NDH Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

У ПЕТАК ПРЕМИЈЕРА ЛАЈШИЋЕВОГ ФИЛМА „ПОСЉЕДЊИ СВЈЕДОК“

15. април 2026.

У сусрет обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доња Градина, у Бањалуци ће 17. априла премијерно бити приказан документарни филм „Посљедњи свједок“, аутора Недељка Лајшића. Пише: Драган Стојнић Овај потресни документарац, настао у продукцији Уна филм, доноси личну и дубоко емотивну причу Јелене Бухач Радојчић, жене чије је д‌јетињство обиљежено страдањем у логору Стара Градишка. Њена судбина послужила је и као инспирација за играни филм Дара из Јасеновца, а посебно мјесто у њеном животу има и чињеница да је била међу д‌јецом коју је из логора спасила Диана Будисављевић. Филм је сниман на аутентичним локацијама страдања, гд‌је се Јелена, након

Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

14. април 2026.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву. Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију. Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју

СРБИЈА НИ 85 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА НДХ НЕМА РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ ОСУЂУЈЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

13. април 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, јуче, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ на којој је истакнуто да Србија ни 85 година од формирања НДХ нема резолуцију којом осуђује геноцид над српским народом у тој монструозној творевини. Представник Парламентарне групе за национално сјећање и страдање „Време је“ Борислав Антонијевић рекао је да је конференција посвећена ономе што „не може да се деси 85 година“, а то је изгласавање резолуције у српском парламенту и изградња меморијалног центра за све жртве у НДХ од 1941. до 1945. године. Он је истакао да конференција нема за циљ стигматизацију народа, већ одржавање националног

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

13. април 2026.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

N1 у операцији умањивања злочина над Србима: „Осам година рата“ против Јасеновца и „Олује“

13. април 2026.

Интервју који је Н1 објавио са историчарима Дубравком Стојановић и Хрвојем Класићем представља још један у низу покушаја да се историјске чињенице о страдању српског народа релативизују и сведу на пуку статистику. Под привидом „научног приступа“, у јавни простор се пласира теза да Срби и Хрвати „готово да нису ратовали“ и да се читав сукоб своди на „осам година“ током више од једног миленијума заједничког живота. Управо у тој формулацији садржана је суштина спорног наратива. Да се историја сведе на аритметику и отвори простор да се најтежи злочини представе као „изузетак“, као краткотрајна девијација у иначе наводно складним односима. Такав приступ не само да је методолошки спорaн, већ је и

Љубодраг Димић: За Србију 20. век још није завршен

13. април 2026.

Покушај да се Степинац прогласи за свеца је само корак ка проглашењу папе Пија XII за свеца. Историчар, професор др Љубодраг Димић је говорећи о томе да ли је Југославија била грешка, у ауторској емисији Релативизација са Љиљаном Смајловић, рекао да када се све сабере, биланс једног века у коме је постојала југословенска држава изгледа негативно, или прецизније, биће негативан ако из тог историјског искуства не извучемо поуке о томе како да живимо данас и како да се понашамо сутра. Везане вести: Љубодраг Димић – Запечаћена истина Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део) Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део) Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају

Јадовничани на међународној конференцији „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“

6. април 2026.

Учесницима конференције обратиће се и председници удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда, Душан Басташић и Момчило Мирић. РЕПУБЛИКА СРБИЈАНАРОДНА СКУПШТИНАОдељење за односе с јавношћу Н А Ј А В А Поштовани, Обавештавамо вас да ће у четвртак, 9. априла 2026. године, у организацији Парламентарне групе за национално сећање и страдање – ВРЕМЕ ЈЕ, бити одржана међународна конференција: „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ Конференција ће бити одржана у малој сали Дома Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13, са почетком у 11.00 часова. Акредитације можете слати на меил: [email protected] Извор: НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. април 2026.

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва

Гробница у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта 1945. године

6. април 2026.

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа, прије самог ослобођења Госпића, одвели их у Смиљан, те их повjешали на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

5. април 2026.

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле су 54 Срба у доби од jедне до преко 80 година. Пошто се злочин десио на велики православни празник, парастос и комеморациjа одржаваjу се сваке године другог дана Васкрса у организациjи Удружења „Биjели Поток“ – Бања Лука. Везане виjести: Годишњица страдања Срба

Ђурђица Драгаш: РОЂЕНА МОЈА

5. април 2026.

Рука ми твоја крв обоји. Сестрице, кћери. Рука ме твоја води.Сестрице,кћери,Мила моја. Кроз траву низ брдо разастрту,мекану, милну, мирисну.Кроз шуму што к небу расте,тиха, самотна, прозрачна. Рука ме твоја води.Ка мору, низ поноре.На пучину немирну,ка стенама мрачним. Рука ми твоја линије на длану исписа.Младеж на образу исцрта.Боју оку даде. Рука ми твоја крв обоји.Сестрице,кћери. Рођена моја!!! Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

4. април 2026.

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Оливера Шекуларац: Пролећни снегови

3. април 2026.

Моји су корени на небу, тамо међу својима где се чека спасење. Пролећни снегови веју у нашој Лици,бар неко мојима на гроб да дође.. Пахуље пролећне, бар ви нежне будитекад гробове заборављене грлите.. Бар их ви цветним пахуљама украсите,уместо оних воштаницакоје се угасише. Хвала ти, снеже бели,што трагове звери покријеш,па бар у тој зимској чистини и белини, на трен,завичај бајком обвијеш. Не знаш ти, мајко, шта су лички снеговии како често и пролеће оките. — Не знам, Смиљана, не знам…али знам да плачем на сметове мартовске,на снимке оних Плитвичких језерашто ми пријатељи послаше. Нису то слапови —то душа сузама у завичај отиче. А завичај, он је у песми.Понекад га тамбурица

Момчило Мирић: Мука и неверица

2. април 2026.

Господин Ненад Фогел са положаја Председника Јеврејске Општине Земун дословце и у потпуности игнорише 6.500 Срба на гробљу у Земуну, који леже у заједничкој гробници, највећој познатој појединачној гробници Срба на територији Независне Државе Хрватске. Они којима је избрисано име, број и идентитет 1944.г. када су Немци и Хрвати уништили детаљну документацију логора Земун. Они којима је сакривено име, број и идентитет, још 1957.г. када им је подигнут споменик од стране НОО Земун, на коме је писало „Жртвама Фашизма“. Њима, мученицима, се поново ускраћује идентитет, број и име, и не дозвољава им се молитва, помен, парастос и свако могуће сећање на њих! Не схватам мисао која је понукала г. Фогела