arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Како је Република Српска анектирала Јадовно

3. јул 2017.

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвјета”, а уз помоћ Савјета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Ђуро Затезало: Радио сам свој сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитајте: Интервију са аутором Прочитајте: Предговор

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “еx цатхедра”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

20. април 2017.

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Метајна_литија_1.јпг

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика је разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Није лако ни једнима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метајнска литија 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дјецу у Другом свјетском рату, звучи велико и јесте велико, али не на око. Па, ипак, била је трн у оку. Некима. Како је могуће да мала метајнска литија са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључујући и камермане, новинаре и фото-репортере, чија је траса износила једва 250 метара, инспирише неку господу која се уз ту трасу случајно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навијачи, на вријеђање

Душан Ј. Басташић

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. јул 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Јован Ћулибрк: ”О Степинцу не са стајалишта комунистичке оптужнице” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

18. април 2016.

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад „Историографија холокауста у Југославији“ одбранио је код др. Давида Банкиера, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Јоавом Гелбером. Владика је добитник престижне награде „Голда Меир“ за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

9. фебруар 2016.

Обраћам вам се лично, јер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, која не зараста ни након 74 године и која се преноси у мојој породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсједниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсједниче Управног одбора Музеја жртава геноцида, предсједниче Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса на Старом сајмишту. За разлику од првог писма којим сам вам се обратио као оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, овај пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а којим ви предсједавате, у коме ме се као

Калман_Самјуелс.јпг

Пеопле тхат лове пеопле…

30. јун 2015.

Ћирилица Ин Мемориам : формер Хонорарy Цонсул оф Сербиа, Калман Самуелс/1927.-2011./, Монтреал/1/ Калман Самјуелс Офтен, wхиле ресуминг паст даyс, wитх јоy анд респецт И до ремембер лате Мр. Калман Самуелс, а дистингуисхед лаwyер анд Хонорарy Цонсул оф Yугославиа анд Сербиа ин Цанада. Хавинг хад а привилеге оф wоркинг wитх хим ин тхе бест интерест оф Сербиа анд итс цитизенс ин Цанада, дуринг тхе период оф 2006. анд 2007, аддед греат валуе то мy персонал анд профессионал лифе. Северал тимес wе дисцуссед турбулент глобал ситуатион анд итс проспецтс. Невер хад wе неглецтед тхе трагиц геноцидал хисторy оф Тхе Индепендент Стате оф Цроатиа тхат хад еxтерминатед хундредс оф тхоусандс оф Сербиан цивилианс

Трибина_Засто_негујемо_културу_заборава_у_Београду_на_Факултету_политицких_наука.јпг

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послијератним тежњама да се изграђује наднационални дух југословенства и затире сјећање на све национално, а највише на жртве, оцијенили су учесници трибине „Зашто његујемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свјетског рата. Предсједник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао је да је та политика потискивања сјећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развијања добросусједских односа, али да је тај изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро је заборављен тај дио нашег личног, породичног, националног историјског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, који је јако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

јадовницка-голгота.јпг

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

17. јун 2014.

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

осло-излозба-2.јпг

05. 04. 2014. – Еxхибитион “Мy Јадовно” ин Осло

15. април 2014.

Српски Тхе Ассоциатион оф Цитизенс Јадовно 1941 фром Бања Лука, wитх тхе хелп оф донорс фром тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх Муниципалитy Ст. Василије Острошки ин Норwаy, организед тхе еxхибитион “Мy Јадовно” ин Осло. Бесидес нумероус гуестс анд репресентативес оф тхе Сербиан Диаспора ин Норwаy, тхе опенинг wас алсо аттендед бy Сецретарy оф тхе Цхурцх Цоммиттее ин Осло Бојан Ракоњац анд приест оф тхис парисх Горан Босић, ас wелл ас репресентативес оф тхе Ембассиес оф тхе Републиц оф Сербиа анд Босниа анд Херзеговина ин Норwаy. Афтер тхе опенинг оф тхе еxхибитион, тхе Пресидент анд тхе Сецретарy оф тхе Ассоциатион “Јадовно 1941”, Душан Басташић анд Предраг Лозо хелд а лецтуре он тхе геноциде

будо-огњена_марија_ливањска.јпг

Ново издање књиге “Огњена Марија Ливањска” Буда Симоновића

23. децембар 2013.

Припреме за излазак из штампе петог (ћириличног) издање књиге Буда Симоновића, Огњена Марија Ливањска приводе се крају, те ускоро можемо очекивати преузимање тиража за Удружење. Жељени број примерака можете обезбедити: –достављањем наруџбенице (Наруџбеницу можете преузети овде) Удружењу ОМЛ поштом на адресу: Никола Петровић, Војвођанска 392Е, 11271 Сурчин, Р. Србија. –личним контактом са Николом Петровићем путем тел.: +381 64 615 5073 или мејлом на адресу: [email protected]) Цена по примерку књиге за чланове Удружења износи 700 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерације БиХ 11,86 КМ; за остале наручиоце 6,1 ЕВРА односно 8,5 УСД). Цена за наруџиоце који нису чланови Удружења износи 900 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерације БиХ 15,25 КМ; за остале наручиоце 7,8

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА