arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Павле Булут у Суботици на донаторској вечери посвећеној Пребиловцима (ФОТО: Слободна Херцеговина)

ПАВЛЕ БУЛУТ УСНУО У ГОСПОДУ: Одлазак посљедњег свједока српског страдања у Пребиловцима

20. фебруар 2023.

Преминуо је Павле Булут (96), последњи Пребиловчанин који је свједочио страшном усташком злочину 1941. године. Сахрана ће бити обављена у понедјељак 20 фебруара 2023. године у 12.30 на Централном гробљу у Београду, а опело ће почети у подне. Павле Булут је један од оснивача и први председник скупштине СНД ”Пребиловци”, најзначајније организације у Србији које окупља Србе из долине Неретве. Дао је немјерљив допринос у обнови храма Христовог Васкресења , као и подизању Културног и духовног центра ”Свети краљ Милутин” у Пребиловцима. Био је и први кум славе канонизованих Пребиловачких и доњехерцеговачких мученика чије су мошти сахрањене у крипти овог спомен храма. У рату је изгубио десет чланова породице. Имао

ФОНДАЦИЈА ЗА СЈЕЋАЊЕ НА ЈАСЕНОВАЦ И ХОЛОКАУСТ: У Лондону представљено страдање мученичког села Пребиловци

27. јануар 2023.

У предвечерје Међународног дана Холокауста, под покровитељством Канцеларије за сарадњу са Дијаспором Р. Србије, а оквиру Српског Мјесеца у Великој Британији, Фондација за Јасеновац и Холокауст је и ове године заједно са српском дијаспором у Лондону обиљежила страдање српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата. Ове године, пажња је пружена једном од, незванично најстрадалнијем селу у Европи – Пребиловцима, током Другог свјетског рата, а по истраживању јапанског листа Асахи Шимбун.У Пребиловцима, који су прије рата имали 1002 становника, страдало је више 826 особа, највише жена, дјеце и стараца од усташког ножа, а већина жртава је бачена у Шурманачку јаму код Међугорја. ЊЕ Амбасадор Александра

ПРЕБИЛОВЦИ НАЈВАЖНИЈА ЛЕКЦИЈА: Село у Херцеговини један од потенцијалних локалитета за ђачке екскурзије

14. октобар 2022.

Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу. ENGLISH Пише: Р. ДРАГОВИЋ Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас. Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво. Све то

Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

4. октобар 2022.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић. О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“. Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави – Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ШТА СУ ВАМА ПРЕБИЛОВЦИ: Сведочење Миленка Јахуре

4. октобар 2022.

Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста. Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ПОДСЈЕЋАЊЕ: Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.- ВИДЕО

5. август 2022.

У Београду jе 21. маjа 2015. у простору Народне банке Србиjе, отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство, тадашњи владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе. Изложба, коjа jе заjеднички проjекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски, сада већ блаженопочивши Владика Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи

Миленко Јахура: Свјесни да ће бити убијени, многи Пребиловчани су се предали усташама, након сазнања да су им сви чланови породица убијени у јами

22. јун 2022.

„Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им отсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Дејан Златић: Пребиловци

18. април 2022.

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе? Пребиловци. Усташе побише Србе 1941. На стотине. Не било како. Бацили их у јаму. Ко је погинуо одмах, ни по јада. Добро је прошао. Ко је преживео пад, доживео је прави пакао на земљи. Или боље рећи – испод земље. Умирао полако, данима, од глади, жеђи и болова, окружен лешевима који се распадају и смрде. Међу умирућима, највише је било деце. Јама у Пребиловцима није била једина. Много их је било. На десетине. У свакој од њих на стотине људи.

Ђурђица Драгаш: Ми знамо шта су Пребиловци

2. април 2022.

Ушла сам у мрак биоскопске сале носећи са собом остатке дана, београдске гужве, оне уобичајене, свакодневне нервозе с којом живимо. Изашла сам уплакана, потресена, али препорођена. Дрхтавих очију, али пуног срца. После филма „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ у глави ми је била само једна мисао – живот је чудо, страшно, сурово и блиставо чудо! Како другачије објаснити оно што се у том херцеговачком селу десило 1941, 1942, 1990, 1991, 1992? Како другачије појмити то што и данас, упркос свему, у Пребиловцима живи 40-ак људи, што се чује дечји смех и црвкут птица?! Јер, као што рече један од учесника филма, ни птице неће да певају ако немају

„Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ – премијерно на Мартовском фестивалу

31. март 2022.

На овогодишњем, 69. Мартовском фестивалу, светску премијеру је имао филм у продукцији РТС-а, „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ Сање Драгићевић Бабић. Филм говори о масакру у Пребиловцима који су усташе починиле у августу 1941. над српским мештанима села Пребиловци, углавном над женама, децом и старцима, али и о поновљеном злочину 1992. године. „Ово јесте филм и о злочину који се десио 41, ово јесте филм о покушају затирања једног села 41. године. Иза приче о Пребиловцима крије се и још једна ствар, то је да је после тог покушаја затирања село је поново оживело. Ово је филм о поновном злочину деведесетих година и о поновном покушају затирања истог

Светска премијера филма “ПРЕБИЛОВЦИ – тамо и камен има ожиљак” на 69. Мартовском фестивалу

28. март 2022.

Светска премијера документарног филма “ПРЕБИЛОВЦИ – тамо и камен има ожиљак” (Србија / 2022. / 82’), ауторке Сање Драгићевић Бабић, биће одржана на 69. Мартовском фестивалу 30. марта од 19 часова у Великој сали Дома омладине Београда. Овај документарац настао је у продукцији Радио-телевизије Србије, сниматељи су Драгослав Бојковић и Никола Ђуровић, а продуцент Милица Дабић. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему, живот и даље говори? Знате ли како је у том селу дошло до преображаја од мржње

Ето Боже преко воде…

10. јануар 2022.

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

Пребиловци

МИЛЕНКО ЈАХУРА: РАТ ПРОТИВ СРПСКИХ ЖРТАВА И КУЛТ УСТАША КАО МУЧЕНИКА У ХЕРЦЕГОВИНИ

6. децембар 2021.

Уз сагласност аутора, доносимо рад Миленка Јахуре, представљен на 7. Међународној конференцији о Јасеновцу, 22. маја  2018. године у Бањој Луци. Увод Пропагандни рат против  Срба жртава геноцида НДХ води се од  од тренутка њихове мучке и свирепе ликвидације  коју страна одговорна за тај геноцид   настоји  оправдати,  а злочине сакрити или умањити.  Власт комунистичке  Југославије је такође настојала да сакрије и умањи обим и последице српског страдања у НДХ, као и да неформално амнестира већину усташа и  избегне суштинску осуду злочина геноцида над Србима.  Својски је радила да званично успостави симетрију онога што су током рата  чинили четници и усташе. Без основа, стављали су у исти кош једне и друге,

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

17. август 2021.

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА