arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
streljanje-franc.jpg

Како је скончао Франц …

30. децембар 2025.

„Ниjе живот, само, пољем проћи!“… нечиjа jе давна болна преиспитивачка мисао… Још као дете, суочио сам се са злом одраслих!… Сећање: од Стоца, на Брегави… до Сокобање, на Моравици… а, у међувремену, до старости у Београду, на Сава-Дунаву… Сваког лета… сваког лета се сетим… Кад дође таj дан, срце ми се стегне, туга, врати… Недавно jе прошао jош jедан 2. август, Свети Илиjа… а на таj дан, пре много година, „требало“ jе да „одемо с овог света“!… Мама jе дуго, до смрти, у фиоци кревета, у моjоj староj кошуљи (као кошуљица!) чувала, црно-на-бело, позив, на наранџастом картону, усташке команде из Стоца: да се 2. 7. – у одређен сат –

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

29. децембар 2025.

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

Осамдесет и једна година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

29. децембар 2025.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце. Приjе осам деценија, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мjеста Раштани, на таj датум укупно jе било 117 жртава. У осталим догађаjима

Јадовничка трибина „Ко не научи, њему се понови“ у Новом Саду

29. децембар 2025.

У организацији „Православног удружења Свети Сава“ из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, у Новом Саду је 26. децембра одржана трибина „Ко не научи, њему се понови“ на којој је говорио Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“ из Бањe Луке . Пише: Ђурђица Драгаш Тема трибине било  је  неговање култура сећања, а главна порука да страдање које је српски народ доживео у Независној Држави Хрватској мора да буде део колективног памћења. То се, како је оцењено, може постићи само заједничким деловањем свих сегмената друштва. Посебно место у том „ланцу“ заузимају Српска православна црква, научне институције које се баве историографијом и музејском делатношћу као и  образовни систем кроз

Немања Зивлак: Попадија

25. децембар 2025.

Дарa, стамена и поносита Личанка, није имала страха ни пред вуком, нити пред хајдуком. ENGLISH Почетком Другог свјетског рата доњолапачки парох био је јереј Никола Ј. Богуновић. Рођен је 03. јануара 1908. године у Зрмањи код Грачаца. Скроман, миран, тих и богоугодан свештеник који је живио са попадијом Даром и синчићима Павлом (Пајом) и Ђорђем (Ђокицом). Рат као и сваки доноси велико зло јер је сам по себи једно велико зло. Почетком маја 1941. године, сушто зло ће закуцати на врата оца Николе, зло у црним униформама. Већ након мјесец дана њега ће одвести прво у Госпић а потом на Велебит гдје је бачен у неку од велебитских јама са

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

25. децембар 2025.

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој modus operandi постане životni izričaj, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

24. децембар 2025.

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, „нису имали разлога да обмањују било кога“. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

СТАРО САЈМИШТЕ: ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ ЛОГОРАШКЕ НАЦИЈЕ ( ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ )

23. децембар 2025.

СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту. По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких криваца, ту је доводио људе и убијао. У самом павиљону је лежао и алат који се састојао од обичне мотке и камена до

Milenko_Jahura_001.jpg

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

23. децембар 2025.

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.  Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

Командант Црне Легије, пуковник Јуре Францетић у Старом Броду, на обали Дрине 1942.

Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића

22. децембар 2025.

Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић. Ове године се пуно говорило о Благоју Јововићу који је коначно почео да добија место које заслужује у српској историји. Ту ипак није крај приче о српским осветницима. Један од водећих Павелићевих злочинаца и главни његов миљеник био је Јурај Францетић, звани Јуре и Јука. Францетић је био командант по злу чувене Црне легије која је углавном била састављена од муслимана из Источне Босне. Под Францетићевом командом, припадници Црне легије извршили су безбројне монструозне злочине над српским народом, нарочито у Источној Босни. Хрвати су

Ђурђица Драгаш: КА МЕЋАВИ

22. децембар 2025.

Родила ме бела тама,донела ме снежна ноћ.Студеним ме млеком мећава подојила,међ’ боровима колевку свила. Расла сам к’о жито младо,зелено,усталасало,росом окупано. Стасала к’о класје зрело,једро,јако,сунцем окаљено. Посекла ме рука мрачна.Над понором душу пустих.Нека лети,млада,снажна.Нек’ се врати кући нашој,затвореној,угашеној. Нек’ отвори прозор к шуми,нека пусти јато птица.Нек’ полети ка мећави,бела,снежна,јамом небу обећана! Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Оливера Шекуларац: Преклали сте ми Божић, бор, јелку, двориште, угасили ковачку ватру и кућно огњиште

21. децембар 2025.

Долазе Нове године, нове јелке и борови, далеко у равници крај Северног хладног мора. Долазе празници, а нема тог Божића у којем нису моји баба и деда. О тим њиховим Божићима знам из бабиних прича које не бледе. И не, ово није тугованка, нит бег, нит сећања, нит неко заборављено сукно на дну шкриње изгорело док оделом постало није. У мојим Божићима су увек Смиљана и Никола и њихова деца за празничном вечером, заједнички изговереним Оченашем и бадњаком из њихове шуме, освештаним у цркви Покрова Пресвете Богородице у коју је деда редовно ходио. Али тог Божића ’44. године рекао им је за том истом трпезом, на којој је увек била

Годишњица масакра 1.446 Срба у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском 1941.

21. децембар 2025.

У Пркосу Ласињском, Дугом Селу Ласињском, Стипанu, Киринu, Сјеничакu и још неколико мјеста сјевероисточног дијела Кордуна, 21. децембра 1941. године, усташе су на наjмонструозниjи начин побили 1.446 Срба, међу коjима бијаше 359-оро дјеце до 15 година старости. Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвјерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине.  Након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима. Након партизанских акција у долини Купе, Анте Павелић је наредио својој војсци офанзиву на сјевероисточни дио Кордуна. Одлучено је тада да се уништи све српско становништво

Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Зорка Попов: Пркос на Кордуну

21. децембар 2025.

Наше душе, ма где били, тог дана освануће тужне, сузне и затворене, баш као што је осванула и недеља 21. децембра 1941. године у нашем Пркосу. Село Пркос, северни део Кордуна, десна обала реке Купе – недеља, 21. децембар 1941. Мало село, „непознато” на географској карти, али је стварно, и стално, неизбрисиво из историјских карата и карата наших душа већ 80 година. Обгрљено маглом, снегом и затвореним небом, као да је и природа слутила погром и умирање, тужна што не може да учини чудо, село Пркос је опкољено. Похапшено је 478 недужних становника, 477 Срба и једна Хрватица – јер је била удата за Србина. Више од половине, 244, била

ДУШАН БАСТАШИЋ: УМАЊИВАЊЕ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА И ЈАДОВНА ЈЕ НАСТАВАК ГЕНОЦИДА

20. децембар 2025.

Гост нове емисије „Рубикон“ био је др. Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. – Jadovno 1941. који је говорио о култури сјећања, систематском затирању трагова злочина над Србима у НДХ и опасним трендовима ревизионизма. Господин Басташић посветио је посљедњих 15 година истраживању и документовању страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Његова лична мотивација потиче из породичне трагедије – оба дједа и стриц убијени су у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, док је његов отац као дванаестогодишњак преживио Јасеновац. ЈАДОВНО – ПРЕТЕЧА ЈАСЕНОВЦА Басташић је у разговору истакао да је Јадовно било први ликвидациони центар НДХ, који је функционисао од априла до августа 1941. године, прије него што је Јасеновац почео

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА