
Бојан Вегара: ЈЕДАН СКОРО ПА МИРАН ДАН
Читав дан није пуцало, те смо се послије ручка сви скупили у трпезарији за столом. Брат и ја смо сједили попола на табуреу, ђед, баба, ујна и рођак Новица сједили су за трпезариским столом, док је мама кувала кафу. Ујна и рођак прелетили до нас и доњели напуњене батерије за радио. Устао сам да скинем војнички џемпер, јер било је баш вруће и рекао мами: -Смањи мало ту ватру. Мораћу отворит ова врата од дневног, нек се мало расхлади. Мајка климну главом и прођара ону ватру. Ујна је причала о некој жени што сину није дала врећу брашна, те се наставило причати о односу родитеља према дјеци. Ђед само отпухну









