НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије /СРЈ/ 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“. Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу. „У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом

Српска десница покренула је данас иницијативу за изградњу споменика жртвама НАТО агресији у Новом Саду. “Од 24. марта до 10. јула 1999. године Нови Сад као и читава територија тада Савезне Републике Југославије била је засута бомбама НАТО агресора. Ни данас, 20 година од бомбардовања у којем је страдао и велики број Новосађана не постоји спомен обележје посвећено жртвама овог стравичног злочина. Како би сачували сећање на све страдале, али и опомену да не смемо никада више дозволити страдање нашег народ, Српска десница покреће иницијативу да се у Новом Саду подигне споменик жртвама НАТО агресије” стоји у саопштењу. Петиција за подизање спомен обележја моћи ће да се потпише на штандовима

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји Пропуст, објективни разлози или политички мотиви? Који је разлог што и две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји? Страдале поименце не знамо, али добро знамо да је за 78 дана било 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Кога су убили? Знају само они који су остали да их се сећају и оплакују. Ми остали ћутимо, процењујемо, одлажемо… Тако смо одлагали и ћутали и о Јасеновцу. На

До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године Ни после две деценије од бомбардовања Савезне Републике Југославије, жртве НАТО агресије нису пребројане. До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године. Незванични подаци говоре да је погинуло око 2.500 цивила, међу којима 89 деце, и око 1.000 војника и полицајаца док је 12.500 рањено и повређено. С друге стране, Фонд за хуманитарно право документовао је страдање 754 особе. Четворо посланика посланичког клуба ПС-НСС-УСС, који су део владајуће коалиције, зато, доставили су Скупштини Србије предлог о образовању Комисије за истрагу и утврђивање броја жртава НАТО агресије, која би утврђивала број

У приштинској скупштини спрема се резолуција с циљем да се кривица за злочине пребаци на Београд и спречи могући компромис Комисија косовске скупштине припремила је нацрт резолуције у којој се од власти у Београду тражи да „призна геноцид који се на Косову и Метохији догодио од 1998. до 1999. године“, казни криминалце и надокнади начињену штету“?! Овај најновији потез албанских представника наставак је низа бесмислених акција, које су кулминирале увођењем екстремних такса на српску робу и упорним покушајима да се свету прогура прича да је током сукоба силовано чак 20.000 Албанки, иако надокнаду прима тек стотинак жртава. Представници наше владе немају дилему: овакви потези срачунати су да би се обесмислио

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

У гранатирању аутобуса „Ниш-експреса” погинуло је 46 путника „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле