ustaše Архиве - Страница 27 од 115 - Јадовно 1941.

Велебиту мој..

25. октобар 2024.

Велебиту мој… Заплачеш ли мили,икада онако к’о отац. Кад зачујеш кроз твојих јела гране умирућих душа,плача пој. Обузме’л те, барем једном у години језа кад се сјетиш бата крвавих ногу босих, без цокула и веза, што уз вриску пијаних џелата ки врага људе к’о марву уз планину гоне. Познаш ти… Познаш,све те стазе од Госпића све до Отока Пага. Велебиту мој… Зашто ћутиш више од пола људског вијека. Стотине ти крашких,дубоких грла у’себ скриваш. Свако грло к’о ждријело које води до самога пакла. Застане’л ти бар у једном од њих кост од мушке ноге и’л подлактица Дјечија… Женска… Људска… Проговори…Проговори оче како ти се у њедирима твојим мрело. Велебиту мој…

ПОГЛЕДАЈТЕ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ “ГАРАВИЦЕ”

24. октобар 2024.

Од сада филм „Гаравице“ и на You Tube платформи. Погледајте бесплатно. Документарни филм ГАРАВИЦЕ представља причу о једном од највећих стратишта српског народа током Другог свјетског рата. Филм објашњава и посљедице које су услиједиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу. Библијску трагедију обиљежила је и насилна исламизација и покатоличавање Срба, умирање и остављање дјеце у сметовима Грмеча. Судске пресуде и архивска грађа забиљежили су злочине из страсти, скидање крваве одјеће са унакажених српских жртава и учешће дјеце муслиманских и хрватских усташа у злочинима. Филм је базиран на више од три хиљаде докумената (судске пресуде, саслушања, записници, извјештаји, прогласи

Др Момчило Диклић: АНТИФАШИЗАМ У ХРВАТСКОЈ

23. октобар 2024.

Тврдња, да jе Хрватска била jедна од водећих антифашистичких држава, ако не и прва у Европи, jе невиђени апсурд. Увод То се тврди, за државу, у коjоj jе истовремено порушено преко три хиљаде антифашистичких споменика. Ово не износе само десничари него и многе друге структуре и разни поjединци, коjи су у последње две децениjе тако учени. Тако jе у „Вечерњем листу“ 24.априла 2012.године обjављен текст, поводом Милановићевог говора у Концентационом логору Јасеновац, под насловом „Напокон разумна дефинициjа хрватског антифашизма“. У тексту се међу осталим констатуjе и следеће: “да су Хрвати у Другом светском рату масовно судjеловали на побjедничкоj страни“, затим се додаjе „Дакле неприjепорна jе чињеница да су Хрвати масовно

Др Милан Булајић: Истина ће нас ослободити

21. октобар 2024.

Мада се др Милан Булајић упокојио прије петнаест година, отрежњујуће је његове ријечи чути и данас, када га Јован Ћулибрк у контексту ревизионизма помиње као „несрећника“. Да ли је Србија спремна да се суочи са утврђивањем истине и одговорности за геноцид, почев од клеро-усташке Независне Државе Хрватске до данас? Који су разлози да премијер Србије и председник Владе Србије обмањују јавност тврдњом да је Србија поднела контратужбу против Хрватске, када то никада није учинила? Има ли право српска јавност да зна због чега се скрива од јавности чињеница да је председник Међународног суда правде, највећег судског органа УН, чији је Статут саставни део Повеље УН, два пута пред Владу Србије

Потресно свједочење Мане Бобића о злочину у Млакви (Лика) 6. августа 1941. године (ВИДЕО)

15. октобар 2024.

Дана 6. августа 1941. године оружане снаге НДХ (усташе и наоружани цивили из Косиња, Перушића и Пазаришта), одвели су од својих кућа више стотина српских цивила у засеок Косу и ту их убили спаљивањем у кући, штагљу и пецани Јове Глумичића. Тада је убијено 286 становника Млакве, од који је 122 било дјеце до 15 година старости. ПРИРЕДИО: Ђорђе Пражић Из усташког ватреног пакла спасило се троје млађих особа: Невенка Глумичић, Мане Бобић и Мане Милеуснић. Послије Другог свјетског рата Мане Бобић је живио у Енглеској, гдје се и оженио. Први и последњи пут посјетио је своју родну Млакву 18. августа 1988. године, када је код Бранка Цвијановића и Стевана

Станко Опачић Ћаница: Дијете вађено из мајчине утробе не може бити ничији присталица, па ни НОП-а, али је и оно било заклано од усташа (1989)

13. октобар 2024.

Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић Ћаница живи на Кордуну у

Позадина убиства краља Александра Карађорђевића: Обавештајац Владета Милићевић је крунски сведок који је знао све о усташама, и не само о њима

11. октобар 2024.

Обавештајац Владета Милићевић је у више наврата, континуирано од лета 1934. па све до дана атентата у Марсеју 9. октобра, извештавао Београд о плановима за убиство краља Александра Карађорђевића. „У светским полицијским аналима не постоји ниједан атентат о коме се унапред више знало, а да је, касније, успео!“, рећи ће Милићевић. Његово сведочење о позадини атентата чини га једним крунских сведока тајне историје 20. века. Пише: Драган Бисенић Готово све што знамо о деловању усташког покрета између два рата као и о њиховој улози у убиству краља Александра Карађорђевића које се догодило 9. октобра 1934. дугујемо др Владети Милићевићу, водећој личности међуратне југословенске обавештајне службе. Последњих година, његово име почело је

ПОКОЉ У КУКУЊЕВЦУ 11. ОКТОБРА 1942. ГОДИНЕ

11. октобар 2024.

На овај дан 1942. године хрватске усташе убиле су 243 мјештана славонског села Кукуњевац. Након упада у село у ноћи 10/11. октобра 1942. године хрватске усташе похватале су Србе из села, довеле их у порту сеоске цркве посвећене Светој Петки, а потом одвели до оближњег Дикленичког потока где су их на најмонструозније начине ликвидирали. Један од преживјелих покоља у Кукуњевцу и непосредни свједок овог свирепог злочина хрватских усташа, Стеван Коњевић, у једном од својих присјећања о злочину је рекао слиједеће: ,,Били смо дјеца, никоме ништа лоше нисмо учинили нити вјеровали да неко може узети каму, маљ, оружје и кренути да нас убија. То се догодило, а само мали, незнатан број

БАЊАЛУКА, 12. ОКТОБАР 2024. ГОДИНЕ: Књижевно вече “Пребиловци у српској књижевности“

11. октобар 2024.

У склопу програма биће представљен зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе“. У организацији Удружења Херцеговаца и удружења Бесједа у Бањалуци, у вијећници Банског двора, у суботу 12. октобра 2024. године са почетком од 18 часова биће одржано књижевно вече “Пребиловци у српској књижевности“. У склопу програма биће представљен зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе“. Бесједе:• др Сена Михаиловић Милошевић, Институт за српску културу Приштина/Лепосавић рецезент Зборника;• Ранко Павловић, књижевник из Бања Луке;• Ацо Драгићевић, приређивач Зборника;• Павле Екмечић предсједник УО Удружења Огњиште из Пребиловаца саиздавач Зборника. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Ђурђица Драгаш: БЕЗИМЕНА

10. октобар 2024.

Бура ће ти личка успаванка бити, море ће ти ране видати Камен ми на грудима лежи. У туђем гробу, ја и душа моја. Растасмо се и састасмо, као ноћ и нови дан, као облак и сунце, као вечити круг живота. Не боле ме ране моје, изломљени прсти којима сам камен гребала, жива закопана. Ти ме болиш, радости моја. Боли ме што те родих да само зло упознаш. Опрости што те на груди не привих, што те се не нагледах. Праштај што ти мајка име не даде, што ће те вечно радошћу звати. Спавај сада, нељубљено моје. У гробу хладном гнездо сам ти свила. Бура ће ти личка успаванка бити, море

На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака

2. октобар 2024.

На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан. Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине – клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела. – Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, док је пострадало 2.200 издржаваних лица, што значи да је

Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

1. октобар 2024.

Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче. Деценијама су нам историчари, новинари, каријеристи и којекакви идеолошки занесењаци, које чињенице

Велебитски усташки устанци

30. септембар 2024.

Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба. Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П.), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П.) од 2.638 становника има 244 или 8.49 % Срба. У ових осамдесет година (тежишно од 1941. до 1995.) турбулентних збивања

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

30. септембар 2024.

Стиже октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Грубишно Поље, 28. септембар 1942. – Масовни злочин на Трандлеровој дјетелини

28. септембар 2024.

Крајем септембра 1942. године почела је непријатељска офанзива на Билогори у којој је учествовало 5.000 хрватских усташа, домобрана и Нијемаца. У Грубишном Пољу је 28. септембра 1942. године убијено 69 људи, у Малом Грђевцу 62, Сибенику 87, Великој Ператовици 67, Тополовици 66, Гакову 48, Малој Ператовици 37, Брзаји 32, Великој Дапчевици 31, Малој Дапчевици 32 и Лончарици 15 људи. Непријатељ је тада у логоре, јасеновачки и сисачки, отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Број Срба са Билогоре био је више него преполовљен ликвидацијом 487 мушкараца на Јадовну и острву Пагу почетком јула 1941. године, исељавањем 2.500 људи у Србију, те одвођењем