Покољ Архиве - Страница 27 од 34 - Јадовно 1941.

Стручњак за Холокауст: „Дара из Јасеновца“ није антихрватски филм

4. фебруар 2021.

Стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум, стручни савјетник у филму „Дара из Јасеновца“, одбацује оцјене критичара Варајетија Џеја Вајсберга да је филм антихрватски и наводи да филм није против Хрвата, већ да говори о злу које су учинили Хрвати. Вајсберг је пропустио да уочи да се Хрвати у филму појављују и као спасиоци у неким ситуацијама, истиче Беренбаум. Он указује на чињеницу да филмови о нацистичким злочинима такође нису филмови против Нијемаца, већ против нациста. У интервјуу за сајт Рамас скрин, одговарајући на питања новинара који је веома похвално оцијенио „Дару из Јасеновца“, Беренбаум наводи да Вајсберг има дилему зашто се снима толико филмова на тему Холокауста и објашњава да је

Бојанић: Почели смо да се ослобађамо деценијских стега, што доказује ,,Дара из Јасеновца“ и споменик Стефана Немање

4. фебруар 2021.

Тек сада видимо колику снагу имају овакви филмови попут ”Даре из Јасеновца” они су веома важни за неговање културе сећања на српска страдања. Коначно смо се ослободили тих лудачких стега лажног ,,братства и јединства“. Супротно оваквим филмовима који имају снажан утицај су комунистички-партизански филмови који су имали циљ да јачају култ Тита, да уздигну само један покрет и да понизе регуларну српску војску у Отаџбини. Од тог отрова ни данас не можемо да се расвестимо и отрезнимо. Свакако, то су били врхунски филмови са доста уложеног новца, знао је Тито колико је значајна филмска индустрија и какав утицај има на омладину. Сви се сећамо тих филмова, који се и данас

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Михаило Меденица: „Дара из Јасеновца“…

1. фебруар 2021.

„Дара из Јасеновца” је више од филма и заиста нема ничег бесмисленијег и срамотнијег него да се у сред Србије води полемика за и против њега?! Сваки спомен Јасеновца, слово и реч о њему – морају бити спомен, слово и реч сваког од нас, јер Србије је више под земљом неголи на њој, и ко год каже да тишини морамо оставити оно под земљом тај над њом живи бедни заборав… Једноставно, док не славимо страдања – страдаћемо у „слави“… Кад кажем да морамо славити страдања наравно да не мислим на вашарење костију већ да једном за свагда будемо начисто колико је невине српске крви проливено само зато што је –

Гидеон Грајф: Врхунац усташких злодела представљају концентрациони логори за децу

31. јануар 2021.

Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврђује најмонструознији, непоновљив злочин, рекао Гидеон Грајф. Професор др Гидеон Грајф изјавио је да Јасеновац представљао „балкански Аушвиц“, те да су усташе, за разлику од Немаца, уживале у убијању. Израелски историчар је у својој студији набројао 57 начина на које су усташе убијале људе. „Уз поклич „За дом спремни“, усташе су своје жртве, пре свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, чупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом… Дечије главе разбијали су о зидове“, навео је Грајф у интервјуу за Вечерње новости. Грајф истиче

Три критике „Даре“ на IMDB

30. јануар 2021.

Неки проницљиви филмски гледаоци могли би да одбаце филм „Дара из Јасеновца“ као курс у Холокаусту 101, филму који је можда прављен првенствено за 40% Американаца који никада нису чули за Холокауст и оне који би могли бити поштоваоци нацистичких логора за истребљење, као они који су покушали пуч у нашем главном граду (прим. нереди у Вашингтону 2021.). Међутим, филм Предрага Антонијевића јединствен јер приказује карактер концентрационих логора НДХ, земље коју су створили ултранационалистички, расистички, ксенофобични, антисемитски, антиромски, антисрпски припадници усташког режима. Оригинал: Reviewed for Shockya.com & BigAppleReviews.net linked from Rotten Tomatoes by: Harvey Karten Редитељ Антонијевић (рођен у Нишу, Србија, Југославија 1959.) чији је филм „ Breaking at the

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

30. јануар 2021.

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику

29. јануар 2021.

Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије од мене. У протестима који су се збили против САНУ и њеног председника Владимира Костића више пута, у разним приликама, неки од протестаната су ме позивали да се изјасним о читавој ситуацији која се тиче Академије и њеног челног човека а у вези с његовим изјавама о статусу Косова и Метохије. Нисам бежао од оглашавања, али, упркос позиву протестаната да се огласим, мене нико, ниједан новинар, ниједан медиј до данас није позвао да дам било

На оптужбе из “Варајетија” одговориће организације које се баве Холокаустом

29. јануар 2021.

Режисер филма “Дара из Јасеновца” Предраг Гага Антонијевић рекао је да ће на писање критичара филмског магазина “Варајети” Џеја Вајсберга, да је овај филм “српски националистички памфлет”, услиједити одговори организација у Америци које се баве Холокаустом. “На критику се обично не одговара, али ово није критика. За 40 година каријере још нисам видео овако нешто. Ово није критика, нити је таквом сматрају дистрибутери као ни многе организације које се баве Холокаустом. Сви су затечени”, рекао је Антонијевић. Он је рекао да је Вајсбергово писање о српском кандидату за “Оскара” једна врста политичке етикете која, прије свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се

СКАНДАЛОЗНА АМЕРИЧКА КРИТИКА „ДАРЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“: То је српска расистичка пропаганда

28. јануар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“, домаћи кандидат за „Оскара“ који приказује страдање нашег народа у озлоглашеном хрватском концентрационом логорукроз визуру девојчице , од свог настанка се налази на удару критика. Прво је филм био на удару хрватских филмских критичара, који су ламентирали због тога што Срби улажу у филмове у којима су Хрвати приказани као „лоши момци“, док хрватска држава не ради ништа по том питању. Међутим, нова скандалозна критика Џеја Вајсберга, колумнисте америчког часописа „Варајети“ има много мрачнији тон и труди се да докаже како је српски филм о Јасеновцу – пропаганда која има за циљ територијално ширење и експанзију расистичке политике. Вајсберг је дакле, успео да напише скандалозну „критику“ која је

Сремска Митровица: Обележавање осам деценија од Априлског рата и оснивања НДХ

28. јануар 2021.

Централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана је за недељу, 11. април, каже Стево Лапчевић. „Митровачки одред“ одаје почаст краљевској војсци Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба. Након што су се прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице уједињења Срема са Србијом одужили Краљу Петру, Митровчани ће ове године, низом активности, обележити осам деценија од почетка Другог светског рата. Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која

Усташе су биле суровије од нациста: Професор Гидеон Грајф о два најмонструознија логора

26. јануар 2021.

Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф анализирао је злочине у Аушвицу и Јасеновцу: Павелићеви зликовци су уживали у убијању, волели су крв. Немци осмислили ликвидације, да не испрљају руке. Професор др Гидеон Грајф, израелски историчар, анализирајући систем концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац, у својој мултидисциплинарној студији истражио је злочине у овим логорима, њихове сличности и разлике. Закључио је: Јасеновац је балкански Аушвиц. Тако је и насловио монографију која је, уз подршку Министарства спољних послова Србије, преведена и на српски језик. – Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

25. јануар 2021.

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

24. јануар 2021.

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма „Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Амерички портал о „Дари из Јасеновца“: Злочини из логора за истребљење за које је мало ко у свету чуо

24. јануар 2021.

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо. „Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића. Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке