Pokolj Архиве - Страница 43 од 157 - Јадовно 1941.

Мира Радојевић: Србољуб Живановић се све вријеме трудио да говори у име осуђених на ћутање, не пристајући да нестану из колективног сјећања

28. јануар 2024.

Ако се пође од чињенице да је Јасеновац већ неколико деценија најважнији симбол страдања српског народа у Другом свјетском рату и националне политике НДХ очито је да главни циљ представља деконструкција наводног јасеновачког мита, како се све чешће истиче. Следствено томе, рушењем мита била би релативизована и обесмишљена сва постојећа знања о геноцидном карактеру НДХ. У петак, 26. јануара 2024. године, у пуној свечаној сали САНУ, у организацији Института „Диана Будисављевић“ одржана је комеморација посвећена недавно преминулом српском академику Србољубу Живановићу, који је свој научни вијек посветио истраживању геноцида над српским јеврејским и ромским народом о Јасеновцу. Дописни члан САНУ проф. др Мира Радојевић, због смртног случаја у породици није

Басташић: Господине Бањац, Покољ није Холокауст

27. јануар 2024.

Подвођење Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима под Холокауст је не само увредљиво, неодговорно и потпуно неприхватљиво него представља и злокобну полугу политике заборава на српско страдање. Пише: Душан Басташић Данас се обиљежава међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, злочина Геноцида почињеног над Јеврејима током Другог свј. рата. Тим поводом, народни посланик Дарко Бањац положио је вијенац у Спомен подручју Доња Градина. Поред осталог, у обраћању медијима изјавио је како је Јасеновац Холокауст за српски народ и указао да треба његовати културу сјећања на српски Холокауст. На жалост није му то први пут. Прије две године на истом мјесту је изјавио слиједеће: “Овдје је битно доћи да отргнемо од заборава сјећање

Гидеон Грајф: Србољуб Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу

27. јануар 2024.

Србољуб Живановић се зарекао да ће увијек говорити у име оних који морају вјечно да ћуте, сматрајући да ће то помоћи и преживјелима и њиховим потомцима, рекао проф. Грајф на комеморативном скупу у САНУ Извор: Слово љубве Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома. Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Василије Крестић: Владика Јован Ћулибрк кључна личност око смањивања броја српских жртава геноцида у Павелићевој НДХ

26. јануар 2024.

Међународни научни скуп о Јасеновцу отказан јер је Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, поручио да га не треба одржати јер ће пореметити односе између Србије и Хрватске. Већ дуже време у нашој јавности испољено је велико неслагање које се тиче броја српских жртава пострадалих у геноциду почињеном над Србима у Независној Држави Хрватској. До неслагања је дошло због тога што се појавила групица историчара која неосновано, без икаквих нових доказа, игнорише постојеће прворазредне изворе о броју уморених и смањује њихов број приближавајући се проценама Фрање Туђмана. Проблем није у тој малој групи која је без научног угледа већ у томе што је врх српске државе стао иза тих историчара ревизиониста којима је намера да

Запањујућа „знања“ и сазнања

26. јануар 2024.

Док исписујем ове редове о Доњој Градини и Јасеновцу, стигла је вијест да се упокојио академик др Србољуб Живановић, најпоузданији свједок бестијалних усташких злочина, не само у ова два логора, него широм НДХазије. Нека му је и слава и хвала на ономе што је за живота за свој народ и његову историју урадио! Пише: Јован Лакићевић Ко је био у прилици да испрати једну анкету, ваљда неке од загребачких телевизија међу студентима историје у Загребу, лакше ће схватити да млађи житељи, нама до јуче „братске Хрватске“, немају појма о логорима, јамама и кланицама у којима је, током Другог Великог рата, побијено више од милион Срба! На питање репортера – „Шта

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

25. јануар 2024.

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

У Београду комеморативни скуп поводом упокојења Академика Србољуба Живановића

24. јануар 2024.

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, позивамо Вас на комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова. Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

23. јануар 2024.

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

18. јануар 2024.

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Проф. др Србољуб Живановић: О броју деце убијене у Јасеновцу

15. јануар 2024.

Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20.000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

4. јануар 2024.

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

4. јануар 2024.

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

Владимир Умељић: На вест о смрти – великом Србољубу Живановићу (1933–2024)

4. јануар 2024.

Професор Живановић био је изузетно предани стручњак, заслужни јавни прегалац и добар човек. Он је ушао у историју, што разним Мишинама тешко да ће икада поћи за руком. Упокојио се у Господу академик проф. др Србољуб Живановић, човек завидне биографије, савесног и самопрегалачког животног пута у служби науке и свога национа. Његова остварења светској значаја писала су историју медицине и палеоантропологије, његово предано ангажовање при утврђивању истине о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и његовој страшној парадигми, систему концентрационих логора Јасеновац није јењавало читавог живота. Не може се довољно поштовати његова огромна, а неупитна историјска заслуга, да се тема Јасеновца успешно реафирмисала и деценијама одржала у фокусу јавности. Један медицинар-форензичар је успео да

Митар Радоњић: Брисање Јасеновца

3. јануар 2024.

Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша Прекрајање историјске истине евидентно је и у свету и код нас. Посебно ме погодило да је један владика СПЦ изјавио да је „у Јасеновцу страдало 70.000 Срба”. Не улазећи у расправу и мотиве поменутог владике, износићу чињенице, па нека их оцене читаоци. У Енциклопедији Лексикографског завода, Загреб, 1958, књига 3, на страницама 648 и 649 наводи се „кроз четири године (1941–1945) у логору Јасеновцу побијено 500–600 тисућа Срба, Хрвата и Јевреја”. Партизански поручник Исидор Леви је предао „Потврду команде мјеста Новска

Србољуб Живановић (1933–2024): Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу

3. јануар 2024.

Епископу Јовану Ћулибрку сигурно је познато да је у хрватским јасеновачким логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, писао је С. Живановић 2015. године Србољуб Живановић (Извор: РТРС)(1933–2024) На вест о смрти: Србољуб Живановић, председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу Јуче је у Лондону, после краће болести, у 90. години преминуо академик проф. др Србољуб Живановић Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву. Вихор Другог светског рата је породицу Живановић као избеглице пронео кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду. Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде