СПЦ Архиве - Страница 9 од 9 - Јадовно 1941.

Сабор СПЦ: Косово је прва тема

7. мај 2019.

У манастиру Жича, 9. маја, почиње заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Биће речи и о патријарховој иницијативи о преговорима за суживот на КиМ. Разговараће се и о преписци владика Иринеја и Максима о Украјини Ситуација на Косову и Метохији, у време када се ломи судбина јужне српске покрајине, биће једна од најважнијих тема предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које почиње у петак у манастиру Жича. Ова седница највишег црквеног тела имаће и свечани карактер, јер ће њоме почети обележавање јубилеја 800 година од добијања аутокефалности СПЦ. После дводневног заседања у Жичи, „црквена скупштина“ се сели у Београд, где ће почети радни део заседања. Сабор ће, како се најављује,

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2019. године

24. април 2019.

ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: Христос васкрсе! „Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос и ниједнога мртвог у гробу! Васкрсе Христос и живот царује!“ (Васкршње слово светог Јована Златоуста) Драга духовна децо, Срцâ испуњених великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека. Пропадљивост и

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

2. април 2019.

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути. (Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.) Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција

Василије Крестић: Срамота је првог реда да ми у Србији немамо ни један Меморијални центар

1. април 2019.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Академик, Проф. др. Василије Крестић. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Ја захваљујем колегама и пријатељима из Удружења Јадовно 1941. што су ме удостојили да дођем на ову конференцију и да им пружим подршку, што чиним са особитим задовољством. Чиним то из више разлога. Пре свега чиним то као припадник овог народа који је пострадао у Покољу и чиним то као и човек који се бавио проблемом геноцида и то не са

Никола Жутић: Хрватски бискупи екстремнији од Ватикана

31. март 2019.

Уочљиво је да ватиканска хијерархија, на челу са папама, у новије време све чешће диже руке од свог фанатичног националног продукта Писмо Хрватске бискупске конференције, које је недавно објављено „мимо црквене и цивилизацијске праксе”, а упућено у новембру 2018. патријарху Иринеју, оптужује СПЦ, патријарха српског и епископа бачког Иринеја за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској. Свети архијерејски синод писмо је добио у службеној форми и оно се по правилу не може износити у јавност без сагласности примаоца. Новинар „Политике” у чланку „Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе” (8. фебруар 2019) пита се због чега је управо сада објављено писмо у којем хрватски бискупи „добронамјерно” износе свој

Сутра почиње Васкршњи пост

10. март 2019.

За православне вјернике сутра почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом, који се ове године прославља 28. априла. Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице. Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља. Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера

Епархија Рашко-призренска: Сумњиве активности хуманитарне организације „28. јун“

16. фебруар 2019.

Епархија је свештенству и монаштву забранила сваки контакт са овом организацијом и апелује на вернике да буду опрезни на могуће злоупотребе финансијске природе Епархија Рашко-призренска данас је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Теодосија објавила саопштење за јавност поводом активности организације „28. јун” која се у јавности представља као безмало најактивнија хуманитарна организација за помоћ Србима на Косову и Метохији и активни борац за права Срба на овим просторима. На основу прикупљених информација постоје више него очигледне индикације о могућим злоупотребама које ова организација врши покривајући нетранспарентно прикупљање средстава за Србе медијском кампањом преко друштвених мрежа, иако никада нису сарађивали са Епархијом Рашко-призренском и раде потпуно без благослова Цркве, за разлику

Радован Пилиповић: Цариградска патријаршија и расколничка интернационала

16. фебруар 2019.

Дипломатска активност Цариградске патријаршије и украјинских политичара предвођених председником Порошенком, од јесени 2018. па до почетка јанаура 2019. године није довела до праве и пуне аутокефалије нове Православне цркве Украјине „Игра коло до кола, чуло се до Стамбола, чуло се до Стамбола, царског града охола. Игра коло до кола, не хаје за Стамбола”. Српска патриотска песма „Как все ли-то в Царе-граде по-старому? Как все ли-то в Царе-граде по-прежнему”? Из руске народне билине Мешање Цариградске патријаршије у црквене прилике у Украјини, стварањем нове јерархијске структуре преко неколико јуридичких потеза, уз садејство политичких елита савремене Украјине, оптеретило је црквене односе у православној икумени. Легализација украјинског раскола, примањем црквених дисидената разне мотивације од

СПЦ припрема одговор на писмо хрватских бискупа

9. фебруар 2019.

Синод Српске православне цркве /СПЦ/ припрема одговор на писмо Хрватске бискупске конференције из новембра прошле године, у којем су Његова светост српски патријарх Иринеј и владика бачки Иринеј оптужени за вријеђање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској, пишу „Вечерње новости“. Владика бачки Иринеј рекао је за „Новости“ да Синод сматра и црквено и цивилизацијски неприхватљивом праксом да се службена преписка износи у јавност. „Али пошто је Хрватска бискупска конференција одлучила да поступи другачије и одговор Синода СПЦ биће јаван“, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки каже да никада није напао било кога, већ да су његови јавни иступи и изјаве били реакција на претходне нападе на СПЦ и патријарха

Бискупи нервозни због Степинца

9. фебруар 2019.

Опречне реакције на писмо католичких поглавара из Загреба у коме критикују СПЦ и патријарха. Папи поручују да је време да донесе одлуку о канонизацији Нервоза у Загребу што папа не проглашава Алојзија Степинца за свеца, изјава надбискупа Бозанића о злочинима у Јасеновцу која се многима у Хрватској није допала, недавни сусрет српских владика и хрватских бискупа у Пожеги, на коме је постигнут договор да се научним методама утвде жртве са обе стране… Ово су, према мишљењу историчара и аналитичара, неки од кључних разлога због којих је обелодањено писмо које су католички бискупи упутили патријарху Иринеју, где износе низ скандалозних оптужби на рачун СПЦ и самог патријарха. Ово ће, сматрају наши

Хрватски бискупи објавили писмо које су послали челнику СПЦ-а Иринеју

6. фебруар 2019.

Хрватски бискупи 18. новембра 2018. упутили патријарху Српске Православне Цркве Иринеју Писмо, чији садржај није објављен. У одређеним новинарским круговима појавиле су се о њему одређене шпекулације. Да се избјегну нагађања, крива тумачења или неистине, Хрватска бискупска конференција одлучила је писмо објавити у цијелости, наводи се у саопштењу ХБK. У првом дијелу писма подсјетили су на критике упућене бискупима и Цркви у Хрватској, које је патријарх Српске Православне Цркве Иринеј изнио у неколико наврата у новије вријеме. Истичу како такав приступ у хрватскоме друштву изазива отпоре према наступима „Ваше Светости, буди неповјерење према њему и према Српској Православној Цркви те према самим српским грађанима у Хрватској, те продубљује рањености из

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару. Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941., за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

10. октобар 2011.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

Прва међународaна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

29. јун 2011.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна