Тања Тулековић се исписала из Ћулибрковаца, Горан Латиновић не смије да се огласи

Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим нароодм) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела.

Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручја Доња Градина, изношењем податка о 700.000 жртава система усташких логора смрти Јасеновац, исписала се из ове групације.

Директор катедре за историју Универзитета у Бањој Луци, Горан Латиновић, такође припада групи ревизиониста које неформално предводи владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, те ових дана наглашено ћути, без обзира штоје прије био брз да реагује и брани свој ревизионизам и антисрпско дјеловање у интересу других народа. Као и увијек када је важно српском народу, он каријеристички шути.

Ћулибрковци су се, не само противили именовању геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској, него су уз неке запослене Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, смањивали број жртава Јасеновца на свега 80.000 жртава.

Након писања Џерузалем поста, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда, покушао је себе представити као заштитнике и оне „који су реаговали“, што је тешка лаж.

Реаговао је прво министар иностраних послова Србије, па тек онда они, који су цјелокупној јавности овом приликом покушали потурити ревизионизам који вишеструко умањује број српских жртава Јасеновца на 90.000, представљајући се лажно као заштитници српског наратива.

Када ту бројку од 700.000 износи, рецимо, српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик или предсједник Србије, Александар Вучић, ти „историчари“ шуте као заливени. У свим другим случајевима је исмијавају и одбацују као „одавно научно оповргнут мит“.

Што се тиче тога, једина истраживања на терену, односно ископавања, вршио је Србољуб Живановић уз асистенцију још два словеначка антрополога још шездесетих година прошлог вијека и њихов извјештај је био да је број убијених можда и већи од 700.000. Све што данашњи ревизионисти које плаћају буџети Србије и Српске нуде, јесте умањивање српских жртава да се не би засјенило страдање неких других народа.

Али само на основу својих утисака и магловитих калкулација, будући да попис становништва није рађен 1941. године, а српски народ је по налогу Јосипа Броза Тита исељаван са подручја у СР Хрватској и СР БиХ како би се мирнодобски довршио Павелићев пројекат.

Карактеристично је и да шуте када год је српском народу тешко и када је оклеветан у јавности, уколико им то може нарушити државну платицу и ситне привилегије које произлазе из положаја. Тада нису непристрасни научници који бране научне истине, већ тихи канцеларијски мишеви који се као и до сада руководе само својим интересом.

Копач канала Ристић

Тако Дејан Ристић, нестатутарно именовани нови директор Музеја жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда, за РТС испуцава сензационалистичко-таблоидно-обавјештајне изјаве:

„Давид Голдман не постоји, знамо ко је аутор, односно ауторка, да будем прецизан, из непосредног суседства Србије, мало западније од нас, и знамо да ауторка зна да ми знамо њен идентитет и већ смо реаговали и неким другим каналима“.

Дакле, док они реагују „другим каналима“ не саопштавајући ни име, ни презиме наводне женске особе, одбијају да се „званичним каналима“ огласе поводом тога да Хрватска наставља геноцидне радње, уклањањем костију жртава из јама. На ово су шутили и домаћи „историчари-ревизионисти“ из Бање Луке, а из Србије се огласио свега још Миодраг Линта.

Тања Тулековић је оваквим иступом у јавност иступила из ове ревизионистичке групе, што је добра вијест. Била би боља када би се остали смјели јавно огласити и себе коначно идентификовали као ревизионисте који вишеструко смањују број српских жртава Јасеновца, док се то не усуђују учинити са осталим састрадалним народима.

У том смислу, преносимо у цјелости значајну изјаву Тање Тулековић, дату новинској агенцији Срна:

Тулековић: Само у Доњој Градини је убијено 366.000 логораша

Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се догодио за вријеме НДХ јер је само на том стратишту на најмонструозније начине убијено око 366.000 логораша, док је број жртава система Концентрационог логора Јасеновац 700.000, изјавила је Срни директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ Тања Тулековић.

Реагујући на текст који је недавно објавио лист „Џерузалем пост“, Тулековићева је нагласила да о томе свједочи девет гробних поља са својих 105 масовних гробница.

„Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се десио за вријеме НДХ. Масовне гробнице положајем и распоредом доказују намјеру усташа, да је она планска и систематска“, изјавила је Тулековићева.

Она је истакла да су истраживања вршена у Доњој Градини дала информацију о броју убијених, полу, старости, структури становништва и зато је Доња Градина многима трн у оку јер је доказ свега оног што желе да оповргну.

Израелски лист „Џерузалем пост“ изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем је оспораван број жртава у усташком логору Јасеновац и истакао да се ревидирање историје не смије дозволити.

„Због будућих генерација, као и ради сјећања на шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту, не смијемо дозволити да се историја ревидира како би одговарала националистичким интересима. То је био проблем са оним што је Голдман покушавао да уради“, објављено је на сајту „Џерузалем поста“.

Лист је навео да се не може дозволити да се чињенице и истина о Холокаусту отму у корист уских политичких интереса, те да су приче о Холокаусту постале „битка наратива“ које се користе у различите сврхе, будући да је све мање живих свједока тог стравичног догађаја.

Извор: ФРОНТАЛ