arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Beograd spomenikom odaje počast herojima sa Košara

22. februar 2019.

Beograd će ovog leta, na dvadesetu godišnjicu Bitke na Košarama, na Kosovu u vreme NATO agresije, podići spomenik u čast herojima sa Košara. Mesto spomenika još nije definitivno odabrano, a najverovatnije će branioci Srbije iz 1999. godine dostojan monument dobiti nedaleko od bulevara koji nosi njihovo ime. Iza inicijative da se u Beogadu podigne spomenik poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije stoji njihov ratni komandant, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković. On je za „Novosti“ izjavio da se nada da će to obeležje biti postavljeno do 23. juna kada se obeležava 20 godina od odbrane karaule Košare. „Spomenik je završen još krajem prošle godine, a trenutno se nalazi u Beogradu, na Terazijskom platou. Bio sam komandant tim junacima, a 108 poginulih heroja obavezuje mene

DANI(J)EL SIMIĆ: Proglašavam petokraku isključivo srpskim naslijeđem

21. februar 2019.

Najnovija, malo netipična vaterpolo utakmica na rivi u Splitu, pokazala je da se crvena zvijezda sa pet krakova doživljava isključivo kao srpsko znamenje. Došlo je vrijeme da to ozvaničimo. Tako je to najmanje još od vremena kad je, u istom gradu 1991. godine, mirni građanin pokušao udaviti vojnika JNA na transporteru. Redov u sivomaslinastom dresu je spasio glavu umakavši u čelični oklop „srbo-komunističke četničke armade“, dok se vaterpolista Kralj, na posthumno zgražavanje dinastije Petrovića sa Cetinja, spašavao skokom u more i odricanjem od srpstva i crvenog dresa. Mnogi su se tada, sa nostalgijom sjetili Zvezdaša Deje Savićevića i njegovog „napušavanja Purgera“. No, Crnogorci se danas, više nego ikad, jasno razlikuju

Dačić: Miro, pronađi vaše novine iz 1918.

19. februar 2019.

Dačić poručio hrvatskom zvaničniku da se bolje informiše o ulozi Srba u oslobađanju Dalmacije Umesto što me ocenjuje, veliki poznavalac „povijesti“ Miro Kovač neka potraži u arhivama naslove iz hrvatske štampe 1918. pa će se uveriti šta je istina. Ovako je za „Novosti“ šef srpske diplomatije Ivica Dačić odgovorio na reči predsednika Odbora za spoljnu politiku Sabora da „srpska vojska nije došla u Dalmaciju 1918. da spase Hrvate, već da osigura veliku Srbiju“ i da ministar spoljnih poslova Srbije „manipuliše, ne zna istoriju i mora na popravni“. On je reagovao na nedavnu Dačićevu izjavu da je srpska vojska 1918. sprečila da Dalmacija postane italijanska. – Nešto nije u redu. Ako

Srpskim istoričarima stižu prijetnje iz Hrvatske

19. februar 2019.

U psihologiji konvertita postoji i psihološki i sociološki problem sa prethodnim identitetom Prijetnje iz Hrvatske u Srbiju stižu i na lične adrese istoričara i političara, prenose „Novosti“. Jedan od istoričara koji je dobio prijetnje je i kolumnista i saradnik IN4S istoričar Aleksandar Raković. „Dobijam prijetnje kako od hrvatskih šovinista i crnogorskih separatista. Interesantno je da svi oni koji su slali te uvrede mahom imaju srpska prezimena. Ako ta prezimena nisu lažna, onda je riječ o ljudima čiji su preci nekada dijelili sa nama srpsko porijeklo, pa oni danas pate od problema konvertita“, kazao je Raković, koji će uskoro na tu temu objaviti knjigu. Napominje da u „psihologiji konvertita“ postoji i psihološki i sociološki

Učiti o Holokaustu bez trivijalizacije

19. februar 2019.

Kao i u obrazovanju o bilo kojem drugom genocidu, cilj je da đaci kroz učenje i sopstveno preispitivanje postanu bolji ljudi, što je namera i onih koji danas nastoje da povežu istoriju i moderne tehnologije Da li ste ikada poželeli da se osvetite, pitao je jedan novinar Pinkasa Gutera, koji je preživeo Holokaust i tokom Drugog svetskog rata bio u čak šest koncentracionih logora. – Nisam osvetoljubiva osoba, ja želim pravdu, a pravda nije osveta – odgovorio mu je Guter. Oni sede jedan naspram drugog, novinar pred mikrofonom, sagovornik u udobnoj crvenoj fotelji, i razgovor vode u realnom vremenu, ali ih nešto duboko razlikuje: novinar je „pravi”, od krvi i

Svirepa stradanja nedužnih Srba

18. februar 2019.

