ И „БЉЕСАК“

Професор Стеван Ђорђевић (на слици) каже да у хрватским акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ има ратне штете. Према томе, и места за тражење одштете.

Аутор: Љиљана Бегенишић

Извор: НОВОСТИ