arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
Анто Ђапић Фото: Вечерњи лист

Анто Ђапић: Буде ли требало, бићемо и усташе!

11. фебруар 2019.

Претпостављамо да ће данашња изјава хрватског политичара Анте Ђапића бити прихваћена са оцјеном да се ради о „минорној“ странци и добро познатом „букачу“ кога не треба схватати озбиљно. Ипак, његово јавно обраћање Патријарху српском Иринеју, Србима уопште и посебно „хрватским Србима“ како Ђапић зове оно мало преосталог српског становништва у Хрватској, звучи у најмању руку злослутно. Прилог са хрватског портала Дневно.хр преносимо у цијелости. ЗАПРИЈЕТИО ИРИНЕЈУ! ‘Даље прсте од Хрвата, остат ћете без њих. Буде ли требало бит ћемо и усташе!’ Аутор: С.В. Понедјељак, 11. вељача 2019. у 11:43 Посљедња изјава патријарха Иринеја, није равнодушном оставила чланове странке Десно, чије приопћење потписује Анто Ђапић: “Српско-светосавски патријарх Иринеј поручује путем медија

АНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска.   Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

Миодраг_Линта.јпг

Линта о „крвавом Ускрсу“: Циљ је био стварање хрватске државе без или са што мање Срба

31. март 2018.

На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине. На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине, у јавности познат као „крвави Ускрс“, саопштио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Том приликом погинуо је припадник милиције САО Крајине Рајко Вукадиновић (32), који је према наводима Линте, бранио Плитвичка језера од покушаја хрватске полиције да их заузму. Линта сматра да Србија и крајишки Срби треба да сваке године обележавају годишњицу погибије Рајка Вукадиновића, иза кога су остали родитељи, супруга и

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “еx цатхедра”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Метајна_литија_1.јпг

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика је разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Није лако ни једнима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метајнска литија 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дјецу у Другом свјетском рату, звучи велико и јесте велико, али не на око. Па, ипак, била је трн у оку. Некима. Како је могуће да мала метајнска литија са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључујући и камермане, новинаре и фото-репортере, чија је траса износила једва 250 метара, инспирише неку господу која се уз ту трасу случајно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навијачи, на вријеђање

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Калман_Самјуелс.јпг

Пеопле тхат лове пеопле…

30. јун 2015.

Ћирилица Ин Мемориам : формер Хонорарy Цонсул оф Сербиа, Калман Самуелс/1927.-2011./, Монтреал/1/ Калман Самјуелс Офтен, wхиле ресуминг паст даyс, wитх јоy анд респецт И до ремембер лате Мр. Калман Самуелс, а дистингуисхед лаwyер анд Хонорарy Цонсул оф Yугославиа анд Сербиа ин Цанада. Хавинг хад а привилеге оф wоркинг wитх хим ин тхе бест интерест оф Сербиа анд итс цитизенс ин Цанада, дуринг тхе период оф 2006. анд 2007, аддед греат валуе то мy персонал анд профессионал лифе. Северал тимес wе дисцуссед турбулент глобал ситуатион анд итс проспецтс. Невер хад wе неглецтед тхе трагиц геноцидал хисторy оф Тхе Индепендент Стате оф Цроатиа тхат хад еxтерминатед хундредс оф тхоусандс оф Сербиан цивилианс

Трибина_Засто_негујемо_културу_заборава_у_Београду_на_Факултету_политицких_наука.јпг

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послијератним тежњама да се изграђује наднационални дух југословенства и затире сјећање на све национално, а највише на жртве, оцијенили су учесници трибине „Зашто његујемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свјетског рата. Предсједник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао је да је та политика потискивања сјећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развијања добросусједских односа, али да је тај изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро је заборављен тај дио нашег личног, породичног, националног историјског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, који је јако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

јадовницка-голгота.јпг

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

осло-излозба-2.јпг

05. 04. 2014. – Еxхибитион “Мy Јадовно” ин Осло

15. април 2014.

Српски Тхе Ассоциатион оф Цитизенс Јадовно 1941 фром Бања Лука, wитх тхе хелп оф донорс фром тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх Муниципалитy Ст. Василије Острошки ин Норwаy, организед тхе еxхибитион “Мy Јадовно” ин Осло. Бесидес нумероус гуестс анд репресентативес оф тхе Сербиан Диаспора ин Норwаy, тхе опенинг wас алсо аттендед бy Сецретарy оф тхе Цхурцх Цоммиттее ин Осло Бојан Ракоњац анд приест оф тхис парисх Горан Босић, ас wелл ас репресентативес оф тхе Ембассиес оф тхе Републиц оф Сербиа анд Босниа анд Херзеговина ин Норwаy. Афтер тхе опенинг оф тхе еxхибитион, тхе Пресидент анд тхе Сецретарy оф тхе Ассоциатион “Јадовно 1941”, Душан Басташић анд Предраг Лозо хелд а лецтуре он тхе геноциде

Логор Јадовно-цртеж

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

10. октобар 2011.

Опште је познато и заслужује сва поштовања, што је јеврејски народ, који је расут по читавом свету успео прикупити податке о својим жртвама током Другог светског рата. Успех је утолико већи, због чињенице да су Јевреји страдали на просторима више европских држава или боље речено, где је била успостављена немачка окупација и њој одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан је и податак да су Јевреји о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што је фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас је обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

јадовно_конференција_2011-02.јпг

Прва међународана конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

29. јун 2011.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. јун 2011. Српски :: Енглисх У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и умјетности Републике Српске, у Вијећници бањалучког Банског двора 24. и 25. јуна 2011. одржана је Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференције судјеловало је педесетак учесника и судионика из Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије, Српске и других земаља. Програм конференције Уводна обраћања Видео снимак отварања конференције Извјештај о конференцији Зборник сажетака Готови радови Слике са конференције Везане вијести   Програм конференције Прва међународна

17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу - 17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу

Јасеновац комеморација 17.04.2011.

20. април 2011.

Јадовничани положили вијенац жртвама комплекса логора Јасеновац – Доња Градина. У делегацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке био је и др Милан Басташић, преживјели јасеновачки дјечак логораш.

Ядовно 1941. – ПРОТИВ ЗАБВЕНИЯ

24. јун 2010.

ПРОТИВ ЗАБВЕНИЯ Скачáйте флаер в формате пдф Вы можете помочь миссии объединения «Ядовно», если распечатаете этот флаер на бумаге формата А4, в цвете и с обеих сторон, сложите его пополам и подарите своим друзьям. ДОНАЦИЈЕ – ДОНАТЕ АГАИНСТ ОБЛИВИОН– ЦОНТРЕ Л’ОУБЛИ – ПРОТИВ ЗАБОРАВА – ЦОНТРО Л‘ОБЛИВИОНЕ – ГЕГЕН ДАС ВЕРГЕССЕН – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – ПРОТИ ПОЗАБИ – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА