Norge Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

15. јануар 2024.

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

11. фебруар 2023.

Филм ,,33 Анђела” о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

24. мај 2021.

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који