arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Неће се дозволити величање усташтва

15. март 2026.

Озлоглашена 103. бригада ХВО прави проблеме дуги низ година. За злочине у Одбрамбено – отаџбинском рату њихови припадници су осуђени на 54 године затвора. Већ дужи период имамо проблема око тога, већ два дана помно пратим шта се дешава око тога, рекао је за РТРС министар рада и борачко – инвалидске заштите Српске, Радан Остојић.  – С терена, добијам информације од Борачке организације Дервента и Борачке организације Српске. У сталном сам контакту са министром унутрашњих послова, Жељком Будимиром, он је о свему информисан. МУП предузима оперативне радње на терену, од спорног плаката који се појавио у електронској форми са свим обиљежјима НДХ, гдје је прво поље са словом У што

Бојан Вегара: Знате, ми тај рат нисмо изгубили

13. март 2026.

Јуначки смо крв проливали у том рату, у дуплом обручу и против читавог свијета. Ми смо свима донијели мир и Републику Српску, а онда су нас сви заборавили. Кад сам се ноћас вратио из Сарајева кући у Братунац, нисам боловао за родним градом. То ми је први пут да одем, а да неки терет на леђима, велик ко Бјелашница, не донесем у себи и да не болујем за том водом и тим зраком, бар, неколико дана. Зато ваљда за ових 28 година нисам ни био више од десетак пута тамо, од тога сам само четри пута отишао тамо гдје сам провео дјетињство и рат. Сва четри пута сам се умацупао

Логоровање у Јастребарском

13. март 2026.

Учестало негирање усташких логора, поготову дјечјих, отвара ране ријетких преживјелих жртава: ‘Већ годинама тешко дишем. Срце ми свако мало трокира, но ништа ме не боли као поздрав ‘За дом спремни’. У раном ме дјетињству тај злокобни урлик будио у Старој Градишци и Јастребарском’, каже Никола Релић (88) из Славског Поља. У посљедње се вријеме све чешће у јавности пласира теза да су усташки логори, посебице дечји, били заправо ‘хумана прихватилишта’: далеко се у том ревизионизму отишло на скупу који је под кровом Хрватског института за повијест у Загребу организирало Хрватско културно вијеће под називом ‘Истина и монструозне лажи о дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском од 1941. до 1945.’.

Степинац у сенци Павелића

13. март 2026.

Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би његова светост постала узалудна. Канонизација, наиме, није својеврсна ’лига првака’ у којој победа моје момчади подразумева пораз твоје. Пред Богом нема победника и поражених јер… сви смо ми браћа и сестре!”, једва да је у хрватској јавности привукла пажњу неколико медија и коментатора, што је изненађујуће за оне који знају шта Степинац значи Хрватима.  Пише: Саво Штрбац Хрвати су очекивали

Ђурђица Драгаш: ХЕРЦЕГОВИНА

12. март 2026.

Немогуће је остати нем… кад је упознаш… Пустим пољем расуло се небо .Сиви камен к сунцу погледао.Танка травка ветром заплакала.Гола грана тужбалицу запевала. Два голуба над јамом Корићкомукрстила крила.Животом се смрти осветила.Окно црно светлом обасјала. Херцеговина ме по срцу препозналаНа рану ми смиље привила.Небо ми брижна даровала. Херцеговина ме каменом заклела.Сестринским оком помиловала. Сурова и милна,Шкрта и благодатна.Земља сунца и суза.Стамена мајка широког скута. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

milena.jpg

Милена

11. март 2026.

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља

11. март 2026.

Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Пише: Саво Штрбац Представници локалне власти тврде  да је крстове  уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о дотрајалим и оштећеним обележјима која су представљала потенцијалну опасност. А верници и потомци упокојених, чији се гробови налазе на поменутим гробљима, изразили су забринутост, наводећи да о планираном уклањању нису били претходно обавештени, као и да су поједини крстови били очувани и стабилни. Епархија горњокарловачка је затражила од надлежних институција и представника локалне самоуправе потпуно разјашњење околности

Јован Мирић: „Изуми чине људе сретним“

11. март 2026.

Иако су користили разне методе убијања и мучења, временом је усташама то досадило па су обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања „Србосјек“ из Јасеновца Ћамил Сијарић је, изгледа, био први који је с неколицином партизана ушао у напуштени и разорени логор Јасеновац. Сви трагови казивали су му шта је тај логор био и шта се у њему дешавало. Сијарић, додуше, није знао детаље, на колико су начина људи у логору мучени и убијани. Објавио је књигу после рата[1]. Још касније израелски историчар Гидеон Грајф је објавио књигу у којој је навео 57 различитих начина убијања и мучења. Из књиге Г. Грајфа Јасеновац, Аушвиц Балкана, стр. 264-265 У јасеновачком логору Сијарић је наишао на човека,

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

10. март 2026.

