Тешко очекивати процесуирање одговорних за „Бљесак“

Предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач изразио је сумњу да ће бити процесуирани одговорни за злочине над Србима у хрватској војној акцији „Бљесак“, иако породице жртава очекују правду.

Он је подсјетио да је у „Бљеску“ убијено 283 лица српске нациналности, међу којим деветоро дјеце и 57 жена, као и да је протјерано 15.000.

„Данас ће у Хрватској славити и тих 15.000 протјераних Срба прогласити агресорима, а они ће се прогласити за жртве. И за оних 283 убијених Срба говориче да су агресори. Агресори ће бити и оних 22 цивила из Медара који су убијени, међу којим девет жена и троје деце. Тиме је све речено“, изјавио је Срни Пјевач, који је данас присуствовао парастосу за српске жртве „Бљеска“ у Цркви Светог Марка у Београду.

Када је ријеч о процесима пред хрватским праовсуђем за почињене ратне злочине, Пјевач каже да не очекује нова процесуирања.

„Ово ће бити спорадично и тешко да можемо очекивати да ће бити везано за правосуђе, иако породице очекују правду, а политичари кажу да сви починиоци треба да буду кажњени. Када то чујем, онда ми буде мука, јер то је – ем немогуће, ем неће бити. То само вријеђа жртва“, рекао је Пјевач.

Он указује да се посљедице рата морају санирати и да је то једна од ствари које се могу учинити за све жртве без обзира на националаност.

„Прије свега ту је и даље прича о несталим, гдје још нема искреног приступа“, рекао је Пјевач.

Он је подсјетио да у Хрватској и дан-данас постоји 76 познатих гробних мјеста несталих, која сутра ујутро могу да се ексхумирају.

„Ми смо добили обећања на неки начин, постоји и добар приступ хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић прије два мјесеца, али све је остало на томе“, рекао је Пјевач.

Он је додао да је очекивао да ће барем десет одсто од тога бити реализовано, али није било никаквих ексхумација, састанака комисија, разговора, никакве сарадње, него напротив, односи су у задње вријеме покварени.

„Лакше је односе покварити и једни и други, лакше је дати неку запаљиву изјаву за своју јавност, него ријешити проблем“, каже Пјевач.

Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана
У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН.

Хашки суд је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учествовање у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклони српско становништво из Крајине.

Касније су, другостепеном пресудом, Готовина и Маркач ослобођени било какве одговорности за почињене злочине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

У Београду служен парастос за српске жертве „Бљеска“

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

„Бљесак“ је још у мраку

Крвави мајски бљесак

Жарковић: Срби и даље обесправљени