arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
garavice-stratiste.jpg

Bokan: DA LI STE MAKAR ČULI ZA GARAVICE, JEDNO OD NAJVEĆIH SRPSKIH STRATIŠTA SVIH VREMENA?

3. septembar 2019.

Svi znamo za pobijene u njujorškim ”kulama bliznakinjama”, za stradalnike modernih džihadista u Parizu, za mrtve u Vijatnamu i Kambodži, za Ulofa Palmea i Zorana Đinđića, braću Bitići, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića, pa čak i za nerazrešeno ubistvo pevačice Jelene Marjanović…, ali, u isto vreme – da li smo uopšte čuli za Garavice kod Bihaća, jezivo mesto gde je od krvoločnih hrvatskih i muslimanskih ustaša stradalo preko 12.000 nevinih srpskih civila (britanski izvori navode za nekoliko hiljada veći broj žrtava).  S tim što je među tim srpskim stradalnicima bilo i mnogo dečice, nesvesne zbog kakve bi to ”krivice” oni trebalo da budu preklana, a i zašto se ne sme

BOKAN: MOJ (SASVIM SPECIFIČAN) „SLUČAJ

2. septembar 2019.

Najvažnija stvar u nečijem životu je ispunjenje NjEGOVE MISIJE. Naravno, ukoliko je ima, i ako je taj ”nosilac misije” uspeo da svoje ideale praktično približi što većem broju ljudi. I pored svog mog ranijeg truda, tek u poslednjih nekoliko godina sam uspeo da otadžbinske ideale ”na moj način” približim priličnom broju svojih sunarodnika. Pre toga sam pokušavao na razne načine i kroz više žanrova (tv serija o srednjovekovnim srpskim manastirima, politička borba, urbana gerila, moje dobrovoljačke godine na frontu, nekoliko primećenih časopisa, te knjige, monografije, predavanja, besede, polemike i nastupi u medijima…) da utičem na patriotski deo naše javnosti i ojačam srpsko uporište nasuprot jugoslovenskim i drugim nesrpskim uticajima u

ĐACI IZ NIŠA PRAVE FILM O ISTORIJSKIM, KULTURNIM I TURISTIČKIM DESTINACIJAMA GRADA NIŠA ZA TURISTE, KROZ MEĐUNARODNI PROJEKAT

1. septembar 2019.

OŠ ,,Bubanjski heroji“ iz Niša potpisala je novu međunarodnu rusko-srpsku prosvetnu saradnja iz istorije i veronauke, za školsku 2019/20. god, kroz ruski projekat, između Osnovne škole № 11 (MOU OOŠ № 11) iz Šuje Ivanovske oblasti (Ruska Federacija),  koju  predstavlja direktor Bodrjagina Jelena Borisovna i Osnovne škole ,,Bubanjski heroji“ iz Niša (Republika Srbija)koju  predstavlja  direktor škole Verica Radenković, prenosi Đorđe Bojanić. Sporazum U ovom projektu je i RUSKO-SRPSKI DIJALOG koji predvodi direktor Evgeni Osenkov iz grada Vornježa. Polje saradnje, odnosno predmet zajedničkog sporazuma, uključuje  raznovrstnu komunikaciju između učenika Rusije i Srbije. Obe strane će sprovoditi sledeće aktivnosti tokom predstojeće školske godine : – organizovanje i sprovođenje zajedničkih časova istorije «Prikaz kulturnih i istorijskih dobara grada Niša» 

Prijetnje svešteniku i Srbima u Mostaru koji su došli u crkvu

30. avgust 2019.

Sveštenik iz Blagaja kod Mostara Branimir Borovčanin rekao je Srni da je izvjesni Haris Čustović uputio opasne prijetnje mostarskim Srbima koji su došli u Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog u ovom mjestu da prisustvuju liturgiji i tradicionalnom saboru za Veliku Gospojinu. U jednoj od prijetećih poruka koju je napisao Čustović na društvenim mrežama ispod objave o obilježavanju Velike Gospojine u Blagaju, navodi se: „Mogu do prvog diranja muslimana, poslije toga ima da se zapitaju da li da se pojavljuju tu. Da se na Bajram diraju muslimani u Gacku, a da vi dolazite bez problema? Ne ide“. Prijetnje je na društvenim mrežama uputio i svešteniku Borovčaninu, koji kaže da je nakon ovakvih

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

Slobodan Antonić: Mogu li Hrvati biti Srbima saveznici u BiH preferansu

29. avgust 2019.

Jasno je da je za Srbe flertovanje s idejom trećeg, hrvatskog, entiteta u BiH poprilično rizična igra. Slobodan Antonić (Foto: Medija centar) Ovo je moj treći tekst na portalu „Sve o Srpskoj“ o nezavisnoj Hrvatskoj 2.0. Sadržaj prethodnih članaka vidi se iz naslova: Udari na Srbe nisu incidenti, već deonice stoletnog projekta istrebljenja i Građanističko zatrpavanje „Oluje“ – dokle više. Sada ću, pak, da se pozabavim pitanjem strateške saradnje s Hrvatima u BiH. Saradnja, naravno, već postoji, pre svega u zajedničkom otporu bošnjačkom šovinističkom unitarizmu. Bošnjaka u BiH je 50%, koliko Srba i Hrvata ima zajedno. Zato se predstavnici bh muslimana trude da vode igru u BiH. Nametanje „svog“ Hrvata

Dragoslav Bokan: PITANjA ZA MENE

26. avgust 2019.

Pošto se već duže vreme spremam za pravljenje serije kratkih video-priloga na jutjubu (i drugde), evo sad ovim putem vam poručujem da mi postavljate pitanja na koja ću odgovarati u ovom serijalu. Oni koji su mi fejsbuk prijatelji mogu da ih napišu ovde, kao komentar uz moj tekst, a oni koji još uvek nisu (zbog limita od njih 5.000) mogu da mi pitanje (pitanja) pošalju u inboks, u mesindžer, pa ću ih ja tako videti… Pitanja možete slati i na mejl adresu: [email protected] . Pitanja treba da budu ZAISTA PITANjA, a ne konstatacije ili rasprave sa mojim mišljenjem na neku temu (tipa: ”A zašto vi ne volite…?”, ”Zbog čega zastupate

Bojanić: Sajt „Srpska istorija“ prerastao u pravi bastion

20. avgust 2019.

Sajt „Srpska istorija“ prerastao je u pravi bastion, riznicu istorijskog znanja, što govori velika posećenost. Više od 15.000 ulaza dnevno sa različitih IP adresa beleži ovaj istorijski sajt. Istorija Srbije prepletena je mitovima i zabludama, dok su činjenice često zanemarene, to je i zadatak i cilj ovog sajta. „Na tome radimo neumorno, svakodnevo, na razotkrivanju i podsećanju na istorijske zablude, laži, neistine i poluistine… i naravno činjenice.Hrabrost, junaštvo, velike pobede, ali i greške naših kraljeva, despota, kneževa, careva i vojskovođa nikada se ne smeju zaboraviti, ali zato njihovim uspesima srpski narod se uvek mora ponositi i dičiti, a na greškama učiti.“ kaže istoričar Đorđe Bojanić čije tekstove možete pronaći na

Duško M. Petrović: LATINICA JE PISMO LATINSKOG JEZIKA

20. avgust 2019.

Nema srpske latinice. Latinica nije ni hrvatsko pismo, a kamoli srpsko. Latinica je pismo latinskog jezika. Iz latinice, koja se razvila iz pisma grčkog jezika u sedmom veku pre Hrista, pa u prvom dopunjena sa još dva slova, nastala su pisma zapadnoevropskih jezika, a u Istočnoj Evropi pisma onih slovenskih jezika čiji je narod pao pod rimokatoličku crkvu. Iz latinice je nastalo i hrvatsko pismo. Početkom devetnaestog veka, pred Ilirski preporod – koji će, kao što je i bilo planirano, prerasti u hrvatski nacionalni pokret – zagrebački biskup Maksimilijan Vrhovac pozvao je (1813) „sve duhovne pastire svoje biskupije“ da skupljaju narodno blago. Bio je to, u stvari, poziv na veliku,

Ministarstvo kulture Srbije: Hrvatska ponovo prisvaja Teslu

9. avgust 2019.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog naučnika koga „celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog života proveo u Americi“. „Do sada nebrojeno puta ponovljen pokušaj prisvajanja srpskog naučnika i neprimereno krivotvorenje istine neće doneti nikakvo dobro niti dobit Hrvatskoj“, ističe se u saopštenju Ministarstva. Podseća se da „u enciklopedijama, naučnim radovima i popularnim tekstovima

Dr Predrag Ristić

Nikola N. Živković: Peđa

9. avgust 2019.

Završavam ovo kratko sećanje na prijatelja ruskim bukvama: „Večnaя pamяtь! Peđa Ristić (Foto: Televizija Hram) «Svaka je smrt prerana, kad su u pitanju ljudi, kao što je ovaj», Ivo Andrić: „Nemiri od veka“ Poslednjih nedelja, ili tačnije, poslednjih meseci, čuli smo se redovno. Naši telefonski razgovori trajali bi obično pola časa, a često i više. Kada bih mu se javio, sa druge strane žice čuo bih redovno: „Peđa“. To je izgovarao jasno, glasno, odsečeno, „muški“. Onako, kako to otprilike pričaju ljudi, koji se poznaju i dobro razumeju. Poslednji put, koliko se sećam, izašao je Peđa Ristić iz stana godine 2019., „na svojim nogama“, da proslavimo Srpsku novu godinu. Na trotoaru

Dr Predrag Ristić

Odlazak Predraga Ristića

8. avgust 2019.

Gradnja crkve je kod pravoslavnih pre svega deo molitve, a tek u drugom planu majstorsko delo, govorio je Predrag Ristić (1931–2019), arhitekta i graditelj, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, koji nas je napustio u 89. godini. Njegovu umetnost obeležila je duhovnost. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu upravo na projektu Saborne crkve, a povodom toga govorio je da je „voleo da izvuče komuniste, koji su se kleli u racionalnost, na ravno polje radi dvoboja”. To ravno polje za njega bila je matematika. U Srbiji, i u svetu, sagrađeno je više od 150 hramova po projektima Peđe Ristića, a četrnaest od njih srušeno je tokom

Sjećanje ne blijedi ni poslije 78 godina od krvavog ustaškog pira u Lici

1. avgust 2019.

Selo Smiljan  (rodno selo Nikole Tesle). 1. avgusta 1941. godine ustaše  poklale 66 muškaraca, žena i djece i spalile u njihovim kućama pod vodstvom Rude Ritza (učitelj, zlikovac, komandant ustaškog logora Jadovno na Velebitu), Adžije Jose i Dragana Devčića. Dolina u Pločanskom klancu, Udbina. Prvog avgusta 1941. godine ustaše zaklale nekoliko desetaka Srba iz okolnih zaselaka od kojih samo iz sela Komića. Njive u selu Gnjatovići, Lovinac, Gračac, postale su groblje pobijenih Srba. Ustaše su 29. jula i 2. avgusta 1941. godine od ukupno 150 stanovnika poklale 125. Selo životom zapustjelo. U nepopaljene kuće ubijenih Srba ustaše uselili Hrvate iz Rudopolja, Jasenova i Golica. U selu Komić ustaše su 01.

Pomen povodom 78 godina od ustaškog pokolja 1.600 Srba u Livanjskom polju

30. jul 2019.

U Livnu je danas služena Sveta liturgija u Spomen kapeli-kosturnici povodom obilježavanja 78 godina od kada su ustaše pobile 1.600 Srba u Livanjskom polju. Paroh livanjski Predrag Crepulja rekao je Srni da je na današnji dan, na praznik Svete Ognjene Marije, prije 78 godina pobijeno 1.600 Srba sa područja Livna. – Na području Livna te strašne 1941. godine stradalo je 1.600 Srba, od toga ispod 18 godina 673, a od toga broja 248 tek rođene djece i djece do šest godina – istakao je paroh Crepulja. Paroh livanjski je naveo da su samo 13 muškaraca i jedna žena priživjeli u Ravnom docu na dnu jame 40 dana. – Godine 1941. pobijeni

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

S. Antonić: Onaj ko letuje u Hrvatskoj doprinosi normalizaciji stoletnog genocida koji traje

29. jul 2019.

Današnje letovanje naših arhigrađanskih selebritija u NDH 2.0 spada, zapravo, u isti smisaoni segment kao i letovanje u NDH 1.0. Ovih dana naši arhigrađanski selebritiji hvale se putovanjima po Hrvatskoj. „Igra Hajduk, danas, sad nekad, divno je biti u Splitu“!, diči se Sofija Todorović, „komšinica iz Borče“ (zapravo, aktivistkinja YIHR-a), poznata po akciji „Burek solidarnosti“ (posle koje je Kandićkin FHP pozvao Evropski sud za ljudska prava da je uzme u zaštitu od srpskih nacionalista). „Za 18 godina super letovanja“ u Hrvatskoj, pohvalio se i Srđan Dragojević, „niko me ružno pogledao nije“. „Mislim da tabloidi raspiruju mržnju, kao 90-tih“, dodao je. I dok nam Sergej Trifunović šalje „pozdrav s magičnog Cresa“,

Crkve i manastiri u Crnoj Gori su imovina čitavog srpskog naroda

24. jul 2019.

Predsednik Crne Gore g. Milo Đukanović založio se u svojoj izjavi 12. jula 2019. za formiranje „Pravoslavne crkve Crne Gore“. Iako nije uobičajeno da verske odnose u pravoslavnom svetu uređuje neko ko se ne deklariše kao pravoslavac, izjava g. Đukanovića zaslužuje osvrt zbog funkcije koju on obavlja, kao i zbog nasrtaja na imovinu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. S obzirom na to da su srpske crkve i manastiri u Crnoj Gori duhovno zaveštanje i imovina čitavog verujućeg srpskog pravoslavnog naroda, smatram se i ja obaveznim da ne ćutim, pa navodim samo neke od brojnih dokaza o tome. Poslednjih godina bilo je mnogo zamena teza i neistina kada se govori

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA