arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку “никад више”. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу. „СТАЊЕ СТВАРИ“ Уреднику сајта Господину Александру Лазићу Поштовани, Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида. Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“. Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

Vladimir_Putin_3.jpg

Путин: Гнијев према нацистичким дјелима је праведан

Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог свјетског рата. Предсjедник Русије Владимир Путин назвао је праведним гнијев према нацистима због почињених дјела Другог свјетског рата: ниједна кинохроника не може пренијети ту трагедију. „Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог свјетског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свијећа сјећања“. Руски лидер је истакао да у историји постоји много примјера упорности, жртвених подвига, „али опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“. „Наш заједнички праведни гнијев због

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Слободан Антонић: Ко је направио Јасеновац – фашисти или Хрвати? (2)

Покољ 1941-1945. није се десио као учинак два камиона увезених фашиста. И да, на делу је дубинска хрватска политичка култура и њен пројекат истребљења. Само доминацијом старчевићанске идеологије у хрватској политичкој култури може се објаснити масовно шиканирање Срба у „Троједници“ пре 1914. Ту је парола „Ко хоће да буде Србин, нек иде у Србију!“ (овде38); ту је улична будница „Удри, удри, in der Stadt, Славо-Сербом штрик о врат“ (исто); ту је „мржња на кирилицу“ (118), за коју хрватска омладина „налази највећу насладу у томе, кад може, који натпис кирилицом замазати блатом, а у самом Загребу још нечим горим“ (124); ту је мржња на „екавштину“ (126); ту је мржња на сваку помену речи „Срби“ и

У Загребу служена миса за Анту Павелића

У базилици Срца Исусова у центру Загреба одржана је миса задушница за Анту Павелића, усташког поглавника одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Око 100 људи, махом старијих мушкараца, слушало је проповијед током које је у два наврата истакнуто да је ријеч о миси задушници за Павелића, преноси недјељник Новости. Поштоваоци Независне Државе Хрватске /НДХ/ и Павелића, који је на јучерашњи дан прије 60 година умро у Мадриду, далеко од руке правде, по завршетку мисе дијелили су календаре са цитатима усташког поглавника и усташким и домобранским симболима, а нову, 2020. годину честитали су уз поздрав “За дом спремни”. Позив на јучерашњу “спомен мису поводом 60 година вјечне селидбе душе

Миливоје Иванишевић Фото А. Станковић

Иванишевић: Страдање дјеце и жена изазвало демографску катастрофу Срба

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других. БРОЈ СТРАДАЛИХ ГОВОРИ О СТРАВИЧНОЈ ПОГИБИЈИ СРБА Он наглашава за Срну да је у току веома обимно истраживање о страдању српског народа у БиХ у 20. вијеку које је иницирао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Иванишевић наводи да су “досадашња истраживања потврдила да су након великих злочина почињених над Србима у два свјетска рата тамошњи муслимани стекли велику демографску предност”. – Ваљда се, услијед тога,

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Атентатор на Павелића Благоје Јововић добија улицу у Земуну

Као херој српског народа, Благоје Јововић извршио је атентат на највећег злотвора у српској историји, усташког поглавника Анту Павелића, објаснио Горан Весић. Комисијa за споменике и називе тргова и улица Скупштине града јуче је усвојила иницијативу заменика градоначелника Горана Весића у својству грађанина да једна улица у Београду понесе име Благоја Јововића. У образложењу иницијативе прецизира се да је Благоје Јововић 10. априла 1957. године извршио атентат на озлоглашеног челника усташке Независне државе Хрватске Анту Павелића. То се десило на дан када су усташе у Аргентини славиле дан оснивања своје нацистичке државе, тзв. Независне државе Хрватске, творевине која је у Другом светском рату извршила један од највећих и најтежих геноцида

Служен помен монасима манастира Дужи, који су убијени 1941. године

Евгеније, Лукијан и Максим – тројица су руских монаха из манастира Дужи, који су убијени на свиреп начин прије 78 година, што је био повод да се на њиховом гробу данас служи помен и подсјети се на њихово страдање из децембра 1941. године.  Монаси су у манастир Дужи дошли 1928. године, гдје су живјели до смрти и гдје су сахрањени. Убили су их припадници комунистичког покрета. Страдалим монасима, у гробљу код манастира Дужи, подигнут је заједнички крст, на коме су уписана њихова имена. Помен монасима организовали су чланови Удружења Југословенске војске у отаџбини и Епархија захумско-херцеговачка и приморска. Извор: Епархија Захумско херцеговачка и приморска

Индеx: Сплит гради споменик усташком јуришнику

Сплит – У плану локалног руководства у Сплиту је изградња споменика усташи Франи Тентеу на Марјану, пише Index.hr . Градоначелник Сплита, Андро Kрстуловић Опара, из владајуће ХДЗ, прихватио је амандман једног градског одборника и у градски буџет унео ставку за изградњу тог споменика. Портал Index пише да је, дакле, ХДЗ-ов градоначелник Опара прихватио да се под хрватским државним симболом постави споменик усташком јуришнику, који је био активан у покрету Анте Павелића све до ослобођења Сплита, а затим је са својим бројним истомишљеницима кренуо у бег према Аустрији. Будући да је био малолетан, Фране Тенте је с Блајбурга враћен до Бјеловара, а потом пуштен кући у Сплит, град чије су хиљаде

Југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић. CC BY 4.0 / WIKIPEDIA/PŘEMYSL OTAKAR

Зафрановић: “Без опроста за злочине остаје простор за мржњу”

Док неко не клекне у Јасеновцу и не затражи опрост за злочине као што је то учинио Вили Брант у Аушвицу верујем да ће остати простор за нове мржње и ратове у региону, казао је Тањугу редитељ Лордан Зафрановић. Један од најзначајнијих филмских аутора југословенске кинематографије гост је Београда где присуствује дводневној конференцији посвећеној великану филмске критике Ранку Мунитићу у организацији Филмског центра Србије. Зафрановић истиче да је мало разочаран околностима које коче снимање његовог “Дјеца Kозаре”. “До сада смо два пута аплицирали на конкурс Филмског центра Србије и оба пута је наш филм одбијен. Нисмо добили средства али сам сигуран да ћемо у наредном периоду набавити новац и почети

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.