Tomislav Kresović: Hrvatska okupacija Srbije?

Kako Hrvatska vlada Srbijom?

Hrvatski korporativni i tajkunski kapitalizam našao je dobro uporište u Srbiji. Hrvatska državna politika koja ima kompleks „srbofobije“ jezuitski podstiče penetriranje hrvatskog kapitala u Srbiju praveći od Srbije svoju ekonomsku koloniju koja je kao i za Sloveniju bila do 1990. godine. Hrvatska se trudi ne samo da ima monopol u Srbiji već i da potisne Sloveniju i njen kapital u Srbiji. Svega toga ne bi bilo da nije interesnih sfera vlasti u srbiji, političke i ekonomske oligarhije i tajkuna u Srbiji nakon 2000. godine. Srbija nema šanse za značajan reciprocitet svojih ekonomskih interesa u Hrvatskoj, ali smo svedoci da se iz Hrvatske i Slovenije kao članica EU kupuje više nego iz drugih država EU pre svega Nemačke, Francuske, Italije kada je reč o hrani, beloj tehnici i drugim delatnostima.

Tako potpredsednik Hrvatske privredne komore Želimir Kramarić kaže da je Hrvatska u Srbiju kroz svoj biznis od 1993. do 2013. godine uložila više od 700 miliona evra. Ta cifra je očigledno znatno veća kada je reč o ukupnom profitu hrvatskih kompanija u Srbiji. Kramarić u martu 2016. godine kaže: “Prema našim podacima u Srbiji u ovom trenutku posluje oko 200 hrvatskih preduzeća (tvrtki kćeri), koje s ostalim preduzećima iz Hrvatske ostvaruju 10 odsto ukupne razmene Hrvatske sa svetom.“

Hrvatski monopol nad izdavaštvom, hranom, trgovinom

Hrvatska preko svojih lobista u Srbiji u vrhu vlasti, i svih dosadašnjih vlada u strukturama privredne komore Srbije i Beograda kluba „Prvivrednik“ favorizuje svoje interese kolega iz Hrvatske sa kojima dele tržište u Srbiji i na Balkanu i razaraju domaću ekonomiju i čine je kolonijalnom i protektoralnom. Hrvatska je neformalni protetor Srbije u mnogim oblastima biznisa. Tako recimo poznati Tuđmanov saradnik i biznismen i finasijer HDZ Ante Žužula ne samo da je preuzela više od 40 posto srpskog tržišta udžbenika, već knjige za osnovce u Srbiji sadrže i kopirane delova hrvatskih knjiga. Za udžbenike koji su dobrim djelom preslikani udžbenici iz Hrvatske pojavljuju se, često, anonimni autori i recenzenti sa srpskim. Ovo piše u hrvatskom tisku. „Neprikosnoveni primat u distribuiranju školskih udžbenika na srpskom obrazovnom tržištu teškom više od 100 miliona evra drže hrvatski tajkun Ante Žužul, “BIGZ školstvo” njegov “kolega” hrvatski biznismen Daniel Žderić (“Novi logos”) i slovenački preduzetnik Rok Kvaternik (“Klett”), saznaje. Pomenuti vlasnici izdavačkih kuća od prodaje školskih udžbenika samo đacima od petog do osmog razreda zarade oko 36 miliona evra, a pritom ništa ne ulažu u Srbiju niti u Srbiji plaćaju porez bar se tako čini. Domaći mediji su objavljivali da „vlasnik izdavačke kuće „BIGZ školstvo“, hrvatski tajkun Ante Žužul, opstaje na srpskom tržištu tako što podmićuje nastavnike“. Žužul je izgleda rešio da postane vodeći izdavač u Srbiji i da eliminiše konkurenciju, pa je svojim radnicima naredio da „BIGZ školstvo“ osnuje udruženje Centar za savremeno obrazovanje BIGZ. Onda to udruženje akredituje seminar za nastavnike pod nazivom „Porodica u vrtlogu droge.“ Predavač i autor tog seminara je M.S, direktorka jedne beogradske osnovne škole. Dakle, BIGZ joj plaća seminar, a ona u svojoj školi treba da izdejstvuje da svi kupe naše udžbenike, nastavnika koji izabere njihove udžbenike nagradi tabletima, skupim telefonima i kešom!

Korporativna okupacija Srbije

Podaci Hrvatske narodne banke govore da su investicije iz Hrvatske u Srbiji najviše zabeležene u oblasti poljoprivrede. Raniji medijski izvori na koje se možemo pozvati pokazuju da su najveći investitori iz Hrvatske u Srbiji: „Agrokor“, „Pevec“, „Vindija“, „Idea“, „Lura“, „Našice cement“, „Kroacija osiguranje“ i „Magma“. Hrvatski kupac „Našice cement“ je kupio 4 firme i to: „Jelen Do“, „Polet“, „Stražilovo“ i „Opeka“, dok je hrvatska „Atlantik grupa“ postala vlasnik: „Soko Štarka“, „Grand proma“ i „Palanačkog kiseljaka“. Hrvatska „Mlekara Laura“ je kupila „Somboled“ iz Sombora, dok je „Vindija“ kupila: „Mlekaru Lajkovac“, fabriku stočne hrane „UNIP“ iz Valjeva i 8 farmi „Agroživa“ u Plandištu. Investitorima iz Hrvatske prodata su srpska preduzeća: „Radijator Zrenjanin“, „Potisje Kanjiža“, „Inteks“ iz Mladenovca, „MIN holding“ iz Svrljiga, „Fabrika hartije Beograd“, ciglana „Udarnik“, „Milenijum osiguranje“, „Džoli travel“… Među prvim hrvatskim investitorima u Srbiju je došao „Agrokor“ Ivice Todorića i to februara 2003. godine, kada je po ceni od 10,25 miliona evra kupio srpsku fabriku sladoleda i smrznute hrane „Frikom“! U međuvremenu „Agrokor“ je postao vlasnik „Dijamanta“, Klanice u Plandištu, „Kikindskog mlina“, lanca hipermarketa „Idea“, “Mivele“, „Nove sloge“ iz Trstenika, „Zlatnog traga“ iz Leskovca… Za 6,5 miliona evra Todorić je pazario više od 25.000 kvadrata fabrike „IMT“ odlivaka na novom Beogradu i to uz obećanje da će tu graditi distributivni centar za „Frikom“, ali to nije učinio, već je iznenada otvorio supermarket „Idea“. Javnost u Srbiji je nedavno saznala da je Todorićev „Agrokor“, preko marketa „Idea“, postao vlasnik beogradskog bioskopa „Voždovac“ i „Jadran“, koji se inače nalazi u neposrednoj blizini Trga Republike u Beogradu. Interesantno je da marketinške usluge Todorićevim firmama, „Idea“ i „Dijamant“, pruža kompanija „Multicom“ čiji je suvlasnik bio ili je još Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda. Sve je to išlo preko vrha DS i tadašnjeg predsednika Srbije i DS Borisa Tadića. Da bi bilo jasnije kakve su razmere hrvatske okupacije Vojvodine, treba pogledati samo neke od rezultata njihovih investicija. Tako su, na primer, hrvatske trgovinske firme „Biljemerkant“, „Pevec“, KTC i „Boso“, kupile su više od 70 velikih prodajnih objekata širom Vojvodine. Hrvatsko preduzeće „TNOR“ kupilo je paket 42 posto akcija u firmi za gajenje žita i drugih useva „Erdevik“. Investitorima iz Hrvatske prodata su i preduzeća „Radijator Zrenjanin“, „Potisje Kanjiža“, „Inteks“ iz Mladenovca, „MIN holding“ iz Svrljiga, „Fabrika hartie Beograd“, ciglana „Udarnik“, „Milenijum osiguranje“, „Džoli travel“.

Domaći lobisti i janičari za hrvatske interese

Medijska sfera objavljuje ali nije dematovano da su vodeći ministri u vladi Srbije od 2000. godine poput Dinkića, Labusa,Bubala, Vlahoivća, Đelića, Milosavljevića i čitave oligarhijske mreže DS i G 17 plus radila na uvlačenju hrvatskog biznisa u Srbiju a to je išlo i preko ministara spoljnih poslova od 2000. godine do danas. Mediji pišu da je premijer Vučić za svog bliskog saradnika koji drži Privrednu komoru Srbije postavio Marka Čadeža koji je lobista za nemačke ali i hrvatske interese u Srbiji. Sumnja po pisanju medija pada i na ministra u Vučićevoj vladi Sertića. Lobističku podršku po pisanju srpskih tabloida ako im je za verovati Čadež i Sertić, su dali hrvatskom tajkunu Marko Pipuniću koji je od malih akcionara oteo poljoprivredno preduzeće „Ratkovo“ sa više od 2.000 hektara zemlje. Naime, Torodićev prodajni lanac u Srbiji pod menom „Idea“, kontroliše četiri petine prodaje prehrambenih i drugih artikala široke potrošnje. Njegovi dobavljači su uglavnom iz Hrvatske „Atlantik grupa“ (čiji je predsednik i vlasnik Emil Tedeski), koja je postala vlasnik „Soko štarka“, „Grand proma“, „Palanačkog kiseljaka“ dominira srpskim tržištem a Tedesko se vešto dokopao srpske firme „Fudlend“ poznate po organskoj proizvodnji srpskog ajvara. Da cinizam bude veći, Tedeski je ovo dobio uz specijalno odobrenje srpske Komisije za zaštitu konkurencije! Srpska država je sama sebe preko svojih korumporanih političara i biznismena pretvorila u koloniju Hrvatske i onda nije ni čudo zašto se hrvatska vlast tako arogantno ponaša prema Srbiji i njenim interesima.

Izvor: Vidovdan

Vezane vijesti:

Novi Beneluks za novo iskorišćavanje Srbije

Hrvatski prodor na Istok | Jadovno 1941.