Predstavljena knjiga o ratnim zločinima nad Srbima u Hrvatskoj i nad Srbima na KiM Poziv institucijama da rekonstruišu tragična zbivanja. Istina o ratnim zločinama se stalno traži, rekao je Veljko Odalović, a kao primer naveo otkrivanje bunkera s telima Srba na ulasku u Đakovicu.”U tom bunkeru su bila i maloletna deca. Bilo je potrebno 20 godina da se ta grobnica otvori”, uskoro će biti objavljen identitet tih žrtava, rekao je Odalović Knjiga “Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj (1991-1995) i na Kosovu i Metohiji (1998-2004)” u izdanju Korodinacije srpskih udruženja porodica nestalih , ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, objavljena je ove godine i predstavljena je u Medija

Linta: Nastavak neprijateljske politike Kitarovićeve

17. februar 2019.

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocijenio je danas kao nastavak neprijateljske politike odluku predsjednika Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da „i dalje ponavlja vrhunske laži“ kako je devedesetih godina „izvršena velikosrpska agresija na Hrvatsku i da se u Srebrenici desio genocid“. „Istorijska je istina da je proustaški režim Franje Tuđmana izvršio agresiju na Jugoslaviju i Srbe u Hrvatskoj s ciljem stvaranja `velike Hrvatske` bez Srba“, poručio je Linta u pisanoj izjavi. On je istakao da takozvani domovinski rat nije bio odbrambeni, pravedan i oslobodilački, već osvajački i zločinački rat i nastavak genocidnog rata koji je Nezavisna Država Hrvatska /NDH/ vodila protiv srpskog naroda. „Rezultat proustaške politike jeste etničko čišćenje

Жan-Pol Bled: Zapad još nije shvatio da Srbi neće ultimatume

17. februar 2019.

Profesor i član SANU Жan-Pol Bled u intervjuu za „Novosti“: U Beogradu sam bio dok su bombe padale i divio se vašem narodu Čini mi se da su se duhovi smirili, da je, na određeni način, u odnosima sa Srbijom, čak, staro prijateljstvo u Francuskoj ponovo osvojilo teren. Tako, u razgovoru za „Novosti“, trenutne odnose između dva naroda ocenjuje istoričar, profesor emeritus sa Sorbone i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti Жan-Pol Bled. Profesor Bled istaknuti je stručnjak za društvenu i političku istoriju Nemačke i autor mnogobrojnih značajnih dela. * U martu je 20 godina od bombardovanja Srbije, tada ste bili u Beogradu. Kakva vam je slika ostala u pamćenju?

Dodik: Republika Srpska — Zapadna Srbija

17. februar 2019.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je da se međunarodna situacija promenila i da je u svetu shvaćeno i prepoznato da BiH ne može da preživi ukoliko ne pronađe bilo kakav kohezioni element. U slučaju uspostavljanja minimuma zajedničkog između tri naroda i dva entiteta, to bi trebalo pretočiti u bazni konsenzus, bar u nečemu, jer u suprotnom BiH nema šansu, kaže Dodik za „Politiku“. Takvom dogovoru se isprečilo pogrešno uverenje onih koji su se zaigrali pričom da će međunarodni faktor umesto njih nešto da rešava, dodaje on. „Bošnjačka elita svoju ulogu vidi u tome da oni izmisle šta bi bilo dobro, pa da onda mašinerija međunarodnog faktora krene sa pritiscima.

Bombardovali su nas oni za koje smo ginuli, ratovali (video)

17. februar 2019.

Akademik profesor doktor Marko Bumbaširević otkrio je za Sputnjik koliko je odgovoran posao mikrohirurga, od koga je nasledio ljubav prema medicini, ali i kako se oseća kao počasni član srpskog ogranka motociklista „Noćni vukovi“ i počasni konzul Mongolije.   Predsednik Evropske federacije mikrohirurga, profesor ortopedske hirurgije i traumatologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, našao se u žiži javnosti nakon herojskog poduhvata — spašavanja ruke srpskoj voditeljki Dei Đurđević koja je zadobila stravičnu povredu kada je na nju naleteo autobus. Sa doktorom Bumbaširevićem razgovarali smo o statusu vrhunskih stručnjaka njegovog ranga čiji kvalitet, profesionalnost i posvećenost nadjačaju „rijaliti“ u medijima samo kada se desi neka takva stravična nesreća. Profesor Bumbaširević jedan je od osnivača mikrohirurgije u Srbiji. Iz godine u godinu

Kitarović „Za dom“ bila u zabludi

17. februar 2019.

Hrvatska predsednica rezimirala četiri godine svog mandata. U Beograd ne namerava da dođe zbog pitanja nestalih  Rezimirajući četiri godine svog mandata, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je rekla da poziv upućen Aleksandru Vučiću da poseti Zagreb nije bila greška.  Iako sve nije urodilo plodom, nakon te posete usledilo je više stvari koje su unapredile život hrvatske zajednice u Srbiji. Govoreći o odnosima sa Srbijom, hrvatska predsednica je naglasila da joj je prioritet da se reši sudbina nestalih. – Aleksandar Vučić je prvi predsednik koji je izrazio želju da se to reši, ali do sada nije bilo rezultata. Dok ne bude pomaka na tom planu, neće biti ni uzvratne posete Beogradu

Eparhija Raško-prizrenska: Sumnjive aktivnosti humanitarne organizacije „28. jun“

16. februar 2019.

Eparhija je sveštenstvu i monaštvu zabranila svaki kontakt sa ovom organizacijom i apeluje na vernike da budu oprezni na moguće zloupotrebe finansijske prirode Eparhija Raško-prizrenska danas je po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa Teodosija objavila saopštenje za javnost povodom aktivnosti organizacije „28. jun” koja se u javnosti predstavlja kao bezmalo najaktivnija humanitarna organizacija za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji i aktivni borac za prava Srba na ovim prostorima. Na osnovu prikupljenih informacija postoje više nego očigledne indikacije o mogućim zloupotrebama koje ova organizacija vrši pokrivajući netransparentno prikupljanje sredstava za Srbe medijskom kampanjom preko društvenih mreža, iako nikada nisu sarađivali sa Eparhijom Raško-prizrenskom i rade potpuno bez blagoslova Crkve, za razliku

Radovan Pilipović: Carigradska patrijaršija i raskolnička internacionala

16. februar 2019.

Diplomatska aktivnost Carigradske patrijaršije i ukrajinskih političara predvođenih predsednikom Porošenkom, od jeseni 2018. pa do početka janaura 2019. godine nije dovela do prave i pune autokefalije nove Pravoslavne crkve Ukrajine „Igra kolo do kola, čulo se do Stambola, čulo se do Stambola, carskog grada ohola. Igra kolo do kola, ne haje za Stambola”. Srpska patriotska pesma „Kak vse li-to v Care-grade po-staromu? Kak vse li-to v Care-grade po-prežnemu”? Iz ruske narodne biline Mešanje Carigradske patrijaršije u crkvene prilike u Ukrajini, stvaranjem nove jerarhijske strukture preko nekoliko juridičkih poteza, uz sadejstvo političkih elita savremene Ukrajine, opteretilo je crkvene odnose u pravoslavnoj ikumeni. Legalizacija ukrajinskog raskola, primanjem crkvenih disidenata razne motivacije od

Slađana Cvetković, koja je preživela teroristički napad, na mestu tragedije (Foto Ж. Rakočević)

Godišnjica zločina u Livadicama kod Podujeva

16. februar 2019.

KOSOVSKA MITROVICA – Danas se navršava 18 godina od terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa” u Livadicama, kod Podujeva, kada je poginulo 12 osoba, a povređene 43. Жrtve su bili raseljeni Srba, koji su se kretali na zadušnice u Gračanicu. Aktiviranjem mine na magistralnom putu u selu Livadice, kod Podujeva, dignut je tada u vazduh prvi autobus, od šest, iz konvoja kojim su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije, u pratnji Kfora, kretali u Gračanicu, na zadušnice. U napadu je na licu mesta poginulo 10 osoba, a dve osobe su povredama podlegle docnije. U napadu su poginuli Жivana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Nebojša, Danilo i

Uznemirujući sadržaj: Ovo su brutalni zločini na kojima je „nastalo“ Kosovo

16. februar 2019.

Etnički motivisana ubistva Srba na Kosovu i Metohiji počela su još osamdesetih godina, a devedesetih su dotad, kako su tvrdili, nasumična ubistva prerasla u masakre terorističke OVK. Strukture terorističke OVK tokom devedesetih godina na Kosovu i Metohiji imale su 141 zatvor za Srbe, mahom po privatnim kućama. Broj ubijenih u tim pritvorima nikad nije tačno utvrđen. Osim toga, postojali su i takozvani radni logori od kojih je možda najveći bio u mestu Matičane kod Prištine i logor u blizini Prizrena. Osim ovih zločina, OVK je počinila i niz zlodela nad srpskim civilima koji su ubijani uglavnom na kućnom pragu i bez povoda. Zarad istine, patnje žrtava i njihovih porodica, a povodom početka rada Specijalnog suda za zločine OVK, objavljujemo neke od najbrutalnijih pojedinačnih i masovnih ubistava

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA