Србија Архиве - Страница 8 од 31 - Јадовно 1941.

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

18. октобар 2019.

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

17. октобар 2019.

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

Бањалука: Премијерно приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“

17. октобар 2019.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава. Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милосава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије. – Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић. Приказивање

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

14. октобар 2019.

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Порушена кућа у којој је живео Дража Михаиловић

13. октобар 2019.

Oвих дана порушена је скромна породична кућа у Брегалничкој улици број 24 у Београду (општина Звездара), у којој је до Другог светског рата, односно до 1941. године, имао пребивалиште први герилац поробљене Европе, пуковник, у току рата генерал, министар војске и командант Југословенске краљевине војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. На лицу места истакнута је табла која информише да је то учињено по одобрењу Секретаријата за урбанизам града Београда. Осим тога, на табли се налази приказ будућег изгледа вишеспратне стамбене зграде, као и други подаци везани за издато одобрење. Питам се да ли је то требало урадити. Ми затиремо многе трагове наше прошлости. Ја сам вероватно последњи живи комшија који

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

Бећковић: Република Српска судбину везала за српску културу

6. октобар 2019.

Академик и књижевник Матија Бећковић рекао је да је Република Српска замијенила Црну Гору и своју судбину везала за судбину српске културе. – Шта су Леотар и Требиње без Дучића, шта Змијање без Кочића, шта Грмеч без Ћопића, шта Козара без Куленовића, шта Рзавски брегови без Иве Андрића – поручио је Бећковић. Он је оцијенио да се Црна Гора након шест вијекова предала. – Предали су се јуначки, под оружјем и у народној ношњи. Али то није Црна Гора већ Монтенегро, који је напунио 13 година. Још је малољетан и не одговара за своје поступке. У 21. вијеку почиње испочетка. И као што је такозвана Република Косово, тако је такозвана

Нови Сад – Премијера филма „Српски добровољци Великог рата“

1. октобар 2019.

Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца “Обилић 1912-1918” – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архив Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада. Организатори приказивања филма су Удружење

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

Додик данас на обиљежавању пробоја Солунског фронта

26. септембар 2019.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас на острву Видо обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта. Додик ће положити вијенац у Маузолеју гдје ће бити обављен вјерски обред, на Морнаричком крсту и у „Плаву гробницу“. Додик ће са представницима града Крфа, обићи „Српску кућу“. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама,

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

24. септембар 2019.

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака. На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања. Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца. Њихове кости