arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обиљежено 80 година од страдања Срба у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу (ФОТО/ВИДЕО)

6. фебруар 2022.

Прошло је 80 година од страдања више од 2.300 Срба које су 1942. године усташе свирепо побиле у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Припадници фашистичке НДХ су 7. фебруара 1942. године, у само једном дану, на свиреп начин без испаљеног метка убиле су невине српске цивиле у селима Дракулић, Мотике и Шарговац те у руднику Раковац, међу којима више од 550 дјеце. У Цркви Светог великомученика Георгија јутрос је служена литургија у оквиру обиљежавања годишњице покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима. Богослужење у Цркви Светог великомученика Георгија (Фото: СРНА) Литургији су присуствовали потомци жртава усташког покоља, посланици у Народној скупштини Републике

У недјељу помен у Дракулићу за 2.315 монструозно убијених Срба (ВИДЕО)

4. фебруар 2022.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 6. фебруара, биће служен помен за 2.315 Срба, међу којим и 551 дијете, које су прије 80 година на монструозан начин, без испаљеног метка, убиле усташе у том мјесту, као и Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Душко Милуновић, предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, организатора обиљежавања, рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је овај страшни злочин који се десио у геноцидној творевини Независној Држави Хрватској, почео у 4.00 часа ујутро 7. фебруара 1942. године када су усташе у руднику Раковац убиле 52 рудара српске националности. – Не може да се опише страхота тог дана. Сви су уморени

Упокојио се Тихомир Левајац, јадовнички пријатељ

27. јануар 2022.

Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години. Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. Четрдесет година је радио као професор српског језика и књижевности у бањолучкој Медицинској школи и Гимназији. Био је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва “Са Овчара и Kаблара“ у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку. Објавио је сљедеће књиге: „‘За сунчевим кругом“, “У кругу светиљке“, “Kружно кретање“, “Јопет суданија“, “Сањао сам Kанаду“, “Брод који није лађа“, “Одсјај духа“, “Осмех“,

Међу покланим Тодићима

6. јун 2021.

Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим Тодићима. У засеоку су биле само три куће: тетка Васлије са 20 чељади, Илије Тодића са 15–16 чељади и Стојана Тодића са 5 чељади. Куће су им близу, једна до друге. Када сам дошао горе, у Доње Тодиће, видим да су сви поклани. На зараванку између те три куће на снијегу је лежало око 40 чељади. Нисам их тада бројио, већ знам да их је толико било у те три куће и знам да су

Дракулић: Осам деценија заборава

8. фебруар 2021.

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

7. фебруар 2021.

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Злочин и казна бањалучког стожерника (8): Стожерник Гутић пред исљедницима

13. фебруар 2019.

Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

12. фебруар 2019.

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

11. фебруар 2019.

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

11. фебруар 2019.

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

Злочин и казна бањалучког стожерника (5): Британци изручују Виктора Гутића

10. фебруар 2019.

Дана 20. децембра 1945. године у београдским дневним новинама „Борба“ и „Политика“ објављена су саопштења Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача (ДК) којима се југословенска јавност обавјештавала како „усташки џелат др Виктор Гутић слободно се шета по Венецији“. Уз илустрацију са већ поменутом фотографијом, читаоци су могли сазнати сљедеће: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6.новембра 2017. године. „Комисија је утврдила, да се Др. Виктор Гутић налази у Италији. За то постоје непобитни докази, па чак и фотографија, на којој се види Гутић како као туриста храни голубове на Марковом тргу у Венецији. Ипак до сада Гутић још није предан

Злочин и казна бањалучког стожерника (4): Гутић ухваћен у Венецији

8. фебруар 2019.

Прича о хватању Виктора Гутића у Венецији већ је прерасла у својеврсну легенду. Оно што са сигурношћу можемо тврдити је да верзија по којој је Гутић тајно киднапован од стране југословенских обавјештајаца није тачна. Једноставно, сви материјални докази говоре другачије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. децембра   2017. године. Ипак, дио већ познате приче који је тачан, односи се на тврдњу да је Гутића у Венецији запазио управо један бањалучки Јевреј, који се у Италији затекао као бјегунац од холокауста. Ради се, наиме, о Моску Кабиљу, предратном архивару у Врбаској финансијској дирекцији, који је из Бањалуке избјегао у Сплит, гдје је прибављао

Свети Мученици наши, праштајте нам!

7. фебруар 2019.

77. година од страшног покоља над православним Србима у селима Мотике, Шарговац, Дракулић, и руднику Раковац! Без и једног испаљеног метка усташе су тог 7. фебруара 1942. године починили Покољ! Убили су најмање 2300 људи, а међу покланима и 551 дијете. Тај стравичан чин људски мозак не може да замисли у својој глави. Нема тог филма страве и ужаса, хорора, који би могао дочарати то злодјело. Пише: Сандра Благић Али, постоји у стварном животу покварени нељудски ум којем је било задовољство клати! Хранио се тим мучењем , клањем. Убијао је сјекирама, ножевима, тољагама уз одобрење католичке цркве која се није противила Покољу, и од које су добили опроштење гријеха. У

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА