Срби Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Бојан Вегара: НИЈЕ МАЛА НАША МУКА

12. децембар 2025.

Сјећање на дане у којима све иза себе остависмо, сву муку, сав рат, све подвиге, све битке, сво херојство, те у колони живих и мртвих изађосмо из Српског Сарајева. Увијек у фебруару оживим у себи ону колону живих и мртвих, али и све битке и подвиге. А овај текст је један од оних, за које знам, да ћу их оплакат и сузама написат. Како и да не оплачем, кад пишем о таквој жртви и о толиком јунаштву, да му равног нема до оног на Кошарама и Паштрику? Како да не оплачем, кад пишем о Српском Сарајеву? Мало је данас људи, да и замислити могу тај подвиг, ту упорност и ту

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

11. децембар 2025.

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Паулин Двор – мало место познато по великом злочину

11. децембар 2025.

Злочин у Паулин Двору годинама је био прикриван, а ни сада се о њему не говори. Управо се ноћас навршава 34 године од убиства 19 цивила у овом месту. Место Паулин Двор данас територијално припада општини Шодоловци иако путно није директно спојено са местима ове општине. Да бисте до Паулин Двора дошли из било којег дела ове општине неопходно је да прођете кроз Ернестиново или Храстин. Ово место као и већина која припадају поменутој локалној самоуправи насељено је двадесетих и тридесетих година прошлог века породицама солунских добровољаца и колониста из различитих крајева новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, махом из Лике. Ранија пустара у времену Аустроугарске монархије имала је осамдесетак

Скандалозно је назвати скрнављењем постављање крста изнад масовне гробнице мученички страдалим Србима

10. децембар 2025.

Саопштење «Породичног сабора» Не може се рећи да је неко велико изненађење за православне Србе представљало скрнављење србских гробова од стране наследника нациста-усташа из НДХ или од стране наследника шиптарских нациста-балиста на светој србској земљи Косову и Метохији. Није нас превише изненадила ни чињеница да наследници комунистичке власти у Србији немају храбрости да подрже Резолуцију о страшном геноциду над Србима у клеронацистичкој НДХ. Међутим, мало је рећи да смо били запрепашћени када смо сазнали да је Јеврејска општина Земун тужила Удружење «Јадовно 1941» због постављања Крста изнад гробнице у којој је сахрањено око 6,5 хиљада православних Срба за време владавине клеронацистичке НДХ, назвавши то “скрнављењем”. Јер су и преци тих Јевреја који би данас да нам забране да

Ноћ када су хрватске снаге убиле 18 цивила

10. децембар 2025.

Посмртни остаци жртава побијених 1991. у Паулин Двору код Осијека, у покушају прикривања злочина после рата пребачени на Велебит, где су откривени 2002. године. У ноћи између 11. и 12. децембра, навршиће се 34 године од када је више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека и у знак одмазде због смрти саборца ликвидирали 18 цивила, 17 Срба и једног Мађара. Они су у поменутој кући били у некој врсти кућног притвора. Просечна старост ликвидираних била ј 64 година, а међу њима је било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синови Милан

Мићо Мартиновић: За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом!

10. децембар 2025.

Нитко није тако снажно, тако халапљиво и тако безумно пригрлио комунизам као Срби. За чим плачете Срби? За Југославијом, за властитом гробницом! Приведите се памети. Могао би да поставим једноставно питање на који нити један од вас који слави ту мрачну творевину Југославију не би могао одговорити. Kо је био Тито? Да не мудрујем, предивна жена и научник, Смиља Аврамов радећи на својој књизи у архивама у Лондону, затражила је увид у архиву о Титу. Рок тајности је био прошао. Речено јој је, све можете добити сем грађе о Титу. Забрана је продужена на још 20 година!? Дакле, човјек који је говорио неколико језика, свирао клавир био врхунски мачеоваоц (први

Бојан Вегара: МИТИНГ НА КРАЈУ РАТА

9. децембар 2025.

Чули смо да је сутра на Илиџи митинг за останак у Српском Сарајеву и ту ноћ договорили да узбунимо обје школе и да блокирамо путеве. Разрадили смо тактику и отишли у Жуновницу да кажемо остатку раје и Зеничанима. Договор је брзо пао. Писале су се пароле. Шиле су се заставе. Искупљале тољаге, пендреци, димне бомбе и топовски удари. Максимално наложени да изазовемо пажњу свјетске јавности и да са свог не идемо. Договорисмо се, да послије великог одмора блокирамо пут СФОР-у за Игман и то код подвожњака у центру Хаџића. А онда да кренемо пјешке на Илиџу. Ујутру смо сви дошли у школу на први час. Нико није изостао. И нико

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг

8. децембар 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Анте Антуновић, Мушалук, Госпић Био сам стражар у Збирном усташком логору у Госпићу 1941. године Своју изјаву о хапшењу и убијању Срба у госпићкој казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао је Анте Антуновић у Госпићу 6. јула 1952. године. „За вријеме Југославије био сам стражар код Централног затвора Окружног суда у Госпићу. Ту сам остао и успоставом Независне Државе Хрватске, све до 1943. године. Мјесто дотадашњег управитеља затвора Нике Рукавине заузео је 1941. године Мијо

Василије Крестић: Неопходно пружити пуну и неодступну подршку удружењу Јадовно 1941.

8. децембар 2025.

ПОДРШКА! Београд, 8. XII 2025. Сведоци смо систематски организованог ревизионизма који прети да избрише стотине хиљада српских жртава Покоља 1941‒1945. године. То се чини на многоструке начине у јавном простору и уз асистенцију или одобравање ћутањем институција државе Србије и наше свете цркве. Удружење Јадовно 1941, са седиштем у Бања Луци и Београду, дуги низ година чини чврсту брану овој пошасти и чува од заборава позната и досад неоткривена стратишта српског народа широм територије НДХ. Све друштвене снаге које имају за циљ одбрану невиних српских жртава од поновног сатирања, сходно историјском искуству српског народа, имају веома одговорну улогу. Из вишегодишњег искуства у сарадњи с члановима Удружења „Јадовно 1941.“ могу да

ЋОРОВИЋ: Kњига „Крајина која некад бејаше“ је споменик Гордани Јанићијевић и времену које не смије бити заборављено!

7. децембар 2025.

Недавно је постхумно објављена књига „Крајина која некад бејаше“, дјело преминуле београдске новинарке Гордане Јанићијевић. Издавачи – Архив Војводине и удружење „Култура без граница“ – уједно су и чувари јединственог свједочанства о времену распада Југославије, грађанског рата, настанка и слома Републике Српске Крајине и егзодуса стотина хиљада људи. Сабрани текстови Гордане Јанићијевић, објављивани у „Политици“, „Дуги“, „НИН-у“, на РТВ „Политика“, касније и на другим медијима, представљају не само публицистички рад, већ – како по оцјени рецензента историчара др Милана Гулића – „ванвременско сведочанство“. Саговорник Наде Вукелић у емисији „Србија на вези“ која се емитује на РТС био је Трифко Ћоровић, новинар, уредник „Српског кола“ и предсједник УГ „Култура без граница“,

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

4. децембар 2025.

Навршило се 107 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

3. децембар 2025.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

Заборав није дозвољен

2. децембар 2025.

Два дана је грмело невреме по Србији и Босни, али на једно место, где се додирују Србија и њена сестра Српска, није пала кап, није се спустио ни крајичак црног облака и нису грмела кола светог Илије. Божија рука је тако уредила док су нама, стиснутим у кланцу Дрине, срца дрхтала пред водом која покрива Србе којима се поклањамо и дугујемо сећање. Пише: Гордана Достанић Више од шест хиљада мртвих, прекланих, више од шест хиљада унакажених тела у Дрини, деце, мајки, цура у белим хаљинама из девојачке спреме које своју част занавек дадоше Дрини само да је силом не узме крвник… Они који су можда могли некога спасити, а то

Јадовно, 12. мај 2006. године. Шаранова јама, свијећа и икона Богородице. (аутор Душан Басташић)

Немања Зивлак: Неопростиво

2. децембар 2025.

„Прађеда смо пренијели у гробље.“ Рече ми брат а глас му јеца. „Шта смо се пута туда играли, око јаме; А нисмо знали, били смо дјеца?“ И настави даље к`о да терет скида. „Знаш ону јаму што је била иза ђедовог зида? Што нам је ћаћа говорио често, Да не поганимо то свето мјесто. Причо је ђед док је још мога Да су у јаму четрдес’т и прве Крваве звијери, комшије наше Бациле нејач нашега села У одијелима са знаком усташе. Спустих се јуче, јадна ми мајка, На конопцима и снагом сељака А да видиш доље страве и јада К’о на вратима и предворју Ада. Кости и лобање, јао мени

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

30. новембар 2025.

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о