arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ustaški velikani

19. avgust 2019.

Unatoč programu po kojem će studenti učiti o notornim ustašama, studij ‘Demografija i hrvatsko iseljeništvo’ ovu jesen počinje s radom. Iz Ministarstva još nisu dobili odluku Nacionalnog vijeća, ali kažu da je zatražena te da će nakon odobrenja upisati studij u Upisnik. Usprkos nizu nejasnoća vezanih uz novopokrenuti studij ‘Demografija i hrvatsko iseljeništvo’, kao i na još uvijek neriješen status Hrvatskih studija gdje bi se od rujna trebao izvoditi, od ljeta je ipak počeo upis studenata na najavljenu studijsku grupu. Piše: Goran Borković Premda bi se u nekim sređenijim državama moglo očekivati da će sveučilišno i državno vodstvo još jednom – barem nakon pisanja Novosti prije mjesec dana – preispitati

Vreme propasti

19. avgust 2019.

Priča se među nama, a i šire, o našoj propasti kao naroda, ali takva tvrdnja je čista glupost. Ne možemo mi da propadnemo. Nismo ni blizu propasti. Da bi se propalo, mora se propasti kroz nešto, a mi nemamo ništa. Krov, sprat, prizemlje, pod, pa ni temelj nemamo. Raskopali smo ga i odrekli ga se darujući ga drugima da na njemu prepodignu našu kuću koju će posle nazivati svojom. Došli smo do toga da nemamo kroz šta propasti. Za propadanje treba imati nešto pod nogama, a mi pod našim nogama imamo samo vratove svojih sunarodnika i kulturu koje se odričemo. Ne može propadanje biti činjenica da pojedini studenti imaju veće

U SPOMEN-MAUZOLEJU SRBIMA STRADALIM OD USTAŠA: Ćutanje o žrtvama je još jedan zločin!

18. avgust 2019.

Na Drini, kod Višegrada, nikao mauzolej koji čeka osvećenje. Dobrotvori Spasoje Albijanić i Miodrag Davidović Daka podigli beleg. Spomen-mauzolej, na Starom Brodu, na Drini, kod Višegrada, posvećen srpskim žrtvama od ustaških zločinačkih ruku u proleće 1942. godine, koji su podigli dobrotvori Spasoje Albijanić i Miodrag Davidović Daka, još samo čeka osvećenje, koje bi trebalo da predvodi patrijarh srpski Irinej, kao i veliku državnu ceremoniju. Izgradnja i uređenje spomen-mauzoleja su okončani na vreme. Akademik SANU Matija Bećković je živo pratio izgradnju tog belega na Drini i kaže da ga raduje što je posao priveden kraju i što će „na mnogaja leta da svedoči o stradnju nedužnih srpskih, civilnih žrtava, od ustaške

Dejan Ristić: Najavljena žurka na platou ispred Groba neznanog junaka skandal neviđenih razmera

16. avgust 2019.

Od više zabrinutih prijatelja upravo dobijam informaciju da je 25. avgusta na platou ispred Groba neznanog junaka planirano održavanje javnog skupa, odnosno rejv žurke. Organizator događaja je ,,TIME : CODE“, a najavljen je i nastup izvesnog Denisa Horvata. Iz ,,TIME : CODA“ saopštavaju i to da je cilj organizacije ove žurke promovisanje kulturnog nasleđa Srbije (!!!). Ovo je skandal neviđenih razmera jer bi to značilo da smo dosegli i onaj stadijum ljudskog i moralnog sunovrata koji podrazumeva da ćemo igrati i pevati na nečijem grobu. Igrajući na Grobu neznanog junaka mi bismo, istovremeno, zaigrali i na Gazimestanu, Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Čegru, Ljubiću, Ceru, Kolubari, Krfu, Vidu, Zejtinliku, Kajmakčalanu, Šumaricama, Jajincima,

Mihailo Medenica

Srbija jeste počinila genocid!

15. avgust 2019.

