arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Монд дипломатик: Највећа лажна вијест с краја 20. вијека

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије /СРЈ/ 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“. Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу. „У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом

Знам како је погинуо сваки војник на Паштрику

Генерал у пензији Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде која је учествовала у борби на Паштрику, изјавио је данас да је задовољан што је доживео да се после 20 година гласно говори о обичним војницима који су учествовали у тој борби, која је заједно са оном на Кошарама била кључна за заустављање копнене интервенције на Србију 1999. године, преноси Танјуг. „Драго ми је што сам после 20 година доживео да се говори о тим војницима и томе шта су све ти дечаци издржали бранећи своју отаџбину. Ми старешине смо професионалци, школовани смо за то, али војници, млади људи који су се због годишта силом прилика задесили на одлужењу војног рока

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244 Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а. Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под

Хронологија НАТО злочина: 22. мај – бомбардована термоелектрана „Колубара“

Према подацима Пентагона, за 60 дана агресије на СРЈ НАТО авијација је дејствовала са више од 14 000 вођених и невођених бомби На мети НАТО агресора шездесетог дана бомбардовања Савезне Републике ЈУгославије нашла су се електроенергетска постројења. Бомбардована је термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима. У нападу је повријеђено 11 људи. Гађана су иста мјеста на која је у претходна три напада дејствовано графитним бомбама. Погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини. Око 2.30 са четири графитне бомбе погођена су постројења „Електроистока“ у Брзом Броду. Карбонским влакнима покривено је око 15 хектара због чега је дошло до ланчаних кратких спојева који су проузроковали распад мреже. Ниш, Лесковац, Врање и Прокупље

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА СА КОШАРА: Одата почаст Горану Остојићу

У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима. Свечаност је одржана на теренима основне школе, која носи име Остојица, а учестовали су падобранци 63. падобранске бригаде Војске Србије, припадници специјалне војне јединице, каратисти Јагодине и Горњег Милановца, извиђачи… Њих је поздравио мајор 63. падобранске брогаде Милован Илић, а свечаност је почела полагањем венаца на спомен бисту Остојићу у холу школе и падобранским скоковима. Падобранци су носили заставу Србије и заставу 63. падобранске

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: НАТО бомбама хтели да нам затру потомство

На данашњи дан, на празник Спасовдан пре две деценије, Алијанса бомбардовала КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду Све се затресло, одједном. Земља, зидови, прозори, болнички кревети. Сасула су се стакла, помешала са циглама и, све је полетело. Простор су испунили, јачи од експлозије, јауци очајних пацијената. До њих су готово летели лекари и сестре. Ужас и паника загосподарили су и породилиштем у коме је петнаестак беба уписивало прве дане живота. Двадесети мај, 1999. године, Спасовдан, а педесет осми дан НАТО напада на СРЈ. У 446. налету бомбардера смртоносни пројектили усмерени су на Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“, на београдском Дедињу. Није било спаса за пацијенте на клиници за неурологију. Зора Бркић, Бранко

Покренута иницијатива за подизање споменика у Новом Саду ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ

Српска десница покренула је данас иницијативу за изградњу споменика жртвама НАТО агресији у Новом Саду. “Од 24. марта до 10. јула 1999. године Нови Сад као и читава територија тада Савезне Републике Југославије била је засута бомбама НАТО агресора. Ни данас, 20 година од бомбардовања у којем је страдао и велики број Новосађана не постоји спомен обележје посвећено жртвама овог стравичног злочина. Како би сачували сећање на све страдале, али и опомену да не смемо никада више дозволити страдање нашег народ, Српска десница покреће иницијативу да се у Новом Саду подигне споменик жртвама НАТО агресије” стоји у саопштењу. Петиција за подизање спомен обележја моћи ће да се потпише на штандовима

КОМЕНТАР: Жртве

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји Пропуст, објективни разлози или политички мотиви? Који је разлог што и две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји? Страдале поименце не знамо, али добро знамо да је за 78 дана било 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Кога су убили? Знају само они који су остали да их се сећају и оплакују. Ми остали ћутимо, процењујемо, одлажемо… Тако смо одлагали и ћутали и о Јасеновцу. На

ТРАЖЕ ПОПИС СВИХ ЖРТАВА НАТО АГРЕСИЈЕ: Две деценије без броја настрадалих

До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године Ни после две деценије од бомбардовања Савезне Републике Југославије, жртве НАТО агресије нису пребројане. До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године. Незванични подаци говоре да је погинуло око 2.500 цивила, међу којима 89 деце, и око 1.000 војника и полицајаца док је 12.500 рањено и повређено. С друге стране, Фонд за хуманитарно право документовао је страдање 754 особе. Четворо посланика посланичког клуба ПС-НСС-УСС, који су део владајуће коалиције, зато, доставили су Скупштини Србије предлог о образовању Комисије за истрагу и утврђивање броја жртава НАТО агресије, која би утврђивала број

НЕБЕСКИ СТРАЖАРИ, погинули припадници Војске Југославије у реону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

Приредио Дамир С. Живковић НЕБЕСКИ СТРАЖАРИ! Погинули припадници Војске Југославије у реону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ     Извор, Спомен-књига ЈУНАЦИ ОТАЏБИНЕ, 2000.год Приредио Дамир С. Живковић СРПСКА ИСТОРИЈА 

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

У Дому Војске у Београду отворена је изложба „Дјеца у рату“, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. „Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити“, рекао је Вулин.

Протерали 250.000 Срба, а туже нас за геноцид

У приштинској скупштини спрема се резолуција с циљем да се кривица за злочине пребаци на Београд и спречи могући компромис Комисија косовске скупштине припремила је нацрт резолуције у којој се од власти у Београду тражи да „призна геноцид који се на Косову и Метохији догодио од 1998. до 1999. године“, казни криминалце и надокнади начињену штету“?! Овај најновији потез албанских представника наставак је низа бесмислених акција, које су кулминирале увођењем екстремних такса на српску робу и упорним покушајима да се свету прогура прича да је током сукоба силовано чак 20.000 Албанки, иако надокнаду прима тек стотинак жртава. Представници наше владе немају дилему: овакви потези срачунати су да би се обесмислио

Атлетичара Горана Раичевића пре 20 година усмртио снајпериста ОВК

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

Бомбе и данас разарају живот

У гранатирању аутобуса „Ниш-експреса” погинуло је 46 путника „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле

Обарање Ф-16 – пад сокола у Ждраловац (ФОТО)

Како је 2. маја 1999. године судбина спојила ракеташа Тиосава Јанковића, данас команданта 250. ракетне бригаде ВС, и пилота Дејвида Голдфејна, садашњег команданта Ваздухопловних снага САД ај ратни догађај је подједнако важан као и обарање „невидљивог” авиона Ф-117А, али се о њему готово и не говори. У години када обележавамо две деценије од агресије НАТО-а навршава се 20 година и од подвига тадашње Војске Југославије – обарања америчког авиона Ф-16 код Накучана 2. маја 1999. године. Овај авион оборили су припадници Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране (ПВО), исте јединице која је претходно оборила Ф-117А. Руковалац гађања био је мајор Бошко Дотлић, који је био на челу тима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.