arrow up
lobaja-jednog-od-nesrecnika.jpg

Нијесмо жељели освету

У помами националистичких страсти и вјерске затуцаности, у лудилу мржње према свему што је српско, у безумном бијесу који су усташе испољавале над недужним српским народом, било је сигурно тешко чак и најтрезвенијим и најразумнијим Хрватима одупријети се и супротставити, стати у одбрану дојучерашњих комшија и пријатеља. Ако би се судило по оној Његошевој „страх животу каља образ често”, онда би се заиста и могло донекле схватити и уважити оправдање да се часни Хрвати из страха нијесу у већем броју супротставили злочинима својих сународника и отвореније стали у одбрану Срба. Такво опредјељење, међутим, пада у воду пред чињеницом да је то изостало чак и онда када су чудовишној Павелићевој држави

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО-АМЕРИЧКОГ бомбардовања извесних српских градова

Имајући и виду да се то све радило по плану извесних тајних и јавних англо-америчких структура, да у неблагодарној и краткорочној Југославији успоставе тирански, експериментални, фабијански, интермаријумски, бундистичко-бољшевички и антисрбски комунистички поредак под управом империјалистичког лакеја, великохрватског фирера Јосипа Броза Тита, који труне у фараонској могили у извиканој „Кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни полтрони и опоpтунисти на срамоту јуначке Србије (Види: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Од нарочитог значаја је сведочанство Адама Прибићевића о узроцима безобзирног и немилосрдног англо-америчког бомбардовања србских градова у току Другог св. рата, зато бисмо репродуковали извесне

Срби у Рабовцу опстају упркос немаштини и страху

Михајиловићи су увјерени да ће немаштину преживјети, али сумњају да ће дуго трајати у Рабовцу, јер млади нити имају гдје, нити могу да се запосле На двадесетом километру од Приштине, уз пут према Скопљу, у мултиетничком селу Рабовце, територијално располућеном између општина Липљан и Урошевац, живи осамдесетак Срба, међу којима и 14 дјевојчица и дјечака млађих од 18 година. У овом насељу, оивиченом албанским многољудним селима, истрпјели су зулум албанских терориста који су јула 1999. године на путу од Липљана према селу на пружном прелазу пресрели, киднаповали, а потом и убили тројицу виђенијих Срба – Младена Васића, Миодрага Славковића и Миодрага Ђукића. Овдашњи Срби, како воле да кажу, једини насљедници

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

БИЛЕЋА, 1. ЈУН 2019. ГОДИНЕ: Освештање споменика ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу

У Билећи 1. јуна 2019. године биће откривен и освештан споменик начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Споменик који је дјело вајара Миливоја Бокића биће постављен у билећком равногорском парку. Драгољуб Дража Михаиловић међу присталицама познат и као Чича Дража, био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Током балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. После Априлског рата, Михаиловић је одбио да

Колектив ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша, Дан школе прославио са монаштвом на Космету

  ,,Ове школске године Дан школе смо прославили на мало другачији начин него ранијих година. Предлог да обиђемо српске светиње на Косову и Метохији уместо да идемо у неки ресторан, веома се допао свима запосленима. Тако смо Дан школе прославили на Косову и Метохији у друштву наших људи који чувају српске велике светиње. Слушали смо о нашој историји на местима где се она и стварала и дивили се уметничким делима фрескосликарства и српске средњовековне архитектуре“, говори директорка ОШ ,,Бубањски хероји“ Верица Раденковић. ,Вратили смо се препуни утисака. У сећању ће нам увек остати речи нашег свештеника  који се захвалио што смо на овај начин подржали њихову малу заједницу. Рекао нам је такође да је

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

 Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

Обиљежено 27 година од злочина над Србима у Јошаници

У Горњој Јошаници код Фоче јуче је обиљежено 27 година од злочина над 56 мјештана српске националности, које су на Никољдан 1992. године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Тим поводом јуче је служена молитва у Спомен-цркви Светих Ћирила и Методија, а потом је служен парастос и положено је цвијеће на споменик убијенима. Преживјели мјештани Јошанице још једном су се присјетили великог страдања којег нису била поштеђена ни дјеца, жене и старци. На дан када су славили крсну славу, 19. децембра 1992. године, убијени су и двогодишња Данка Тановић, десетогодишња Драгана Вишњић и њен три године млађи брат Дражен, као и 21 жена. Начелник општине Фоча

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Да ли би старатељство уљудило Хрвате? Када се попису jасеновачких жртава дода Живановићев податак да jе у Јасеновцу страдало и око 110.000 деце до четрнаест година, те да jе “Хрватска била и остала jедина држава на свету, коjа jе имала логоре за истребљење мале деце и jедино су у Хрватскоj, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убиjане”, постаjе jасниjе због чега jе, како пише београдска Политика(29. август 2012), амерички председник Френклин Делано Рузвелт (1882-1945), имаjући на уму баш такву “уљудбу” усташке Независне Државе Хрватске, предлагао

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

Шта је Јосип Броз писао у „Пролетеру“ у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка

Служен помен погинулим борцима Бобанске чете

У селу Рапти на Бобанима јуче је служен помен погинулим борцима Бобанске чете и Бобанцима који су погинули као припадници других јединица током одбрамбено-отаџбинског рата. Помену су присуствовали чланови породица погинулих, некадашњи припадници Бобанске чете, делегација борачке организације и представници Града Требиња. Положили су цвијеће и упалили свијеће за покој душа храбрих Бобанаца. Бобанска чета је имала око 120 припадника и држала је линију фронта дугу 15 километара, а осим 23 погинула борца, било је и на десетине рањених. Извор: РАДИО ТРЕБИЊЕ

Jadovno in Brooklyn

Пошто сам се по ко зна који пут увјерио да васколико српство примјећује и поштује своје, тек када га уважавају туђини, свој говор у Њујорку нећу ни преводити. I am here to greet you as a representative of the “Jadovno 1941.” organization from Banja Luka, Republic of Srpska.  For over a decade, we have been fighting to remember and preserve knowledge of the first extermination camp of the Independent State of Croatia during WW2. What we are doing here today is a new and significant step to forward this goal, and I am very pleased and proud to be here with you. No one spoke about this particular death camp

Штрбац: Све вријеме отворена сезона лова на Србе

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је у Хрватској све вријеме отворена „сезона лова“ на Србе и да се у четири жупанијска суда надлежна за ратне злочине скоро свакодневно суди припадницима српског народа. Штрбац је навео да нема седмице да се у сваком од тих жупанијских судова не суди двојици или тројици Срба у два до три предмета. Он је подсјетио да је на посљедњем списку процесуираних, који је Хрватска предала Србији, било 1.396 имена, те да је од тога око 650 осуђених, а око 300 под истрагом. Прије двије године, додао је Штрбац, оборен је рекорд са 86 нових лица оптужених за ратне злочине током једне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.