Zločin Архиве - Страница 152 од 174 - Јадовно 1941.

Отварање архива Ватикана може да расветли улогу Степинца

18. март 2019.

Отварање тајних архива Ватикана донеће неколико одговора. Међу њима су – какве су биле реакције папе Пија Дванаестог на информације о догађајима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у Другом светком рату и злочинима усташког режима, као и о улози загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, пишу „Вечерње новости“. Лист пише и да би тајни документи, ако сви буду доступни 2020. како је најавио папа Фрања, могли да трајно с дневног реда скину питање проглашења за свеца кардинала Степинца. „Новости“ преносе и изјаву једног високог свештеника у ватиканској хијерахији који каже да су и у Ватикану свесни да је до сада јако мало познато о преписци између загебачког Kаптола и Ватикана и

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Родитељи подстакли дјецу да оштете српске регисатрске ознаке

17. март 2019.

У дубровачком насељу Нова Мокошица неколико малољетника оштетило је регистарске ознаке три аутомобила из Србије, јер су им родитељи рекли како је ријеч о „злочестим аутима“, пишу дубровачки медији. Оштећене су београдске и сомборске регистарске ознаке, које су претходно скинуте са паркираних возила, о чему је упозната и полиција, али, за сада, нема званичне реакције и информације да ли су родитељи ових малољетника позвани на испитивање у полицију. Медији у Дубровнику пишу да су регистарске ознаке оштетила дјеца, али да се не може са сигурношћу говорити да ли су их она и скинула са возила. „Када им је једна особа пришла и питала их због чега то раде, малољетници су

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. март 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

МАРТОВСКИ ПОГРОМ: Злочин без казне пред очима света

17. март 2019.

Настрадало десет Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира Мартовски погром и даље траје… Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света. Последице мартовског насиља никада нису саниране,

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Јунак Миленко Павловић- Нећете ви да гинете, ја ћу

16. март 2019.

Марка с ликом Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, биће пуштена у оптицај – као подсетник на јуначко дело једног Србина, али и на злочин почињен над његовим народом Направили смо план напада на српску противваздушну одбрану, аеродроме и комуникације. Хтели смо да ослепимо југословенску војску елиминишући радаре и да је онеспособимо уништавајући јој противракетне системе. Осећао сам да ће нас то глатко одвести до следеће етапе операције, ако то буде неопходно“, описивао је касније генерал Весли Кларк први напад НАТО-а на СР Југославију. Двеста авиона и 50 крстарећих ракета премрежило је наше небо тог 24. марта. Али Војска Југославије није, како се очекивало, капитулирала после првог удара. Није

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Сјећање на Србе у одбрани сарајевско-романијске регије

16. март 2019.

У Манастиру Светог Георгија на Равној Романији данас је служен парастос за све Србе страдале у одбрамбено-отаџбинском рату. Парастос је служен у оквиру обиљежавања 23 године од егзодуса сарајевских Срба, а претходио му је помен погинулим борцима и полагање вијенаца на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу. Парастосу, који су служили свештеници Митрополије дабробосанске, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, те делегација Народне скупштине Српске предвођена потпредсједником Скупштине Соњом Караџић Јовичевић. Служењу парастоса присуствовали су и изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, директор Републичког центра за истраживање

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Меденица: Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

16. март 2019.

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама. Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут… Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и

Данас обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Сарајева

16. март 2019.

Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене данас на Палама и Сокоцу. Планирано је да у подне на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу буде одата почаст погинулим борцима и положени вијенци. У 13.00 часова у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани ових простора. Почетак културно-духовног програма планиран је у 14.00 часова у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника. Обиљежавању 23 године од егзодуса сарајевских Срба присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, као и делегација Народне скупштине Републике Српске

Веритас: За злочине у „Олуји“ осуђен Србин

15. март 2019.

Жупанијски суд у Ријеци осудио је Србина Рајка Кричковића, припадника 118. Домобранске пуковније Хрватске војске, на 10 година затвора за злочин над српским цивилима након хрватске акције „Олуја“ у августу 1995. године, саопштио је Информативно-документациони центар „Веритас“ из Београда. Према оптужници из новембра 2014. године, Кричковић је убио троје цивила у селу Кијани крај Грачаца. Кричковић је био оптужен да је брата и сестру, Радомира /43/ и Миру Совиљ /45/, усмртио хицима из аутоматске пушке, док је њихову мајку Мару Совиљ /72/, запалио заједно са кућом и стоком, закључану у приземном дијелу куће. Оптужени се бранио са слободе, а, према подацима „Веритаса“, до рата 90-тих, често је долазио у Кијане,

Пoздрaв из Хрвaтскe

15. март 2019.

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe