arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

ognjena_marija_livanjska.jpg

Шушановићи

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и заратио противу усташке власти, усташе су нерадо залазиле у Саjковић и друга српска села. И кад би кренули, биле су то поjачане jединице, углавном моторизоване и до зуба наоружане. Знали су добро како су задужили овог поносног и тврдоглавог Динарца, да он прескупо држи главу и да jе неће дати без замjене и крви до кољена. То што он један не зарезује усташку власт и није их толико бринуло колико чињеница да је он из дана у дан израстао међу српским живљем — и не само међу српским — у легенду и симбол непокора и слободарства. О овом

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге.   ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим

Радован Пејановић

С друге стране историје (2) -Радован Пејановић, ратни командант Требиња

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. фебруару 2016. године.) Повод за причу о Радовану Пејановићу, ратном команданту града Требиња – Требињског среза (1942-1944.) је недавно пронађени његов ратни албум. Дио фотографија из овог албума објављен је први пут на порталу Радио Требиња, у тексту „Злочин о коме се ћутало: Крваво коло Радачког бријега“. Фотографије нису раније објављиване у јавности и стога представљају изузетно откриће за све који проучавају теме везане за Други свјетски рат и ЈВуО (четнике) на подручју Требиња и Херцеговине. Албум садржи око 40 ратних фотографија и биће публиковане уз текстове везане за Други свјетски рат на подручју Требиња. Истина

Филм о Дражи: Пројекције у десет градова Србије и дијаспоре

Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или Средњи век, је по мишљењу, мом и моје екипе – катастрофалан У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или

Гојко Ђого: Срби су жртве својих илузија

Песник Гојко Ђого: Више од једног века, свака наша победа завршава се као пораз. Кад год неко од малих покуша да се усправи, следи млатац по глави. Има у нашем националном бићу нешто што нас гура да срљамо у беспуће Поезија Гојка Ђога деценијама је у врху савременог српског песништва. После Дучићеве, награда „Милан Ракић“, „Бранко Миљковић“, „Лаза Костић“ и многих других, песник је недавно овенчан и престижном наградом „Печат времена“, коју је добио за збирку „Клупко“ („Православна реч“). – Шта год сејао, човек очекује да семе донесе и неки плод – каже Ђого у разговору за „Новости“. – Сејање слова није баш као сејање соли, али јесте прилично неизвесна

НАТО ракетама преорали гробове мојих најмилијих

Душко Максимовић, бивши просветни инспектор из Приштине, о тешким данима 1999. године: Позлило ми је када сам видео разбацане кости моје жене и оца. Селио сам се више пута, али са мог Косова никад нисам отишао Да сам их сваки дан свог живота сахрањивао, лакше би ми било него што сам морао да купим кости мртве жене Сунчице, покојног оца, и других Срба чији су гроб у Приштини, 27. априла иза поноћи, погодиле НАТО бомбе. Кратер на месту где је лежала супруга био је дубок осам, а велик преко 13 метара. Сандуци и посмртни остаци, разбацани на све стране, а мени је, када сам видео призор из пакла, позлило и

Сећање на војводу Синђелића и јунаке са Чегра

Одавањем највиших војних почасти, полагањем цвећа и венаца крај спомен костурнице и богатим културно-уметничким програмом недалеко од Ниша обележен је велики јубилеј – 210 година од легендардног боја на Чегру. Битка ресавских јунака из Првог српског устанка, које је у борбама за ослобођење Ниша од Турака и вишевековног ропства предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, са десетоструко бројнијим Османлијама, одиграла се 31. маја 1809. године поред нишког села Каменица. Видевши да је турска војска у свом шестом покушају успела да пробије обруч на Чегру и упала у шанчеве у којим су били српски устаници, војвода Синђелић је испалио хитац из кубуре у складиште барута. Од експлозије у барутани погинули су и

ledici.jpg

Сутра помен Србима убијеним у Ледићима

У селу Ледићи, у федералној општини Трново, сутра ће бити обиљежено 27 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци

ИСПОВЕСТ СУПРУГЕ ПУКОВНИКА: Први је умро пуковник Ловре

Осиромашени уранијум, који је нато посејао на КиМ, убија већ 20 година, ово је исповест супруге хероја. Старешина војне полиције имао је само 42 године када га је однео рак плућа на Божић 2001. Мој супруг Вељко почео је да кашље одмах по доласку са КиМ, а већ у јулу 2000. на ВМА су ми рекли да има четврти стадијум канцера на плућима. У једним недељним новинама 13. јануара 2001. појавила се прва информација како се сумња да су 10 војника и официра који леже на ВМА у ствари жртве осиромашеног уранијума, док је мој Вељко умро шест дана пре, на Божић. Сахранили смо га на Светог Стефана. Да, породица

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана. Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске

Слава хероју: На данашњи дан положио је живот на олтар отаџбине пуковник Љубиша Величковић

Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од „велики“, има неке небеске симболике. Такав какав је био у време НАТО агресије, био је и у време сукоба у Хрватској и цео професионални век Истински херој. Возио сам га два пута 1999. на ватрени положај 8. ракетног дивизиона ПВО 250 рбПВО. Генерал у првом борбеном реду, на најопаснијем месту у то време, у станици за вођење ракета ракетног система Нева. Опасније је ту било него у авиону. Ту нема катапултирања. Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од „велики“, има неке

БИЛЕЋА: Откривен споменик Драгољубу Михаиловићу

У Равногорском парку у Билећи данас је откривен и освештан споменик генералу Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића. Споменик су открили Бокић и Радомир Бабић, брат команданта граничног батаљона билећке четничке бригаде. Члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић рекао је да је споменик Михајловићу одавно постојао у срцима српског народа и да се данас остварује његова воља. Вујовић је истакао да се овим спомеником поручује да се српски народ освијести и погледа у прошлост, јер у супротном ни у будућности неће знати гдје иде. Менаџер општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да споменик чича Дражи за овај град значи завршетак Другог свјетског рата у Билећи

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.