Pokolj Архиве - Страница 104 од 159 - Јадовно 1941.

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

11. август 2020.

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Голдштајнов „Јасеновац“ не испуњава критеријуме за откуп

10. август 2020.

Министарство културе Србије саопштило је да се књига хрватског историчара Иве Голдштајна „Јасеновац“ не уклапа у критеријуме за откуп књига за библиотеке на конкурсу Министарства, на којем се бирају књиге „које су вредне и представљају допринос култури и науци и проширују знања читалачке публике у Србији“. – Да би се његово дјело „Јасеновац“ уклопило у те критеријуме, бар што се Министарства културе и информисања тиче, потребне су додатне оцјене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн – истиче ово Министарство у реаговању поводом, како наводи, „неистина о откупу књига“. У саопштењу се истиче да, осим тога, и Голдштајново „откриће“ о

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

31. јул 2020.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

30. јул 2020.

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

Саша Недељковић: Помоћ страдалницима из Хрватске

30. јул 2020.

Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се

Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

30. јул 2020.

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића. Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“. Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

ЛОГОР “ЦИГЛАНЕ”, ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ПОТKОЗАРСKИХ СРБА

29. јул 2020.

Служењем парастоса и полагањем цвијећа, обиљежено је страдање жртава усташког терора у логору “Циглане”. Kроз овај логор прошло је преко 14.500 житеља Kозаре и Поткозарја, већином оних које су усташе и домобрани заробили након Битке на Kозари. Објавио Д. Стојнић Био је то сабирни логор, у којем су логораши били и гладни и жедни, и којим су харале разне болести. Kрајње одредиште за оне који преживе “Циглане”, били су логори смрти “Јасеновац” и “Градишка”, прича Младен Вучковац, аутор књиге о овом логору. – Ни данас се не зна колико је људи страдало на овом мјесту. Иначе се о овом логору врло мало зна. Није се о њему раније ни пуно

УСТАНАК СРБА 1941. ГОДИНЕ: Спонтани отпор усташком прогону

28. јул 2020.

Устанак Срба 1941. био је спонтани одговор на прогоне, покоље и планирано биолошко уништавање од стране фашистичке власти у Хрватској. У почетку отпор није био посебно организован, нарочито у организацији оружане борбе. Устанак је испровоциран жестином дјеловања фашистичких непријатеља. Послије слома Jугославије граница Њемачке са Рајне помјeра се на Вислу. Намјера је Њемачке да овлада источном Европом, а тај политички, oсвајачки, план зависио је од великих сила изван њемачког круга. Југославија је 1941. разбијенa. На рушевинама Југославије повучене су границе нових држава, и та је чињеница великим дијелом одредила и природу избијања устанка Срба на тој територији. Устанак је био неминован иако га нико није планирао. Према новонасталој геополитичкој ситуацији

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Ранко Раделић: БИЛОГОРКА НА ЧЕЛУ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

27. јул 2020.

Из вијести која није до краја провјерена, сазнајемо да ће Смиља Тишма отворити Прву (конститутивну) седницу Народне скупштине Републике Србије. Датум још није познат. Смиља Тишма је рођена у селу Зринска (Зрињска у изговору Билогораца) на Видовдан 1930. од оца Илије и мајке Марије рођ. 1896. Јошиловић у Горњој Ковачици. Смиљин дјед Андрија Тишма био је солунски добровољац, па је то можда био један од разлога да му је син Илија међу првим Србима из Зринске одведен од усташа 17. маја 1941. и убијен 1943. у Јасеновцу. Укупно десет Тишми из овог насеља са око 120 српских кућа изгубило је живот у Другом свјетском рату. Ускоро након оца, у јулу

Календар геноцида: 26. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

26. јул 2020.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Леденице на Кршу. 26. jула 1941. године усташе поклале породицу Париповић Миле од 8 чланова, те супругу и диjете Париповић Дане. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

МАСТИЛОВИЋ: Мапа Југоисточне Европе све више личи на ону коју је успоставио Хитлер 1941. године

25. јул 2020.

Нема сумње да је оно што је радио Хашки трибунал у претходном периоду не само покушај цементирања новог геополитичког стања на Балкану, већ и нови начин фалсификовања историјских чињеница. Осим тога, упорним покушајима да се Срби у Хашком трибуналу „званично“ прогласе за главне кривце крвавих ратова на простору бивше Југославије деведесетих година XX вијека, па чак и за геноцидни народ, настоји се амнестирати и оправдати улога западних сила у разбијању Југославије, али и злочини геноцида које су над Србима у Другом свјетском рату проводили Хитлеров Трећи Рајх и његови вјерни савезници и сателити, попут Независне Државе Хрватске. У петак, 24. јула, председник Руског историјског друштва (РИО) Сергеј Наришкин, одржао је

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

24. јул 2020.

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