arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Циганска је туга преголема

Сећање Гаврила Винчића (94), јединог живог сведока одвођења 97 Рома из породице Фамилић из Моловина у лето 1942. године. Пише: Роберт Чобан Јутро 17. јуна 1942. На ивици шуме на крају сремског села Моловин налазиле су се куће од черпића и земље у којима су живели Роми чувени по најбољим тамбурашким бандама које су свирале у целој Југославији. Сви су носили једно презиме – Фамилић. “У том њиховом насељу био је један велики дебео орах поред којег су они свако вече свирали, а ми Срби, момци и девојке из села одлазили смо тамо да учимо да играмо! Јако смо лепо живели са њима и дружили се!”, док седимо у винарији његовог

У Београду представљање књиге: САМУДАРИПЕН РОМА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

Позивамо Вас на представљање књиге САМУДАРИПЕН РОМА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ, Драгољуба Ацковића, у понедељак, 29. јануара, у 11.00 часова, у књижари „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12, први спрат). О књизи ће говорити Гидеон Грајф, израелски историчар, Младен Шарчевић, директор Службеног гласника, и др Драгољуб Ацковић, аутор. У својој књизи др Ацковић је овековечио страдање ромског народа, свирепа дела расистичког и клерофашистичког усташког режима, једног од најсмртоноснијих режима у историји човечанства, као и његове зверске злочине почињене у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих логора за истребљење од укупно осам у Другом светском рату. Ова књига, која је од непроцењиве вредности за светску историографију, није усмерена против било које религије,

МРТВЕ РОМЕ УСТАШЕ БРОЈАЛЕ НА ВАГОНЕ: Не зна се тачан број убијених у Јасеновцу јер није вођен списак

О страдању Рома на тлу НДХ данас се зна још мање него о страдању Срба или Јевреја. Бројке су одокативне и крећу се од неколико стотина до чак 80.000. У рукама немачког председника Франк-Валтера Штајнмајера, у Берлину, недавно се нашла књига на енглеском „Страдање Рома у Јасеновцу“ проф. др Драгољуба Ацковића, члана Међународне комисије за истину о Јасеновцу и народног посланика. Ацковић је књигу уручио Штајнмајеру на обележавању десетогодишњице од подизања споменика Ромима и Синтима, страдалим у Другом светском рату. Крај споменика у близини Бранденбуршких врата, у Берлину, била је постављена и изложба са портретима и биографијама шесторо Рома, који су прошли кроз различите логоре, а међу њима и Ацковићевог

Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима

У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење. У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. „Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту. У тексту је

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Хрватска је пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место

“Дара из Јасеновца” је сјајан филм, а због свега оног што га чини лошим- криви смо сви до једног, јер народ којег филм учи изнова ће и изнова исписивати празне странице своје славне и страдалне историје, мастилом које бледи и нестаје… Пише: Михаило Меденица Ужасавајуће мало нам треба за поделу, а кад се разврстамо међу нама није линија већ, нажалост, кањон! Ево се минулих дана тужно кантари родољубље према томе јесмо ли одушевљени или разочарани “Даром из Јасеновца”?! Жалосно да жалосније не може бити! Ако се некоме није допао филм тај безмало негира Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку…сва зверства ђавоље копилади НДХ..? Ни случајно! Нема здраворазумног Србина који ће над ужасом

Ја сам Дара из Јасеновца

Преживели логораши послали своја сведочења „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” уз захтев да објаве исправке својих текстова у којима су амерички медији тврдили да се ради о српској митоманији и фикцији и да се Јасеновац није догодио„Ја сам Дара из Јасеновца. Пише: Димитрије Буквић Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђорђе Пражић: Од кољача до витеза, од жртве до агресора

Телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је изазвала велико интересовање у јавности, а део српске јавности шокирао се злочинима усташких кољача над недужним и немоћним претежно српским цивилним жртвама. Том делу наше јавности свакако је непознато да би се скоро о сваком српском селу на простору Независне државе Хрватске могао снимити сличан филм. Навикнути на дугогодишње анатемисање српског народа као агресорског и злочиначког,  сваки наступ већине аналитичара филма почиње са извињавањем хрватској јавности у погледу да филм није српска пропаганда, да нема за циљ ширење мржње и да су усташе биле само мањи дио хрватског народа. Да је  ситуација обрнута, такви ставови од хрватске стручне и остале јавности се не би

Гојковић: Србија ће подржати пројекте који се баве Јасеновцем

Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Она је тако одговорила на питање народне посланице СНС Невене Ђурић да ли ће држава наставити да подржава филмове у којима се говори о српским жртвама. Гојковић је

КОЛОНА

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих расла. Целу лијепу су прекрили српским телима. Био је то прави помор. Био је то Покољ! Пише: Цвијета Радић Колона жена и деце на прашњавом путу. Жагор и плач, у очима страх. Гурају их, вичу, псују… Видим себе у колини. Себе дете, себе мајку, себе жену, себе уплашену и немоћну. Видим и све своје. Ено бабе Јоке. Не може бити, она је у колони за Трновац. Ено Марка. Како он овде, кад је отеран на Пролог? Ено Госпаве. Зар она није отерана на Динару? Откуд сада они овде и откуд ја у колони из Поткозарја? Откуд ја у

Зорица Ђоковић: Од јутрос више ништа није исто

Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је хрватски Покољ над Србима добио свој умјетнички израз и угледао свјетло дана. Било је, истина, и ранијих покушаја трагања за умјетничким изразом и формом који би дочарали крв проливену у име револуције. Ти изрази и форме нису јасно говорили чија је крв, а ни револуција. И сви су били неуспјешни, незграпни, ружни и – лажни, јер испоставило се да је на овим нашим просторима крв била углавном српска, а револуција туђинска. Тако је неописиво страдање Срба, запамћено готово искључиво захваљујући Цркви и у Цркви, на потпуно невјероватан начин остало скрајнуто и обскурно у широј југословенској социјалистичкој јавности, нешто

Стејт Демартмент о стању у Хрватској: Пријетње етничким мањинама, насиље над мигрантима

Корупција, насиље над новинарима, пријетње етничким мањинама, насиље над азилантима и мигрантима, те неравноправност жена и даље представљају проблем у Хрватској, наводи се у извјештају Стејт департмента о људским правима. У извјештају се истиче да у Хрватској још није расвијетљена судбина великог броја несталих током сукоба у региону од 1991. до 1995. године. Влада Хрватске саопштила је да се 1.500 лица и даље воде као нестали, да се трага за посмртним остацима 414 људи за које се зна да су преминули, те да је нерасвијетљена судбина укупно 1.922 особе. Стејт департмент се позива и на извјештаје о етничкој дискриминацији према Србима и Ромима. “Срби су суочени са говором мржњи, графитима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.