arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Запањујућа „знања“ и сазнања

Док исписујем ове редове о Доњој Градини и Јасеновцу, стигла је вијест да се упокојио академик др Србољуб Живановић, најпоузданији свједок бестијалних усташких злочина, не само у ова два логора, него широм НДХазије. Нека му је и слава и хвала на ономе што је за живота за свој народ и његову историју урадио! Пише: Јован Лакићевић Ко је био у прилици да испрати једну анкету, ваљда неке од загребачких телевизија међу студентима историје у Загребу, лакше ће схватити да млађи житељи, нама до јуче „братске Хрватске“, немају појма о логорима, јамама и кланицама у којима је, током Другог Великог рата, побијено више од милион Срба! На питање репортера – „Шта

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

У Београду комеморативни скуп поводом упокојења Академика Србољуба Живановића

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, позивамо Вас на комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова.   Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва  (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и  Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Бојан Вегара: ПРДЕЖ И ВБР

Пала је ракета тачно метар од краја мојих трагова у снијегу и мјеста гдје сам чучао. Устали смо рано тог дана. Пробудио нас тата вратима кад је пошао на линију. Остали смо да лежимо на ходнику, док неко од укућана не устане. Мада, знали смо да мама устане рано да прати тату и да је већ будна. Миљан је упалио оно кандило, а ја сам поправио јастук. Одједном зазвони телефон и јавих се. А са оне стране тетка ми рече да јој дам бабу. Окренух се и рекох Миљану. -Иди зови бабу, тражи је тетка! Он одма устаде и оде по бабу. Појавише се кроз пола минуте из малог ходника. Примјетих

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Саво Штрбац: Коме је и зашто хрватска влада отписала дугове

Влада Републике Хрватске је на 274. седници, одржаној 28. децембра 2023. године, усвојила Одлуку о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима. Информација о усвајању ове одлуке под истим датумом објављена је на службеном сајту хрватске владе, на којем је објављен и предлог текста одлуке. „Веритас” је дан касније на свом сајту објавио вест о усвајању и текст поменуте одлуке, док хрватски медији првих девет дана ни слова нису посветили овој одлуци. Тек 5. јануара 2024, на порталу бранитељског форума, под насловом „Влада опрашта дугове припадницима српске националне мањине на име изгубљених судских спорова против

Проф. др Србољуб Живановић: О броју деце убијене у Јасеновцу

Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20.000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Бојан Вегара: БРОВИНГ И ЧОКОЛАДА

Била је то једна од наших игара налик руском рулету, због чоколаде коју нико окусио није.. Некад, крајем маја ’94-те било неко дуже примирје и стигле су чоколаде у Хаџиће. Чоколаде из Кисељака које су коштале право мало богатство. Ми тадашањи клинци користили смо то примирје и вуцарали се по читав дан. Сунце и лијепо вријеме измамили су доста људи напоље, јер свима је било доста станова и затворених просторија без трунке свијетла. Тог дана кад је стигла чоколада, ми смо се задесили на крају града, гдје је пробијено брдо за заобилазницу око Хаџића. Било нас је можда петнаестак и били смо клинци без трунке мозга и мудима до пода.

ГОРАН ЛУЧИЋ: СВИЈЕЋА ЗА МИЛИЦУ

Вече користим да шетам Ташмајданом. То ми је врло драга београдска башта, још се чврсто вјерује да су заправо овдје спаљене мошти Светог Саве. Испод Ташмајдана су мреже подземних склоништа и тунела, овдје су и њемачке трупе имале своје заклоне током Другог св.рата. – Имате ли упаљач? – избаци ме из дубоког нутарњег лутања момак са спортском торбом. Изгледао је као да се враћа са тренинга. Киша сипи а он покисао на улици дјелује мало чудно. – Не пушим. – одговарам хладно. Пун ми је принцип оваквих ликова што дуван уживају а ватру траже по улици… Носи фрајеру ‘лулицу уз гузицу’, што би се сеоски доље код нас одбрусило. Заустављам

Бојан Вегара: ГЛАДНЕ ОЧИ И ФЕТА СИР

Богу душу, Бог је неће.. Данима су падале гранате. Није било струје и воде. А још од средине октобра осим риже и хљеба нисмо ништа друго уста ставили. Тог јутра нисам могао да једем рижу. Повраћало ми се од ње и нисам могао ни да гледам у њу. Рекао сам мами. -Ја ово не могу да доручкујем, гади ми се. Трпићу до ручка, а можда буде данас и следоваље у Црвеном Крсту. Мајка је само раменима слегла, направила неку тужну фацу и рекла. -Немам ништа друго, а ти ако не можеш трпи глад. Отпухно сам гласно, узео импровизовано кандило направљено од разрезаног чепа, вате и филџана, упалио га и узео

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила  је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.