Драгиша (62) и Зорица (57) Петровић из Грачанице живе само да би се сећали двоје деце настрадале у Нато бомбардовњу аутобуса Ниш-експреса 1. маја у Лужану код Подујева Деца Петровића, Никола (17) и две године млађа Марија, као и њихова бака Смиљана (65), погинули када је Нато бомба погодила аутобус који је саобраћао на релацији Ниш-Приштина. Враћали су из Прокупља, где су били у гостима. Никола је за који дан требало да прослави седмнасети рођендан. Али тог 1. маја 1999. године, са баком и сестром није стигао у Грачаницу. Погодиле су их Нато бомбе које су гађале аутобус „Ниш експреса“ у Лужану код Подујева. Зорица (57) и Драгиша (62) Петровић из Грачанице живе само

У НАТО бомбардовања Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце У Мурини ће данас бити обиљежено двије деценије од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе. Из Организационог одбора за обиљежавање годишњице, порталу ИН4С су казали да ће овај датум заједно обиљежити епархија Будимљанско-Никшићка и мјесна заједница Мирино. „Литургију ће служити владика Јоаникије и митрополит Амфилохије у 9 часова у храму Св. Петке у Мурини, а опело у 11 часова на споменику, гдје ће говорити Живадин Јовановић, владика Јоаникије и митрополит Амфилохије“, казали су нашем порталу. У НАТО бомбардовања Мурина,

Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба „Агресија у 78 слика“ београдског Културног центра „Чукарица“, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских „Вечерњих новости“ Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из „Новости“ – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

Aмерички истраживачки новинар Џереми Скејхил извинио се у име своје државе због тога што је, како је рекао, током НАТО бомбардовања хладнокрвно убила 16 радника Радио-телевизије Србије, преноси Танјуг. Скејхил, који је и суоснивач „The Intercept” понудио је извињење на отварању међународне конференције „Крај некажњивости за злочине над новинарима”, јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а. „Никада од моје владе нисте чули извињење. Жао ми је што је моја влада хладнокрво убила чланове ваших породица. Ја као Американац одговоран сам за то бомбардовање”, рекао је Скејхил, преноси РТС. Оно што је САД урадио био је ратни злочин, а

Гелери су је погодили у купатилу, док је седела на ноши. Мајка Душица је, који тренутак пре, кренула да јој спреми постељу. За сан. Милица је рођена у зору 9. јануара 1996. Убијена је 17. априла 1999. године, у 21.45 у свом купатилу, зграда број осам, Улица Димитрија Лазарева Раше, први спрат, Батајница. Гелери НАТО бомбе распарчали су прозор, покидали завесу… Милица је седела на ноши. Мајка Душица је, који тренутак пре, кренула да јој спреми постељу. За сан. Тата Жарко покупио је веш са штрика и малену црвену хаљиницу са извезеним мачетом у корпи, које спава. Брат Алекса пребројао је играчке. А, њену лутку сместио је у креветић, крај

Пети пут од почетка агресије бомбардована је „Петрохемија“. Из погођених постројења излиле су се огромне количине хлора НАТО је у ноћи 16. априла наставио дејства по јужној индустријској зони Панчева. Пети пут од почетка агресије бомбардована је „Петрохемија“. Из погођених постројења излиле су се огромне количине хлора, етилен-дихлорида и винилхорида. Оштећена су и трафо постројења из којих се излило врло токсично уље – пирален. Сат времена пре поноћи погођена је и Азотара. Приликом гашења пожара повређено је седам ватрогасаца. Због густог дима који је настао сагоревањем отровних материја велики број Панчеваца затражио је лекарску помоћ. Део града је евакуисан. Борбена авијација НАТО-а испалила је осам пројектила на приштински аеродром „Слатина“.