NDH Архиве - Страница 48 од 130 - Јадовно 1941.

Истина мијења поглед на живот и смрт

27. септембар 2023.

„Па, ти само идеш по тим логорима“, рекоше ми, кад сазнаше да опет идем на ходочашће. „Дуг прецима“, изненађена одговорих кратко, без размишљања. „Нема мира док се ствари не поставе како треба“, додах, сабравши се мало. Пише: Зорица Ђоковић Какви су то логори, шта ли jе то што човjека вуче да тражи и иде у те забити, врлети и бездане, толико времена након што се збило, читав jедан људски виjек послиjе, људски виjек отет на нељудски начин – довољно за бол. Каква су то мjеста коjа скриваjу зло, као да jе зло могуће сакрити, као да се људски jад нигдjе не пише и не броjи. Од Посавине до Херцеговине, од

Јован Ћулибрк: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015.)

26. септембар 2023.

ПАМТИМО!! Триста хиљада Срба протерано, већина жртава није убијена по логорима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално! Епископ славонски Јован (Ћулибрк) одржао је занимљиво предавање у Бијељини још априла 2015. године. Разлог што се сада враћамо на овај видео запис јесте значајно излагање владике Јована о Јасеновцу и броју жртава Јасеновца. Тема предавања је била „Јасеновац виђен из Свете Земље“, а одговарајући на питање који је тачан број убијених у Јасеновцу, епископ славонски Јован је рекао (на снимку од 1:06:33). „То је проклето питање. Комунистичка власт не само да није охрабривала и потпомагала, него је активно спречавала истраживање жртава

Кустос Музеја жртава геноцида: Могао бих да закључим да је у Јасеновцу живот изгубило између 122.000 и 130.000 особа (2013.)

23. септембар 2023.

ПАМТИМО!! На трибини организованој још маја мјесеца 2013. године у Загребу, о жртвама Јасеновца говорио је Драган Цветковић, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду. Преносимо дио интервјуа који је том приликом дао новинару српског тједника НОВОСТИ, Ненаду Јовановићу. Kолики би могао бити коначан број јасеновачких жртава? На основу досадашње ревизије – која је најобухватнија у случају Јевреја, а најгора у случају Рома – и исказаном тренду у обрађеним подацима, могао бих да закључим да је ондје живот изгубило између 122.000 и 130.000 особа. Наравно, то није необорива процена, али је најреалнија у овом тренутку. Искрено, сумњам у неке драстичне промене, више је реч о релацији од неколико хиљада, два-три

Ватиканска архива о нацистичким злочинима отежава сваку помисао на канонизацији Степинца!

21. септембар 2023.

Новопронађена документа из Ватиканског архива, и она која се односе на папу Пија 12, и нека непосредно повезана са интеракцијом између Римске курије и НДХ, која би такође требало обелоданити, битно отежавају и саму помисао на канонизацију надбискупа Алојзија Степинца, каже др Дарко Танасковић, оријентолог и бивши амбасадор Србије у Ватикану. Доказ да је Ватикан још током Другог светског рата знао за злочине у концентрационим логорима стигао је директно из Ватиканске архиве у облику писма које потврђује да је Еуђенио Паћели, папа Пије Дванаести, био упознат са масовним истребљењем Јевреја. Записи из Ватикана руше мит о Степинцу Отварање архиве папе Пија, која се односи на период Другог светског рата, могло би тако

ДЕДА ЗАТИРАО СРБЕ, УНУК ЗАТИРЕ ИСТИНУ: Пропагандиста Драго Пилсел прљавом кампањом покушава да опере злочине геноцидне НДХ

20. септембар 2023.

Када је у СФРЈ покојни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео да умањује број жртава у Јасеновцу многи то нису схватали озбиљно. Пише: БН Онда су дошле деведесете и Туђман је управо на тврдњи да је у јасеновачкој фабрици смрти убијено мање од 3.000 Срба добио председничке изборе, избрисао српски народ из устава и покренуо рат. Ово подсећање је важно у време новог ревизионизма који покушава да поништи чињеницу да је НДХ са свим њеним институцијама, законима и подршком у тадашњој хрватској јавности била геноцидна. Пошто су Срби у Хрватској после етничког чишћења у “Олуји” сведени на ниво статистичке грешке, чему служи ново убијање јасеновачких жртава? Изгледа да је

И ГРОБОВИ НАШИ БОРИЋЕ СЕ С ВАМА

19. септембар 2023.

Овај Шантићев стих данас најжурније и најснажније одзвања над 2641 мјестом геноцида, 84 јаме ужаса, 47 логора смрти и 84 зоне истребљења српског народа у Другом свјетском рату широм Босне и Херцеговине и савремене Републике Хрватске. Пише: Горан Лучић Против гробова се може борити, итекако. Завршни чин свеобухватног геноцида, плод огољено-пречистог зла, остварује се оног часа када се пониште гробна поља масовног уништења. Данас се пред српском свијешћу и научном трезвеношћу желе измијенити званично установљене бројке геноцида над Србима (јер само бројеви свједоче о размјеру страдања) и подаци о суми геноцидног замаха којим је тако дубоко распорено српско биће у Другом свјетском рату да се не може с надом изустити

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

16. септембар 2023.

