Pokolj Архиве - Страница 143 од 159 - Јадовно 1941.

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. март 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Злочин са непоправљивим посљедицама

16. март 2019.

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су „Срби

Пoздрaв из Хрвaтскe

15. март 2019.

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

15. март 2019.

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Тајни архиви Ватикана могли би да открију истину о Степинцу

15. март 2019.

Отварање архиве папе Пија Дванаестог која се односи на период Другог свјетског рата, могло би да разријеши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја, али и открије ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзију Степинцу, јавља Радио-телевизија Србије. У тајним списима, који ће истраживачима постати доступни у марту 2020. године, налазе се и писма и реакције легата Ватикана опата Марконеа из НДХ, сазнања Ватикана о Јасеновцу, а очекује се и увид у оригинална писма надбискупа Степинца за чији садржај данас у Хрватској неки истраживачи тврде да је фалсификат. „Видјећемо што је све Степинац писао

Мара Лалић, августа 1990. Фото: Б. Симовић

Од судбине се не може побећи

15. март 2019.

Као осмогодишња девојчица месец и по дана је провела у паклу јаме у коју су усташе на Огњену Марију 1941. бациле 218 Срба из села са руба Ливањског поља На месном гробљу у Банатском Деспотовцу, након дугог, 85-годишњег рвања са животом, вечно је починула Мара Лалић, удата Јурић, једна од четрнаесторо великомученика преживелих у паклу јаме Равни Долац на Динари, у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941, бациле 218 Срба, углавном деце, девојака и жена из поддинарских села са руба Ливањског поља, Горњих и Доњих Рујана. И она је, као и њена старија, одавно већ покојна сестра Љуба и још дванаесторо њихових рођака и комшија (занимљиво је

Тужилаштво БиХ: кривица Елфете Весели је доказана

14. март 2019.

На крају суђења Албанки за коју се верује да је убила дечака Слободана Стојановића, тужилац Мирослав Јањић је оценио да је ово један од ретких случајева ратног злочина где се искази сведока и вештака потпуно поклапају У завршници једноипогодишњег суђења Елфети Весели, оптуженој за убиство дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића 1992. године у насељу Бајрићи код Зворника, тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић навео је да је доказано да је оптужена починила тај монструозни злочин. Доказана је, казао је он, и кривица Сакиба Халиловића, команданта Диверзантског вода здружених јединица муслиманске војске у чијим редовима је била и Албанка Елфета Весели, „жена монструм”, „жена звер”, како су је звали њени саборци. „Сматрамо

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Сведочанство о геноциду над Србима

14. март 2019.

У Медија центру у среду приказан филм „Страдање – Косово и Метохија“ аутора Ранка Ђиновића. Као што жртве имају име, тако их имају и злочинци и она су исписана на више од 17.000 пријава Ово је филм који чува истину, делић онога што се широм Косова и Метохије дешавало после Другог светског рата до дан-данас. У њему смо видели најцрњу страну људске природе, бестијалност, монструозне злочине, однос Албанаца према живим и мртвим Србима, према српским светињама и културно-историјским споменицима. А, важан је зато што о овим злочинима морамо говорити, поготову сада када Специјално тужилаштво истражује злочине ОВК и када међународна заједница, коначно, мора проговорити језиком истине. Ово је рекао Вељко

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Бојана Петровић: Јасеновац – место на ком је човек постао Сатана

14. март 2019.

И док у Хрватској буја новоусташтво, наша млада поколења не знају ни шта је оно старо (усташтво), не знају шта је Јасеновац, каже Бојана Петровић, апсолутни победник 25. такмичења беседништва на Правном факултету у Београду Крушевљанка Бојана Петровић, студент четврте године Правног факултета Универзитета у Београду са просеком 10, освојила је прву награду у категорији слободна тема, прву награду публике и постала апсолутни победник јубиларног 25. такмичења беседништва које се на Правном факултету у Београду одржава већ четврт века. Бојанин бриљантан говор изненадио је многобројне слушаоце не само избором слободне теме под називом „Сто пута изговорена лаж постаје истина“, а којим указује на кулминацију историјског ревизионизма логора смрти Јасеновац, него

Крај Корићке јаме

13. март 2019.

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до