Срби Архиве - Страница 37 од 165 - Јадовно 1941.

ЈОШ ЧУЈЕМ ВАПАЈ ИЗ НИКШИЋКИХ ЈАМА: Стеван Вујичић (85) тражи да се после осам деценија кости страдалника изваде и достојно сахране

12. август 2024.

Никшићки спасилац, планинар, хуманиста и грађански активиста Стеван Стево Вујичић (85) упутио је апел председнику државе, премијеру, челницима државног тужлаштва, заштитнику људских права да коначно, после осамдесет година, омогуће да људске кости које чаме у јамама у околини Никшића буду извађене и достојно сахрањене. Пише: В. КАДИЋ Ради се о људима којима је током Другог светског рата пресуђено без суда само зато што нису припадали партизанском покрету. – Сваког јутра се будим са истом тугом и сетом, при помисли на велики број јама у околини Никшића у којима се још увек налазе на хиљаде кости невиних мученика, страдалих од братске руке – каже Стеван, који је деведесетих година прошлог века

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

26. јул 2024.

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим? Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла… Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Литургија и парастос у Садиловцу

26. јул 2024.

Дана, 27. јула текуће године Господње, у мјесту Садиловац на Кордуну, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 82 годишњицу страдања, у 10 часова биће служена света Литургија и помен за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

26. јул 2024.

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција „Олуја“, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар „Веритас“. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

ЧЕТНИЦИ ИЗ ПРИЈЕДОРА СПАШАВАЛИ СРБЕ ИЗ ЛОГОРА „ЦИГЛАНА“

24. јул 2024.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

Позив за помоћ у обнови храма Свете Ане у Стрмену

23. јул 2024.

Српска православна црквена општина у Костајници позива све вјернике и становнике селаСтрмена, али и све оне расејане широм васељене, да својим прилозима помогну у обнови храма Свете Ане у Стрмену. Село Стрмен, смјештено уз десну обалу ријеке Саве између Сиска и Јасеновца, први пут сеспомиње 1699. године. Претпоставља се да је одмах по досељавању изграђена прва дрвенацрква, коју је однијела ријека Сава. Године 1840. изграђена је друга дрвена црква која је са обале Саве премјештена у центар села. Мало звоно са те цркве чува се и данас. Како се повећавао број становника у селима, стрменска црква је постала тијесна, па су мјештани овог некад богатог села одлучили да изграде велики

Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду

23. јул 2024.

Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла. Било је важно преживети Када је 15. јула 1942. године са Шуљамачке главице почела акција за жито, у којој су партизани и мештани фрушкогорских села попалили своје оранице, већ узаврела атмосфера на простору тадашње „Хрватске Митровице“ улазила је у своју критичну фазу. Овој акцији претходио је циркулар који је деветог јула 1942. издао Окружни комитет КПЈ, у којем се између осталог каже: Окупатор уз помоћ својих слугу спрема се да опљачка летину за своју гладну, изнурену војску и позадину, а наш народ да остави да гладује. Ово се мора на сваки начин спречити. Против ове пљачке

Света литургија и богослужење Свештеномученицима и новомученицима ливањским

23. јул 2024.

Обележавање годишњице страдања ливањских Срба под влашћу НДХ, 1941. године, годишњице ексхумације и сахране њихових моштију 1991. године, као и прослављање Светих свештеномученика и новомученика ливањских, биће одржано у више православних храмова како на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 30. јула биће служена Света литургија (акатист) у славу Ливањских мученика у: Ливну, у капели Св. Великомученице Марине (Костурници), у 10.00 часова Београду, у цркви Св. Марка, у 8.30 часова Новом Саду, у Саборној цркви, у 8.00 часова Сиригу, у цркви Св. Василија Острошког, у 18.00 часова Обреновцу, у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, у 7.30 часова Орланду (Флорида), у цркви Свете

Обележје Београда постаје спомен-парк

23. јул 2024.

Спомен-гробље Белановића рупа на Бежанијској коси постаће уређен меморијални парк. То је договорено на састанку председнице Општине Нови Београд Иване Николић, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милета Росића и чланова Удружења „Стара Бежанија“ приликом обиласка ове локације. Према подацима тог удружења, на простору званом Белановића рупа покопана су тела 8.000 цивила, невино страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава са ширег простора тадашње Независне државе Хрватске, укључујући жртаве логора Јасеновац. – Желимо да културу сећања пренесемо и на наредне генерације Новобеограђана, те да наставници и новобеоградски ђаци на овом месту, у уређеном и означеном простору меморијалног парка, имају могућност

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

22. јул 2024.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

Свети новомученици Гламочки и Куленвакуфски молите Бога за нас

22. јул 2024.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Саборни празник ових мученика, као и мученика дабробосанских и милешевских, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године. Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

21. јул 2024.

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

Обиљежен Дан сјећања на дјецу убијену у НДХ; Истина се мора чути (ФОТО/ВИДЕО)

20. јул 2024.

Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској обиљежен је у Горњем Јеловцу код Приједора. На спомен-обиљежју у засеоку Мацуре, служен је помен. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланици српског члана Предсједништва БиХ и предсједника Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, представници амбасаде Србије у БиХ. На споменик су вијенце положили и представници СУБНОР-а, удружења која баштине сјећања на жртве усташких злочина у Другом свјетском рату, Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, Борачке организације, удружења ратних војних инвалида, ветерана и старјешина Војске Републике Српске, удружења ампутираца УДАС, жена жртава рада

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

19. јул 2024.

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

(ДОКУМЕНТА) Тито занемаривао злочине Муслиманске милиције над српским народом, судили само онима који су убијали комунисте: Случај Османа Растодера и Рама Растодера!

19. јул 2024.

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“ Муслиманска милиција је назив за паравојне групације из Другог свјетског рата, које су дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака. Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља. Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, од припадника Муслиманске милиције, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спаљено је преко 140 српских села. Међутим, послијератне власти покретале су судске поступке искључиво против оних припадника Милиције који су се сукобили са комунистима, остављајући тако некажњеном огромну већину