Jedini genocid koji nikad poreći neću jeste onaj koji se zaista zbio – nad mojim rodom i genocid roda mog nad sećanjem o tome kako je Srbin vazda birao raspeće pre negoli postelju. Piše: Mihailo Medenica Srbija jeste počinila genocid. Jedan od najstrašnijih i najbezumnijih – neoprostiv genocid nad sećanjem! Sećanjem na stradanja roda svog! Sećanjem na istoriju jama, vrtača, polja, logora, vešala, klanica, stratišta bez broja i imena. Sećanjem da se krštavamo imenima predaka kojima se grob ne zna! Živi smo spomenici svojim prađedovima… Sećanjem da se o zadušnicama ovo malo Srblja sabere da uz voštanicu oćuti s velikom Srbijom! Velikom, nebeskom, stradalničkom i mučeničkom. Više nas je pod

Ministarstvo kulture Srbije: Hrvatska ponovo prisvaja Teslu

9. avgust 2019.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog naučnika koga „celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog života proveo u Americi“. „Do sada nebrojeno puta ponovljen pokušaj prisvajanja srpskog naučnika i neprimereno krivotvorenje istine neće doneti nikakvo dobro niti dobit Hrvatskoj“, ističe se u saopštenju Ministarstva. Podseća se da „u enciklopedijama, naučnim radovima i popularnim tekstovima

Dr Predrag Ristić

Nikola N. Živković: Peđa

9. avgust 2019.

Završavam ovo kratko sećanje na prijatelja ruskim bukvama: „Večnaя pamяtь! Peđa Ristić (Foto: Televizija Hram) «Svaka je smrt prerana, kad su u pitanju ljudi, kao što je ovaj», Ivo Andrić: „Nemiri od veka“ Poslednjih nedelja, ili tačnije, poslednjih meseci, čuli smo se redovno. Naši telefonski razgovori trajali bi obično pola časa, a često i više. Kada bih mu se javio, sa druge strane žice čuo bih redovno: „Peđa“. To je izgovarao jasno, glasno, odsečeno, „muški“. Onako, kako to otprilike pričaju ljudi, koji se poznaju i dobro razumeju. Poslednji put, koliko se sećam, izašao je Peđa Ristić iz stana godine 2019., „na svojim nogama“, da proslavimo Srpsku novu godinu. Na trotoaru

Svijeća Foto: RTRS

Sveti Ranđel 1944.

9. avgust 2019.

Posvećeno Jelici Mitrović, profesorki Nemačkog jezika u Gimnaziji čiju su majku streljali partizani po ulasku u Leskovac u oktobru 1944. godine. Uvek kada odemo na groblje moja majka i ja posetimo porodičnu grobnicu veletrgovca Mitrovića i majka položi buket cveća na – NjEN grob. Samo to – položi cveće na NjEN grob. Zatim nekoliko minuta stojimo – ćuteći. Znao sam da moja majka dok stojimo kraj groba – plače. Taj plač se nije čuo. Ali, ja sam znao da plače jer je iz tašne vadila maramicu i brisala suze. A znao sam to i po tome što je njena ruka kojom je držala moju ruku drhtala sa prekidima – onako

Dr Predrag Ristić

Odlazak Predraga Ristića

8. avgust 2019.

Gradnja crkve je kod pravoslavnih pre svega deo molitve, a tek u drugom planu majstorsko delo, govorio je Predrag Ristić (1931–2019), arhitekta i graditelj, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, koji nas je napustio u 89. godini. Njegovu umetnost obeležila je duhovnost. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu upravo na projektu Saborne crkve, a povodom toga govorio je da je „voleo da izvuče komuniste, koji su se kleli u racionalnost, na ravno polje radi dvoboja”. To ravno polje za njega bila je matematika. U Srbiji, i u svetu, sagrađeno je više od 150 hramova po projektima Peđe Ristića, a četrnaest od njih srušeno je tokom

Ustaški zločin nad srpskim narodom u Prebilovcima u Hercegovini (treći deo)

8. avgust 2019.

Otvaranje jama, sahrana ustaških žrtava i gradnja Spomen hrama u Prebilovcima, posvećenog novomučenicima, pored starih i novih ustaša, smetalo je i drugima, u zemlji i inostranstvu, čiji je glavni politički cilj bio razbijanje Jugoslavije po avnojevskim šavovima, na srpsku štetu i nesreću. Ovi događaji otkrivali su, dotle sakrivenu ili zamagljenu istinu o užasnom stradanju Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, čiju su obnovu mnogi tada spremali. Kosti iz jama su upozoravale da bi takvi planovi bili, ne samo nepravedni nego i opasni. Takođe, tek razvijenom kultu Međugorja, odjednom je zapretila sramota. Ispalo je da se mnoštvo hodočasnika iz celog sveta klanjalo selu čiji su meštani, u jami pored sela, zatrli sve

Odalović: U toku identifikacije tijela 400 Srba ubijenih u „Oluji“

6. avgust 2019.

Predsjednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je u toku identifikacija 400 tijela žrtava stradalih u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ 1995. godine, koja su ekshumirana u Hrvatskoj, te da je gotovo izvjesno da je riječ o Srbima. Veljko Odalović (Foto: Medija centar Beograd) – Što se tiče `Oluje` i grobnica koje smo mi do sada pronašli, na oko 1.200 ekshumacija smo prisustvovali kao Komisija Republike Srbije. Mi smo do sada 800 tela identifikovali, još oko 400 tela je u postupku i izvesno je da su to Srbi, nemamo dilemu. Treba više volje, treba više dinamike – rekao je Odalović za TV „Hepi“. On

U Prebilovcima Dan Svetih novomučenika (FOTO)

6. avgust 2019.

U Prebilovcima se obilježava Dan Svetih novomučenika prebilovačkih i donjohercegovačkih. U Hramu Hristovog Vaskrsenja služena je sveta liturgija. Prebilovci, liturgijaFoto: RTRS U prvim danima avgusta 1941. godine, ustaše su na kućnom pragu ubile ili žive, u jamu Šurmanci, bacile više od 800 mještana ovog sela, uglavnom žena i djece. Prebilovci, liturgija (Foto: RTRS) Njegova svetost patrijarh srpski Irinej osveštao je 8. avgusta 2015. godine Hram Vaskrsenja Hristovog koji je sagrađen u znak sjećanja na 4.000 Srba iz donje Hercegovine stradalih od ustaša u Drugom svjetskom ratu i bačenih u jame, čije su kosti minirane 1992. godine u Spomen-kosturnici koja se nalazila na mjestu današnjeg Hrama. Po povratku Srba u Prebilovce,

Prebilovci -dva puta ubijeni i zaboravljeni

5. avgust 2019.

Ustaški zločin nad srpskim narodom u selu Prebilovci u Hercegovini je bez primera i jedan je od najgorih i najsramnijih događaja u ljudskoj istoriji. Da pripadaju nekom drugom narodu, Prebilovci bi bili poznati i poštovani u celom svetu i zaštićeni u svakom pogledu, poput Aušvica, Hirošime, sela Lidica u Češkoj… Ovako, pošto su srpski, zaboravljeni su i zapostavljeni od svih, nažalost i od samih Srba. Većini žrtava nacizma i fašizma iz Drugog svetskog rata obezbeđeno je poštovanje i zaštita. Postoje posebni muzeji posvećeni njima gde im svetski državnici i druge značajne ličnosti ukazuju poštovanje. Na međunarodnom nivou postoje posebni dani posvećeni ovim žrtvama, o njima govore mnoge publikacije i filmovi, a oni koji

Kalendar genocida: 06. avgust. Godišnjica stradanja Srba sa Korduna i Like

5. avgust 2019.

Na današnji dan bilježimo nekoliko stradanja Srba u Drugom svjetskom ratu: Mehino stanje, na granici Slunjskog i Kladuškog kotara. Ranije iskopani rovovi jugoslavenske vojske za odbranu domovine poslužili su ustašama Nezavisne Države Hrvatske za masovno gubilište srpskog naroda. U vremenu od 30. jula do 14. augusta 1941. godine ubijeno je na ovom stratištu 7.000 Srba, muškaraca, žena i djece. Samo iz sela: Komesarca, Savić Sela, Bogovlje, Maljevca, Buhače, Crnog Potoka, Glinice, Gojkovca, Šiljkovače, Krstinje, Široke Rijeke, Jagrovca, Svinjice, Ruševice, Delić Poljane, Pašin Potoka, Žrvnice, Kuplenskog i Selišta ubijeno je 4.000 srpskih seljaka. Velika Kladuša, Srpska pravoslavna crkva, mučilište i gubilište Srba, njih više od 2.450 u vremenu od 30. jula

Rođendan

4. avgust 2019.

Rođen sam 4. avgusta 1995. godine, već sam dobro zagazio u četrdeset i neku, ne sjećam se koja je bila, ali pamtim da sam se tada rodio, ja i moj ćaća i mater i moja Anđa i djete od pet godina, pet godina rata… pet godina odrastanja. Niko mi nikada nije kazivao da se može čovijek u godinama roditi i progledati, osim što se moglo čuti od popa Dušana koji bi grdio čeljad da se još rodili nijesu, iako su se krstili poodavno, to bi zna u ljutnji, kad bi ko opsova ili vrageta u njegovoj blizini. Eto tako i ne pamtim koliko mi je bilo godina kada sam se

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA