arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Ма кажи ми, молим те, шта значи маћи

Да ли је и зашто је важна „Тврђава“?! Насмеја ме, ал’ некако и разнежи питање које ми пре неки дан постави пријатељица, рођена Београђанка. Знала бих откуд јој то и да ми није објаснила. Серију Тврђава гледали су и они којих се тематика лично не дотиче, они који домаће серије не гледају, што „из принципа“, што из чисте незаинтересованости, али и они који о Крајини, Книну и колони која је одвела читав један народ, не знају скоро ништа. Објасних  пријатељици да је реч о детету, најчешће  малом, али да је било  и оних које су родитељи, бабе и деде, рођаци па чак и пријатељи тако звали читавог живота. Остајали су „маћи“

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

Српска Рамонда: Годишњица страдања Срба у Бјеловцу, Сикирићу и Лозничкој Ријеци

Навршило се 33 године од масакра над Србима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Муслимански злочинци из Сребренице предвођени Насером Орићем убили су 14. децембра 1992. године у ова три села 68 мјештана, а укупно током Одбрамбено-отаџбинског рата њих 109. „Тог 14. децембра 1992. муслиманске снаге тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у раним јутањим часовима извршиле су напад на српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека, која се налазе на лијевој обали Дрине једно поред другог. Становнике ових села је пробудила рафална паљба и повици са околних брда: „Ћетници, све ћемо вас поклати! Предајте се! Хватај живе!…“, а који су се чули при нападу

Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине

Пише: Ђорђе Ивковић „Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости

Aкадемик Јован Рашковић

Тако је говорио Ћаћа од Крајине: Јован Рашковић у Шегестину 1991. (Видео)

За Србе из Крајине, академик Јован Рашковић био је њихов Ћаћа. У Далмацији, Лици, на Банији и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ту реч наша деца почињу да тепају, такорећи у колевци, још док ћапћу млеко на мајчиној дојци. Са „главом библијског пророка“, овај српски трибун заблистао је као метеор на узаврелој политичкој сцени једне земље, која ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаји да се заустави рат нису, нажалост, уродили плодом. Мржња је експлодирала и потекли су потоци крви. По речима академика Добрице Ћосића, Јован Рашковић је у српску политику покушао да унесе поштење и реализам у постављању националних циљева. Он није основао Српску демократску странку да би се

Београдска промоција књиге Крици и одјеци Ливањског поља

У сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, представљена је књига Гордане Достанић, Крици и одјеци Ливањског поља. Издавач књиге је Манастир Жича, по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Јустина. Књига је збирка прича о животу, сеобама, страдању, осећањима, сећањима испричаним кроз стварне историјске догађаје и стварне личности блиске ауторки. У овим причама бројни српски родови могу препознати своје породичне догађаје и своје осећаје и размишљања. Проф др Слађана Миленквић, у свом поговору књизи, између осталог каже, да то није родослов, нису ни сећања, нису ни историографска факта, него приче у којима су ликови психолошки осликани… Сурова стварност се нашла

Бојан Вегара: НИЈЕ МАЛА НАША МУКА

Сјећање на дане у којима све иза себе остависмо, сву муку, сав рат, све подвиге, све битке, сво херојство, те у колони живих и мртвих изађосмо из Српског Сарајева. Увијек у фебруару оживим у себи ону колону живих и мртвих, али и све битке и подвиге. А овај текст је један од оних, за које знам, да ћу их оплакат и сузама написат. Како и да не оплачем, кад пишем о таквој жртви и о толиком јунаштву, да му равног нема до оног на Кошарама и Паштрику? Како да не оплачем, кад пишем о Српском Сарајеву? Мало је данас људи, да и замислити могу тај подвиг, ту упорност и ту

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи  у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Паулин Двор – мало место познато по великом злочину

Злочин у Паулин Двору годинама је био прикриван, а ни сада се о њему не говори. Управо се ноћас навршава 34 године од убиства 19 цивила у овом месту. Место Паулин Двор данас територијално припада општини Шодоловци иако путно није директно спојено са местима ове општине. Да бисте до Паулин Двора дошли из било којег дела ове општине неопходно је да прођете кроз Ернестиново или Храстин. Ово место као и већина која припадају поменутој локалној самоуправи насељено је двадесетих и тридесетих година прошлог века породицама солунских добровољаца и колониста из различитих крајева новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, махом из Лике. Ранија пустара у времену Аустроугарске монархије имала је осамдесетак

Скандалозно је назвати скрнављењем постављање крста изнад масовне гробнице мученички страдалим Србима

Саопштење «Породичног сабора» Не може се рећи да је неко велико изненађење за православне Србе представљало скрнављење србских гробова од стране наследника нациста-усташа из НДХ или од стране наследника шиптарских нациста-балиста на светој србској земљи Косову и Метохији. Није нас превише изненадила ни чињеница да наследници комунистичке власти у Србији немају храбрости да подрже Резолуцију о страшном геноциду над Србима у клеронацистичкој НДХ. Међутим, мало је рећи да смо били запрепашћени када смо сазнали да је Јеврејска општина Земун тужила Удружење «Јадовно 1941» због постављања Крста изнад гробнице у којој је сахрањено око 6,5 хиљада православних Срба за време владавине клеронацистичке НДХ, назвавши то “скрнављењем”. Јер су и преци тих Јевреја који би данас да нам забране да

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године. У ноћи између 11. и 12. децембра, навршиће се 34 године од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан

Мићо Мартиновић: За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом!

Нитко није тако снажно, тако халапљиво и тако безумно пригрлио комунизам као Срби. За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом! Приведите се памети. Могао би да поставим једноставно питање на који нити један од вас који слави ту мрачну творевину Југославију не би могао одговорити. Kо је био Тито? Да не мудрујем, предивна жена и научник, Смиља Аврамов радећи на својој књизи у архивама у Лондону, затражила је увид у архиву о Титу. Рок тајности је био прошао. Речено јој је, све можете добити сем грађе о Титу. Забрана је продужена на још 20 година!? Дакле, човјек који је говорио неколико језика, свирао клавир био врхунски мачеоваоц (први

Бојан Вегара: МИТИНГ НА КРАЈУ РАТА

Чули смо да је сутра на Илиџи митинг за останак у Српском Сарајеву и ту ноћ договорили да узбунимо обје школе и да блокирамо путеве. Разрадили смо тактику и отишли у Жуновницу да кажемо остатку раје и Зеничанима. Договор је брзо пао. Писале су се пароле. Шиле су се заставе. Искупљале тољаге, пендреци, димне бомбе и топовски удари. Максимално наложени да изазовемо пажњу свјетске јавности и да са свог не идемо. Договорисмо се, да послије великог одмора блокирамо пут СФОР-у за Игман и то код подвожњака у центру Хаџића. А онда да кренемо пјешке на Илиџу. Ујутру смо сви дошли у школу на први час. Нико није изостао. И нико

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Анте Антуновић, Мушалук, Госпић Био сам стражар у Збирном усташком логору у Госпићу 1941. године Своју изјаву о хапшењу и убијању Срба у госпићкој казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао је Анте Антуновић у Госпићу 6. јула 1952. године. „За вријеме Југославије био сам стражар код Централног затвора Окружног суда у Госпићу. Ту сам остао и успоставом Независне Државе Хрватске, све до 1943. године. Мјесто дотадашњег управитеља затвора Нике Рукавине заузео је 1941. године Мијо

Академик Василије Крестић Фото: Принцип

Василије Крестић: Неопходно пружити пуну и неодступну подршку удружењу Јадовно 1941.

ПОДРШКА! Београд, 8. XII 2025.  Сведоци смо систематски организованог ревизионизма који прети да избрише стотине хиљада српских жртава Покоља 1941‒1945. године. То се чини на многоструке начине у јавном простору и уз асистенцију или одобравање ћутањем институција државе Србије и наше свете цркве. Удружење Јадовно 1941, са седиштем у Бања Луци и Београду, дуги низ година чини чврсту брану овој пошасти и чува од заборава позната и досад неоткривена стратишта српског народа широм територије НДХ. Све друштвене снаге које имају за циљ одбрану невиних српских жртава од поновног сатирања, сходно историјском искуству српског народа, имају веома одговорну улогу. Из вишегодишњег искуства у сарадњи с члановима Удружења „Јадовно 1941.“ могу да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.