arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.

НАЈАВА: Парастос за Србе убијене септембра мјесеца 1993. године код Госпића

8. септембар 2022.

Београд, петак  09. 09. 2022. у 11 часова – Црква Светог Марка. Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у петак  09. 09. 2022. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Извор: Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, Београд

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

7. септембар 2022.

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници. Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди. Предсједник Удружења протјераних Срба

Хиљадама српске деце рат je украо име

5. септембар 2022.

За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће данас бити отворена. Пише: Јелена Чалија Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина је била црвена и имала је туфне… Гледао

Проф. др Љубодраг Димић, историчар, академик: Урадили сте велико дело

29. август 2022.

Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико мојих књига СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. поклоњено је нашим познатим професорима на Универзитету у Београду. Књигу је добио и проф. др Љубодраг Димић, академик, професор историје на Филозофском факултету, чија сам предавања често пратио, гледао наступе на телевизији, читао његове књиге и интервјуе у новинама.  Али, никад нисмо успоставили лични контакт. Ових дана смо се срели и упознали.  Прва реченица овог уваженог професора и признатог историчара била је: ,,Колега, честитам, урадили сте велико дело“. Мало ме збунуло, то ,,колега“ јер он је историчар, академик САНУ, а моја маленкост – новинар, публициста.

Сремско крваво лето није преживело шест хиљада Срба

29. август 2022.

Прошло је осам деценија од хрватских и немачких злочина почињених на сремскомитровачком православном гробљу где је откривено 2.800 посмртних остатака стрељаних жртава, али записи неколицине преживелих још живо сведоче о ужасу и страдању Ухапшени сељаци у Сремској Митровици 1942. године У здању Црквене ризнице српске православне црквене општине Шид изложбом „Срем 1942” биће обележена једна тужна годишњица – осам деценија хрватских и немачких масовних ратних злочина почињених над Србима у Срему. Поставка ће бити отворена данас у подне, а ауторски тим Музеја жртава геноцида потрудио се да фотографијама, прикладним текстовима и публикацијом употпуни сећање на то – како га многи називају – сремско крваво лето. Казнена експедиција, коју је предводио Виктор

РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Заборављени злочин у Бањевићима 1942. године

25. август 2022.

Прошло је 80 година од злочина над Србима села Бањевићи када су на други Васкрс 04.04.1942. год усташке снаге из Сопотника и Дрињаче које су предводили Рамо Авдић и Ибрахим Сулејмановић напале село Бањевиће и за један дан убиле 164 мјештана, Србе из тог села, углавном жене, дјецу,старе и немоћне. Рамо и Авдо су прије рата радили у том селу код угледних домаћина, тако да су знали сваког домаћина у селу. Пошто је Милан Вукосављевић био болестан и није хтео бјежати од куће као ни његова супруга Станка и кћерка Јока са дјевојчицом Сретојком.Они су замолили Раму и Ибрахима да их поштеде. Али, они су везали  и Станку и Јоку

У Носковачкој Дубрави у Хрватској служен помен за дјецу са Козаре (ВИДЕО)

23. август 2022.

У селу Носковачка Дубрава код Слатине у Хрватској, служен је помен за 69-оро дјеце са Козаре, узраста од три мјесеца до три године, која су у овом мјесту од августа до новембра 1942. године, умрла од глади и болести. Носковачка ДубраваФото: РТРС Дјеца су била заточена с мајкама које су тјеране на присилни рад у пољима. Вијенци су положени на нови, дограђени споменик, на којем су исписана имена уморене дјеце. Обавеза генерација које долазе је да чувају успомену на невино страдале у усташким покољима. Један од потомака жртава, Мирко Граховац каже да је овдје први пут. –  Да дођем први пут да видим гдје ми је брат страдао када је имао

Бојанић: Зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио

21. август 2022.

Осећам моралну одговорност да као српски историчар одговорим на дискутабилне тврдње Игора Вукића. Игор Вукић је познати адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Пише: Ђорђе Бојанић, професор историје Игор Вукић, објаснио је да је у усташкој војсци владала велика дисциплина, па је 11 јасеновачких стражара стрељано јер су ухваћени како поткрадају логораша и додао да је логорашима речено да ће за бег једнога бити „стрељано десет његових пријатеља“ из логора. Оспоравао је и број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу те тврдио

Лордан Зафрановић о пројекту “Златни рез 42”: Филм ће узбудити регију, а многе ће и забољети

16. август 2022.

Један од највећих хрватских, екс-југословенских и европских филмских редитеља Лордан Зафрановић ускоро би требало да крене са снимањем дуго очекиваног новог филма симболичног назива “Златни рез 42”, који говори о страдању козарске дјеце у логору Јасеновац. Аутор: Вељко Зељковић У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” Зафрановић истиче да ће ово бити круна његове досадашње филмске каријере, изузетно стваралачки богате, коју је углавном посветио анализи зла и догађајима везаним за страдање невиних у НДХ. – Веома дуго припремам овај филм, који сада носи и други наслов “Златни рез 42”, умјесто “Дјеца Козаре”. Прича је подигнута на један други и виши ниво од прве верзије сценарија. Оно што у овом тренутку могу

Прошла је 81 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

15. август 2022.

Прије 81 годину, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

Данас, након 81 године, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

14. август 2022.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршила се осамдесет и једна година и од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију и да ће их ако пођу, полиција одмах питати зашто су ишли, ко их је звао…..

Крст над заједничком гробницом смиљанских Срба

Српски Патријарх у Теслином Смиљану

1. август 2022.

Радосно се одазивајући позиву Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима и српског православног народа Лике и целе Епископије горњокарловачке, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће 2. августа 2022. године, на празник Светог пророка Илије, у личком селу Смиљану служити свету Литургију и освештати обновљени храм Светих апостола Петра и Павла. Смиљан и храм Светих апостола Петра и Павла, подигнут на крају 17. столећа, имају изузетан значај за Српску Православну Цркву и српски православни народ. Смиљан је широм света прославио један од најзначајнијих и најутицајнијих научника и проналазача Никола Тесла, који се родио 10. јула 1856. године у парохијском дому тик поред цркве Светих апостола Петра и Павла,  у којој

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. јул 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у

Епископ Сергије: Ливањски Новомученици – од смрти до васкрсења

28. јул 2022.

Прије више од осам деценија Ливањским пољем проламао се јаук. Плакале су мајке за синовима, дјеца за очевима, сестре за браћом, храмови за свештеницима, Небо за Земљом, Свеци за мученицима, Бог за људима. Зло је згазило добро, безнађе је убило наду, мржња је удавила љубав, јер су људи постали нељуди зато што су заборавили на Бога и на Његове заповијести. У име лажне државе, која је независна била само по имену, чињена су таква злодјела којих би се постидио и Каин, први братоубица. По јамама и горама, по пољима и ливањским улицама, лежали су лешеви дојучерашњих комшија, распјеваних младића, вриједних свештеника и остарјелих дједова. Смрт је завила у црно скоро

Позив: Света Литургија Ливањским Новомученицима у Ливну и у Београду

28. јул 2022.

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци. Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима. Од ове године, празник Ливањских

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА