ustaše Архиве - Страница 92 од 113 - Јадовно 1941.

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

На прољеће премијера филма „Дара из Јасеновца“

19. јун 2019.

Након осам деценија од страшних злочина у Јасеновцу, најзад стиже пројекат од националног значаја. Најављена је премијера филма „Дара из Јасеновца“, у режији Предрага Гаге Антонијевића. Филм (Фото:Filmski centar Srbije) На конференцији за медије одржаној у Влади Србије, чувени српски редитељ Предраг Гага Антонијевић најавио је премијеру свог новог филма „Дара из Јасеновца“ за пролеће 2020. године, када ће се навршити и 75 година од ослобођења логора Јасеновац. Присутним медијима обратили су се Мајкл Баренбаум, амерички експерт за холокауст и стручни консултант на филму, Јелена Триван, предсједница УО Филмског центра Србије, Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма, Наташа Дракулић, сценаристкиња филма, Биљана Чекић, која игра главну улогу дјевојчице Даре и Марко

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

19. јун 2019.

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у

Календар геноцида: 15. јун. Годишњица страдања Срба ’42, ’44 и ’92

19. јун 2019.

На данашњи дан Срби су страдали у четири наврата. Укупан броj погинулих jе 65. Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. jуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дjецом. Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. jуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских. На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини. За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

Ко ће ако не ми, прислужити свијеће Милици, Јелени, Петру, Илији, Јовану, Стоји, Остоји?

19. јун 2019.

Десета година за редом на Велебиту. Знате за ту чувену планину препуну цвијећа, животиња, шуме? Национални парк са бициклистичким и планинарским стазама. Пише: Сандра Благић Е, баш та планина у својој утроби скрива кости преко 40.000 душа. Од тих 40.000 душа 38.000 је православних Срба који су поклани! Поклани, заклани, убијени маљем, каменом, мотком гурнути у неку од јама. Само, јер су били друге вјере. Вјере православне! Превише јама, превише смрти. Никад као ове године нисам осјетила терет на души. Сваки пут када ходим мученичком Јадовничком стазом, ходим као по облацима. Ове године, спустио се терет на душу па тишти, притишће, не да ми да дишем. Најрадије бих вриштала, дозивала…

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 76 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

17. јун 2019.

У Сребреници ће данас бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од 250 Срба у Сребреници и селу Залазје, који је почињен другог и трећег дана празника Тројице 1943. године. Тим поводом код спомен-костурнице у Сребреници у 11.00 часова биће служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима. Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да ће данас бити подигнут и освештан спомен-крст уз костурницу, чиме ће након 76 година ови мученици добити одговарајуће вјерско обиљежје. Млађеновић каже да се у овој костурници налазе дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца, које су усташе убиле, те да није ријеч о неким

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. „Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

12. јун 2019.

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Нико као ми Срби!

11. јун 2019.

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме чињеница да смо ми као народ, православни српски народ, постали незаинтересовани за сва страдања која су се десила у нашој историји. Кад кренемо од Косова, преко Првог, Другог српског устанка, Првог Свјетског рата, о Другом да и не пишем. И дошао нам и посљедњи рат, па бомбардовање, па погром са Косова и Метохије.. Пише: Сандра Благић Видим да смо овце, овчетине, којима свако може радити шта је воља. Нико нам не може забранити Ћирилицу, до нас самих! Постепено пишући латиницу заборављамо своје писмо. Цркве су нам скоро па празне, молимо се Господу само када нас нешто боли или

1941. у Глини : историјски извори о рушењу глинске Богородичине цркве

11. јун 2019.

Други свјетски рат и сплет историјских околности довели су до слома Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, која је идеолошки и политички била дио „Новог европског поретка“ под доминацијом нацистичке Њемачке. Недуго затим, усташка држава почиње с провођењем политике уништења непожељних националних, вјерских и „расних“ дијелова становништва, односно Срба, Жидова и Рома (нпр. доношењем Законске одредбе за обрану народа и државе од 17. травња 1941., којом је озакоњен терор и одређене државне институције које ће терор проводити), а све у циљу стварања „етнички чистог хрватског простора“.2 Тако већ у прољеће и љето 1941. Глина постаје поприште масовних усташких злочина над српским становништвом,3 који ће трауматизирати овај банијски градић

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

8. јун 2019.

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

7. јун 2019.

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,