Срем Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

26. август 2025.

Покушаћемо да изнесемо потресни део једне животне историје, кратку истину човека који пуне три године није носио звучно име – човек – јер то није био – не својом кривицом. Живео је под околностима где се људски живот није ценио – био је безвредан. Носио је само број као заточеник Јасеновца. Спасао се последњег дана из „фабрике смрти“, из страшног пакла, 1945. године, испред последњег крвавог обрачуна усташа над преосталим заточеницима, пред њихово безглаво повлачење и избезумљено бекство сипред јединица Народноослободилачке војске. Хтели су сваки траг и сведоке да униште, што им је само делимично успело. Славко Васић, ћурчија у кројачкој задрузи у Шиду, причајући отресну причу о ужасним неделима

ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ СРЕМА У НДХ

9. април 2025.

Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“. Пише: Владимир Димитријевић Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташа Виктора Томића у Срему, када је у августу и септембру 1942. убијено и у

Стево М. Лапчевић: У СУСРЕТ КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

11. септембар 2023.

Oве године навршава се 80 година од како су у Лежимиру хрватске усташе и нацисти у сеоском храму убили између 96 и 100 мештана села. Њих 22, колико је утврђено истраживањем спискова жртава имало је од 2 до 18 година. У сусрет тужној годишњици, Епархија Сремска започела је са процесом канонизације Лежимирских Мученика, која ће бити окончана наредне године, а упоредо са овим процесом, у току је израда монографије „Јамари и мученици“ аутора Стева Лапчевића из Музеја Срема у Сремској Митровици и израда спомен плоче која ће бити постављена на самом храму, а коју заједнички раде вајарка Ружица Шпановић и Стево Лапчевић обоје из „Музеја Срема“. На плочи ће бити

О ОВОМЕ СЕ НЕ ПИШЕ! Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему

26. јул 2023.

Те 1944. године, Тринаеста СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама. Пише: Милан МиливојевићУ послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и које је Хитлер сматрао својом СС елитом, а Хрвати их својатали називајући их цвећем, за које је Хајнрих Химлер желео да понесу војничку традицију старих аустријских пукова из Босне, редом претресали сеоске куће, убијали све што им је дошло надохват руку, мушкарце живе палили у бурадима, ухваћене жене мрцварили и силовали, потом им одсецали дојке и солили ране, трудницама

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

15. септембар 2021.

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

Сремска Митровица: У сусрет изложби „Априлски рат и први дани НДХ“

6. април 2021.

Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. „Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао“, каже Ненад Радмановић Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. Као што је и најављивано, изложба којом ће се

Сремска Митровица: Обележавање осам деценија од Априлског рата и оснивања НДХ

28. јануар 2021.

Централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана је за недељу, 11. април, каже Стево Лапчевић. „Митровачки одред“ одаје почаст краљевској војсци Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба. Након што су се прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице уједињења Срема са Србијом одужили Краљу Петру, Митровчани ће ове године, низом активности, обележити осам деценија од почетка Другог светског рата. Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која