Техника велике лажи

Рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. А наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“

Заправо као генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг вероватно није ни могао ништа друго да изјави. Наиме, изразио је жаљење за све невине цивилне жртве агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Што, по његовом мишљењу, значи да су постојале и цивилне жртве које нису биле невине и, наравно, да жртве међу војницима, подофицирима и официрима, припадницима оружаних снага СРЈ никако нису биле невине. А рат који је НАТО повео против СРЈ 1999. био је еклатантан пример кршења међународног права и повеље УН. Па наш пријатељ Јенс рече како је „тај рат поведен да би се заштитили цивили“.

Често је истина да што је лаж већа, то је лакше утицати на јавност, лаж толико убедљиво дрска да је апсолутно непојмљиво да се неко дрзнуо да је и изговори. Најискуснији политички професионалци рећи ће да је понекад неопходно економисати истином, како би се заштитила безбедност, морал или процес брзог доношења одлука. Наравно да се то веома разликује од заснивања читаве стратегије на темељима од лажи, приказаних тако да створе деструктиван скуп уверења код сопствених грађана, или код циљане стране публике. Уочи, за време и после рата око Косова, Запад је користио и још увек користи технику велике лажи.

Због чега? Да би се заштитило албанско становништво на Косову? Из хуманитарних разлога, као што рече наш пријатељ Јенс? Ако је хуманост вапила 1999. године, зар избеглице из Сијера Леонеа, које су биле више погођене и било их је више у рату који се тада водио, нису имале право на хуманитарну помоћ, или „хуманитарну војну интервенцију“? Или људи коју су тада страдавали у суданском грађанском рату? Или оне десетине хиљада мртвих, рањених и расељених у подједнако бесмисленом рату између Етиопије и Еритреје 1999. године? Да не спомињем милионе авганистанских избеглица које су отеране у Пакистан.

Шта су то имали косовски Албанци, који су од 1929. године из економских разлога у великом броју бежали из Албаније на просторе тадашње просперитетне Србије? Због чега већа самилост, милосрђе и хуманост према њима 1999. него према милионима мртвих, расељених и терорисаних Руандијаца у Африци? Откуд оваква селективност и шта се крије иза ње?

Истина је прва жртва сваког рата, у косовском 1999. било је згражавајуће много лажи. Амерички министар одбране Вилијем Коен је тврдио „да су Срби убили 100.000 Косовара“, британски министар Џефри Хун је говорио „о 10.000 убијених Албанаца“, УН су изнеле податак „о 44.000 убијених Албанаца“. Шеф шпанског тима који је стигао на Косово после завршетка борбених операција да би обавио око 2.000 обдукција, пронашао је само 187 тела, међу којима је било доста жртава бомбардовања НАТО авиона. Тврдило се да је рудник „Трепча” препун лешева, а скоро да нити један тамо није пронађен. И поред 34.000 НАТО полетања уништено је само 14 тенкова војске СРЈ.

Истина, зверства су зверства, без обзира на број. Али када се обави коначна ревизија, имам два питања. Да ли би јавност на Западу тако спремно подржала агресију на СРЈ 1999. да број албанских жртава није толико преувеличан? И колико убистава оправдавају широку војну операцију, коју је извео НАТО, убијајући једне цивиле зарад других цивила, тј. припадника ОВК? Сумњам да искрене одговоре на та питања може да нам да наш пријатељ Јенс Столтенберг, иако се некада играо кликера на Калишу. Можда би он то у наступу искрености и рекао, али онда оде уносна фотеља у Бриселу. Но добро, уместо правог извињења, које као генерални секретар НАТО-а дугује српској јавности, боље је да агресију из 1999. више и не спомиње. Да просто економише с истином. Нећу рећи да је наш пријатељ Јенс дволичан, али то није ниво некадашњих норвешких политичара који су имали храбрости да и поред чланства Норвешке у НАТО-у кажу неке истините ствари. Године 1987. у Ослу сам имао интервју са тадашњим министром одбране Норвешке Харолдом Холстом. Политичар и министар од интегритета. А трајао је Хладни рат између Запада и Совјетског Савеза. Шта се то у међувремену догодило са Норвежанима?

Према извештају СБС-а из марта 1999. године, око 50 одсто анкетираних Американаца не зна да пронађе Косово на мапи, али 54 одсто њих било је за то да америчке трупе оду на Косово. Тврди се да Едмонд Берк никада није рекао : „Једина ствар која је потребна да би цветало зло јесте да добри људи не чине ништа.“ Па добро, неко је то рекао и без обзира на ауторство, то је тачно. Разлог због којег лоши људи чине лоше ствари јесте што то могу. А разлози што им је то могуће су бројни: новац купује контролу, најзначајнији медији функционишу као саучесници, седма сила је постала пета колона, обични људи су у очима политичара предодређени да буду глупи и лењи. Хлеб и игре бацају у засенак суштину државе. Да ли смо се од нације орлова претворили у јато ћурки?

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

А да дођете на Торник, да тамо клекнете, господине Столтенберг?