И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска
Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја,
Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000
Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић
Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ позитивно је оцењен од стране уже стручне јавности током презентације коју је у Министарству културе и информисања одржала Радна група Владе за израду Нацрта. Презентацији су присуствовали представници
Јасеновац мора бити уписан у колективну меморију човечанства као поприште најмонструознијих злочина против човечности… Бојим се да цифра од 700.000 жртава може бити само већа него што смо мислили. Читаоцима „Печата“ представљамо интервју с професором
Црквена општина Свете Тројице у Ротердаму, на Малу Госпојину, у сарадњи са удружењем грађана Јадовно 1941, организује приказивање изложбе „Моје Јадовно“, пројекцију филма „Крст над јамом“ и бесједу на тему културе сећања, памћења и заборава
Замислите само да смо ми, Срби, са цвећем дочекали нацистичке војнике по уласку у наш главни град (као што су то учинили Хрвати). Замислите да смо ми, Срби, донели расне законе, забранили латиницу и практично дозволили
У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе
Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег
Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве.
Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас
Где си данас, Србијо? Воде ли те часни Срби? О које сциле и харибде те ударају струје које те данас носе? Два дана грми невреме по Србији и Босни, али на једно место, на граници
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер
Помен на 6150 пострадалих Срба у једном дану биће одржан 7. септембра за када је заказано освећење спомен-музеја у Старом Броду на Дрини, а које ће предводити Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј. На једном
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
