arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Раде Р. Лаловић: ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ СТРАДАЛИМ НА ЗЕЛЕНГОРИ

Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбједносни форум, Београд2025. Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово након књига Александра Милошевића, Српска Прича,  Немање Девића и Бојана Димитријевића, Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. године, Родољуба Малетића и Дејана Ђерића, Одликовани и унапређени ЈВуО 1941. – 1945.  недавно је изашла из штампе и књига групе аутора (Ковач, Пршић, Рашевић, Остојић) КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, која открива низ нових чињеница о страдању ЈВуО на крају Другог свјетског рата доносећи драгоцјена непосредна свједочења

50 година стваралаштва Рада Лаловића

Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи. За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио  Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио  књижевни клуб „Луча“. Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција. О књижевном

Раде Р. Лаловић: СОНЕТИ НАД СЈЕНИМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА

Када смо се средином друге деценије 21. вијека, с циљем развијања свијести о важности његовања културе сјећања у школској пракси, почели бавити истраживањем поезије чији је главни мотив српско страдање у 20. вијеку скоро нико од основношколских и средњошколских професора српског језика и књижевности, па чак ни од универзитетских професора са катедри за српски језик и књижевност није могао да нам одговори на питање да ли је неко од српских пјесника написао коју пјесму о Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима. Доминантни одговори су били „Не знам.“ или „Ја се тиме нисам бавио“. И тако је започело наше трагање за поезијом коју смо у својим каснијим радовима назвали српска поезија страдања и патње.

Раде Р. Лаловић: СТАЗАМА СРПСКИХ СТРАДАЛНИКА ЗА СЛОБОДУ

Могућности су велике јер су српска стратишта веома бројна, а за завршне разреде средње школе треба  по могућности уврстити и Јасеновац, и Јадовно, и Пивске Доли…. Пише: Хаџи Раде Р. Лаловић Када се у Републици Српској средином друге деценије овога вијека почело у мањој или већој мјери, тише или гласније, како кад, говорити о његовању културе сјећања на српска страдања у двадесетом вијеку, а у оквиру наставних предмета српски језик и историја,  било ми је као тадашњем  школском надзорнику за српски језик у Републици Српској јасно да ће наставницима историје бити далеко лакше да ову наставну тему реализују јер је потребно само тачно изнијети историјске чињенице онакве какве заиста јесу.

Раде Р. Лаловић: ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУП КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ

Иако смо доста писали и у стручним часописима и посебним књигама објављивали стручне радове са конкретним примјерима књижевних текстова чијом обрадом, уз јасне задатке за истраживачко читање, се подстиче његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку чиме се постиже  потпуно разумијевање људске патње у логорима смрти на подручју НДХ, очигледно је да се у наставној пракси још увијек прилично лута. И управо због тога овдје, као помоћ наставницима доносимо један конкретан модел низа часова у интегративној настави у којој обрађујући једну те исту наставну тему наставници више предмета обрадом наведених наставних садржаја доприносе  формирању комплетне слике и стицању функционалних знања о српском страдању у 20. вијеку. Тако усвојени

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Прије неколико година у школској пракси у Републици Српској на један скроман начин почели су да се реализују наставни садржаји из наставних предмета Српски језик и Историја везани за страдање Срба у 20. вијеку с циљем осмишљеног његовања културе сјећања на та страдања. Сјећам се, памтим, дакле, постојим. -могући модел- Посебна пажња је требала да буде усмјерена на страдања у току Другог свјетског рата и на почињене злочине над Србима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ). Да би овај процес његовања културе сјећања, или културе памћења био што боље методолошки осмишљен, Министарство просвјете и културе Републике Српске је омогућило да наставници српског језика и историје у мањим групама похађају семинаре

Даринка Иванишевић: ДОК ПАМТИМО И ПОСТОЈАЋЕМО

Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао,  ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно или несвјесно потискивано, а он овај пут нуди читаоцу књигу која, између осталог,  указује на значај његовања културе сјећања и памћења. Књига Памтим да бих постојао аутора Рада Р. Лаловића посвећена је проучавању проблема памћења историје, његовању културе сјећања и памћења и значају културе сјећања и памћења. Упечатљивим насловом књиге Памтим да бих постојао указано је на два аспекта: памћење – као услов индивидуалног и националног постојања и заборав – оно што не смијемо дозволити

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.