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј. Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата. Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који

„Усташка фабрика смрти 1941-1945. ЈАСЕНОВАЦ“

15. септембар 2023.

Објављена нова књига о Јасеновцу, аутора Антуна Милетића Из штампе је изашла нова књига Антуна Милетића „Усташка фабрика смрти 1941-1945. Јасеновац“. Издавач је „ Духовни луг“ из Крагујевца, а књига је објављена на Преображење, 19. августа 2022. Овом књигом, коју је посветио жртвама у Доњој Градини и јасеновачким стратиштима, доајен југословенске и српске историографије наставља свој више деценијски рад на откривању истине о концентрационом логору Јасеновац. Антун Милетић (Славонски Брод, 30.6.1931.) је магистар историјских наука и виши научни сраданик из области војне историје. Живи и ради у Београду и аутор је великог броја књига у којима се углавном бави истраживањем истине о Јасеновцу. Контакт за куповину књиге: Е mail> [email protected]

СПЦ: Одбацујемо све изјаве које релативизују геноцид на територији НДХ

14. септембар 2023.

Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над Јеврејима и Ромима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, поручује Синод СПЦ. Српска православна црква у потпуности одбацује изјаву, али и све друге сличне изјаве, које релативизују геноцид извршен над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне државе Хрватске (НДХ), наведено је у саопштењу СПЦ. Свети архијерејски синод прати медијску кампању коју је, рециклирајући једну стару и потпуно нетачну изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо сарајевски портал, а прихватило на десетине портала, који објављују наслове попут “Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска

Душан Басташић: Оспоравањем истине о Јасеновцу изврће се истина о Покољу

14. септембар 2023.

Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве. Садржај писма објављујемо у цијелости: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Улица Краља Петра бр. 5 11000 Београд Србија Бања Лука, 05. септембра 2023. Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства, Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши

ДУПАНОВИЋ Дино – одговор на изречене неистине

14. септембар 2023.

ДУПАНОВИЋ Дино, директор Музеја АВНОЈ-а у Бихаћу, за видео прилог ТВ УСК објављен 13.09.2023. године износи низ неистина и нетачних навођења историјских извора на које се позива. Такође, у позивању на такве изворе, свјесно прећуткује оне који очито нису пожељни да се јавно објаве. Пише: ДРАГАН РАДОВИЋ Примјера ради, на самом почетку обраћана на 01:12 образлаже да је Владимир Дедијер у свом Дневнику записао како је у Бихаћу побијено 12 хиљада људи и то “према рачунању локалног становништва”, што је нетачно. Ова констатација није записана, већ је ријеч о признању муслиманског усташе Јусуфа Пашагића, једног од од главних организатора злочина и највећих зликоваца у бихаћком крају, у ком говори гдје

50 година стваралаштва Рада Лаловића

14. септембар 2023.

Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи. За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио књижевни клуб „Луча“. Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција. О књижевном

Сутра у Београду, мирна протестна шетња за одбрану Светих новомученика Јасеновачких

12. септембар 2023.

Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих новомученика Јасеновачких. Почетак је најављен за 11:55 часова испред зграде Владе Р. Србије у Немањиној 11. Протестни скуп организује Друштво српских домаћина са националним организацијама: удружењима Крајишника – које представља пуковник у пензији Мирко Радаковић, преживела деца логораши Јасеновца Смиља Тишма и логора Јадовно Гојко Рончевић, уједно и директор Института Дијана Будисављевић, Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и истоимено удружење из Београда, која представљају Душан Басташић и Момчило Мирић; Родољубиви сабор и Покрет српске саборности – проф. др Алек Рачић; Удружење Ко Нам Трује Децу – пуковник Зоран Јовановић; Удружење Стара Бежанија – председник Волга Илић које

Никола Жутић: Kонцентрациони логор Госпић, aприл – август 1941.

12. септембар 2023.

Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном чланку анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације православних Срба у Концентрационом логору Госпић, који је обухватао и логоре Јадовно на Велебиту, Слано и Метајна на отоку Пагу. Овим чланком истичем кључна свједочанства о инспираторима и извршиоцима злочина у времену личког крвавог љета 1941. године. Кључне речи: Госпићка казнионица, логор Госпић, Велебит, Јадовно, Паг, Слано, Метајна, Независна Држава Хрватска, усташе, Римокатоличка црква, СПЦ, прозелитизам, Анте Старчевић, Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, Ђуро Затезало Уводне напомене Кобни догађаји из 1941-45, 1971-72, 1991-95,

Стево М. Лапчевић: У СУСРЕТ КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ ЛЕЖИМИРСКИХ МУЧЕНИКА

11. септембар 2023.

Oве године навршава се 80 година од како су у Лежимиру хрватске усташе и нацисти у сеоском храму убили између 96 и 100 мештана села. Њих 22, колико је утврђено истраживањем спискова жртава имало је од 2 до 18 година. У сусрет тужној годишњици, Епархија Сремска започела је са процесом канонизације Лежимирских Мученика, која ће бити окончана наредне године, а упоредо са овим процесом, у току је израда монографије „Јамари и мученици“ аутора Стева Лапчевића из Музеја Срема у Сремској Митровици и израда спомен плоче која ће бити постављена на самом храму, а коју заједнички раде вајарка Ружица Шпановић и Стево Лапчевић обоје из „Музеја Срема“. На плочи ће бити