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

9. март 2026.

„Гледо сам ја како они од људи праве сапун. О, дико моја, ја сам ти тачно једанпут ударијо у једну бараку код централне бријачнице. Да нјесам бијо брицо, не би ја смијо тамо ни ићи. Тамо та је била барака. Тамо ђе је саде онај споменик. Вамо мало више била је та барака. Барака је била сигурно… Ако није била 30-40 метара дугачка. Казнови су све један до другог. Казнови су у бараци. Колко је тога! Пуна барака. На једну страну су казнови, на другу су столови. На столовима месо људско. Е, вако, сало се види. Ја сам видијо тачно на столовима то, то, то месо. Све масно. Људско месо.

srpske-crkve-lomace.jpg

Српске цркве биле су ломаче

8. март 2026.

У Другом светском рату, у Независноj држави Хрватскоj, наjокрутниjе jе демантована стара латинска сентенца: Аrs longa, vita brevis (Уметност jе дуга, живот кратак). Живот око милион православних Срба, не само да jе био прекраћен, већ су уништени њихови историjски корени, црквено-уметнички споменици. Њиховом уништавању посвећена jе књига академика Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда.  Српска православна црква у Осиjеку, подигнута 1743. и срушена до темеља почетком 1942. Судбина српских цркава, истиче Динко Давидов, нераскидиво jе везана за трагичну судбину српског народа у Хрватскоj над коjим jе извршен геноцид. Давнашња хуманистичка опомена Хаjнриха Хаjнеа: „Кад почну да спаљуjу књиге, одмахиза

Покажимо, још једном, да је Република Српска уз своју браћу на Косову и Метохији

8. март 2026.

Позивамо Вас на скуп подршке студентима Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици. Скуп под слоганом „Затирање или опстанак“ ће, у организацији више студентских савеза Универзитета у Бањалуци,бити одржан у понедјељак, 9. марта 2026. године, са почетком у 17.00 часова на спортским теренима студентског центра “ Никола Тесла“ ( К 4) у Бањалуци. На скупу ће се присутнима обратити: Академик проф. др Зоран Арсовић,Проф. др Ђорђе Вуковић,Студент Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици Димитрије Ракочевић иСтудент другог циклуса студија Универзитета у Бањој Луци Матеја Алексић. Придружујемо се активностима српске младости, подржавамо ово сабрање и позивамо Вас да нам се придружите. Покажимо, још једном, да је Република Српска

Оливера Шекуларац: Само се обелели врхови Велебита сећају шта су све видели

7. март 2026.

О овом истинитом догађају није снимљен филм, одиграна позоришна представа, није ово прича за игроказ. Ја записах, а прочитаће неки фини људи и сетити се да је за дела потребна вера. Једна сјајна дама, коју наравно чудним путем упознах у бањи Јунаковић, даром ми одговори на моју пажњу. Дар, као и она није обичан, Шербеџијин концерт у Новом Саду, а ту је и оно битније: „Водим те да упознаш моју мајку…“. Никад не трагам, људи који имају додир са мојим прецима и крајем сами ми дођу. Има ко све већ уређује, то душа препозна. Одлазимо Љиљана и ја код њене непокретне мајке Милице Љутице. А те очи, то достојанство једне

Ваше прво и друго ја

7. март 2026.

Испред себе имате генерације чију крв и гене носите у себи и коју ћете предати онима после. Гошћа РТС Радио1 је била економиста Гордана Достанић, која слушаоцима Првог програма Радио Београда поручује: „Пратите своју нит и пратите своју мисао. И да будете свесни да нисте јединка. Јесте јединствени, сваки човек је јединствен. Не да будете део стада. Али нисте јединка зато што имате испред себе генерације чију крв и гене носите у себи и коју ћете предати онима после. Значи да будете свесни везе између векова пре и оних векова који ће доћи после. Морате да пратите себе и у послу и у породици и морате да будете спремни на

ЦРНОГОРСКА ГОЛГОТА: Свештенике бацали у јаме!

7. март 2026.

Од 200 свештеника у Црној Гори, током и после Другог свјетског рата, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Пише: Донко Ракочевић Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА