arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Те ноћи су довели једну групу Срба – њих 60 и побацали у ријеку Пливу

1. јун 2022.

Усташе су, под заповједништвом сатника Херенчића, 14. септембра 1941. године убиле 111 Срба у Подмилачју (14 km од Јајца) и бацили у јаму дугу 16, а широку 8 метара. Ево шта свједочанство каже о том трагичном септембру 1941. године: ,,Чим је дошла Херенчићева бојна у Јајце, одмах првих дана отпочели су са масовним хапшењем у граду и селима Винац и другима и похапшене људе су смјестили у јеврејски темпл, православну цркву и Привредну банку. Ноћу 14-18. септембра ове усташе су извеле групу од 156 ухапшених из темпла и цркве и на Подмилачју код моста све поклали и закопали у јаме. Херенчића усташе су те ноћи довеле једну групу Срба –

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

31. мај 2022.

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

31. мај 2022.

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Стари Брод: Обиљежено 80 година од Покоља у Старом Броду код Вишеграда

29. мај 2022.

Јуче, уочи дана када се празнује Св. новомученик Вукашин Мандрапа, у Старом Броду код Вишеграда, парастосом је обиљежено 80 година од стравичног злочина над Србима када су хрватске и муслиманске усташе пуковника НДХ Јуре Францетића, извршиле Покољ над више од шест хиљада српских цивила. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја. Овом молитвеном и комеморативном Сабрању, присуствовала је и делегација удружења Јадовно 1941. из Бање Луке као и пријатељ удружења и један од двојице задужбинара Меморијалног центра, господин Спасоје Албијанић. За подсјећање, аутор небоземно лијепог, јединог Меморијалног центра посвећеног жртавама Покоља, је млади архитекта из Зворника Новица Мотика. Помену за страдале,

Усташлук у Хрватској – матуранти у црним униформама салутирају, професорка одушевљена – ФОТО

26. мај 2022.

Матуранти једног разреда Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду били су одевени у униформе које подсећају на ХОС-ове, а позирајући за фотографију сви су подигли руку у фашистички поздрав. Последњи дан наставе матуранти широм Хрватске у среду су традиционално обележили „лудим даном“ односно „норијадом“. Давни је обичај да се ученици сваког разреда тог дана „униформишу“ ради препознатљивости и да својом одећом пошаљу неку поруку. Порука коју су послали матуранти разреда ЦНЦ оператера Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду није им нимало на понос, иако се, како пише портал СБплус, осмех и понос виде на лицу њихове професорке хрватског језика. Kако наводи портал Net.hr, скандалозно је, наиме, што су ти матуранти били одевени

FOTO: WIKIPEDIA

Хрватској смета „јасеновачки мит”

24. мај 2022.

Извршни одбор Српске академије наука и уметности сопштио је данас да су „упркос искуству, чланови САНУ затечени „примитивним тоном мржње у објави Хрватске академије знаности и умјетности ‘Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску Унију’“. „Без илузија да ће се ико од оних у међународној заједници који су нас неуморно подучавали новим цивилизацијским вредностима огласити поводом овог хушкачког политичког памфлета, сами, управо из поштовања према свим жртвама ‘логора смрти’, нећемо улазити у обезвређени простор реплике „са онима који бесрамно користе израз ‘јасеновачки мит’. Али је добро и корисно да знамо шта мисле”, наводе

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

24. мај 2022.

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13. мај 2022.

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел „Сучевић“ (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

НАЈАВА: Промоција књиге Мирка Радаковића „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟

12. мај 2022.

Позивамо Вас на промоцију књиге “Кордун од љепоте до голготе“ дана 15.05.2022.год у 11 часова; Београд, Савски трг бр.9 (клуб “Никола Тесла“). О књизи говори  академик Василије Ђ. Крестић. Мишљење Миодрага Којића књизи: „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟      Обавештавамо све љубитеље слободе, правде и историјске истине, да је у марту 2022.године на светло дана изњедрена вредна и значајна књига аутора Мирка Радаковића, пуковника у пензији, сведока многих догађаја и делиоца судбине са својим Pодом у борби за опстанак, (у наставку рата 1991‒ 1995.год.) српског идентитета и голих живота Кордунашког народа.    Књига сугестивног назива „Кордун од љепоте до голготе‟ је веродостојан историјски документ, технички и естетски савршена, у издању три патриотска

НОВА КЊИГА МИЛЕТА РАЈЧЕВИЋА: Свјетла угашених огњишта

11. мај 2022.

Управо је изашла из штампе књига: Миле Рајчевић: Свјетла угашених огњишта у којој аутор жели да остави писани траг историји, да се не „почупа коријење и сачувају истине о српском народу“ који је вијековима живио на овим просторима, имао своју богату историјску и културну баштину. У књизи се налазе истине о злочинима који су се догодили српском народу у некадашњој општини Госпић и околним српским селима која су етнички очишћена, започето у 2.свјетском рату 1941 – 1945.године, а довршено у грађанском рату у Хрватској педесет година касније 1991 – 1995.године. Читаоци ће у књизи пронаћи податке о Казнионици Окружног суда у Госпићу, првом концентрационом логору за Србе 1941. године, „Кристалним

Василије Крестић: Без стварних разлога, научно сасвим неосновано, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду

10. мај 2022.

Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе. РЕЧ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА КОМЕМОРАЦИЈИ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА ДРЖАНОЈ 28. АПРИЛА КОД КУЛЕ НЕБОЈШЕ Поздрављам заједнички иступ  преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп. Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато. Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

6. мај 2022.

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама

3. мај 2022.

Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите. Пише: Никола Милованчев У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која  је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што

Београд: Служен парастос убијеним Србима из западне Славоније

2. мај 2022.

Навршава се 27 година од страдања Срба из западне Славоније у акцији хрватских оружаних снага под називом „Бљесак“. У Београду помен убијеним Србима из Западне СлавонијеФото: РТРС У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвијеће на споменик српским жртвама. Дани око првог маја сваке године српским избјеглицама из западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вјековних огњишта и избјегличке колоне преко „моста спаса“ у Градишци. – На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо послије размјене преминуо од посљедица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину – рекла је Драгана

Обиљежавање 77 годишњице пробоја и помена на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац

30. април 2022.

Обиљежавање 77. годишњице пробоја посљедње групе логораша из Концентрационог логора Јасеновац и у помен на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта Доња Градина биће одржано у недјељу 1. маја 2022. године у ЈУ Спомен-подручју Доња Градина.  Програм: 11.00-11.15 часова Окупљање учесника Парастоса и помена у Спомен-подручју Доња Градина. 11.15-11.45 часова Полагање цвијећа, вијенаца и паљење свијећа 11.45-12.00 Учесници се у помен поворци крећу кроз гробна поља до гробног поља ,,Храстови“ гдје ће бити служен и помен жртвама усташког злочина геноцида 12.00-13.00 Парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида. Парастос и помен подразумјевају молитву српску-православну, јеврејску и ромску. 13.00-13.30 Обраћање званичника Извор: ЈУСП Доња Градина Предсједница Републике

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА