arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сведочанство о Јасеновцу

Издавачко предузеће „Свјетлост” из Сарајева у своје задатке одмах после Другог светског рата уврстило је и подстицање бораца и осталих учесника НОП-а да, у облику који им најбоље одговара, опишу шта су сами доживели или видели. На тај позив реаговао је Драго Х. Чолаковић из Бијељине, који је у књизи „Јасеновац”, издатој 1948. године, детаљно описао стварање логора Јасеновац сведочећи о страхотама кроз које су већ на самом почетку прошли логораши. За његово писање „Свјетлост” каже да има „печат уверљивости и снагу документа”. Логораши су свакодневно убијани на различите начине, радећи тешке послове по блату и киши, снегу и мразу, мокри, гладни, прљави, вашљиви, малтретирани на сваком кораку. Убијани су

Дан стварања НДХ, када је на Загреб пала тама а из њега кренуло зло

У четири кратке године, она је својим апаратом, у геноциду какав Европа никада није видела, усмртила између 500 000 и 1 000 000 Срба са територија које је окупирала Независна Држава Хрватска је основана 10. априла, пре 83 године, као држава хрватског народа под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. То се догодило свега 4 дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци с нескривеним одушевљењем најширих маса загребачких Хрвата. Период који је наступио представља најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злоћинима који су одредили злочиначки карактер нове власти, чиме су распршене наде неких да

Логоровање у Јастребарском

Учестало негирање усташких логора, поготову дјечјих, отвара ране ријетких преживјелих жртава: ‘Већ годинама тешко дишем. Срце ми свако мало трокира, но ништа ме не боли као поздрав ‘За дом спремни’. У раном ме дјетињству тај злокобни урлик будио у Старој Градишци и Јастребарском’, каже Никола Релић (88) Славског Поља. У посљедње се вријеме све чешће у јавности пласира теза да су усташки логори, посебице дечји, били заправо ‘хумана прихватилишта’: далеко се у том ревизионизму отишло на скупу који је под кровом Хрватског института за повијест у Загребу организирало Хрватско културно вијеће под називом ‘Истина и монструозне лажи о дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском од 1941. до 1945.’. На

Титово ћутање о логору смрти

У првој депеши упућеној у Москву, априла 1942, у којој је говорио о Јасеновцу, Тито не помиње Србе, већ тврди да се у логору налази „више од 10.000 најбољих синова Хрватске“. Титови историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). То је само по себи нелогично, јер је Тито највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од

ustanak-u-lici.jpg

Др Момчило Диклић: АНТИФАШИЗАМ У ХРВАТСКОЈ

Тврдња, да jе Хрватска била jедна од водећих антифашистичких држава, ако не и прва у Европи, jе невиђени апсурд. Увод То се тврди, за државу, у коjоj jе истовремено порушено преко три хиљаде антифашистичких споменика. Ово не износе само десничари него и многе друге структуре и разни поjединци, коjи су у последње две децениjе тако учени. Тако jе у „Вечерњем листу“ 24.априла 2012.године обjављен текст, поводом Милановићевог  говора у Концентационом логору Јасеновац, под насловом „Напокон разумна дефинициjа хрватског антифашизма“. У тексту се међу осталим констатуjе и следеће: “да су Хрвати у Другом светском рату масовно судjеловали на побjедничкоj страни“, затим се додаjе „Дакле неприjепорна jе чињеница да су Хрвати масовно

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Дане Ластавица: ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ -ЛИКА 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Када се размишља о хрватским логорима смрти за уништење српског и јеврејског народа, који су били успостављени и организовани око Госпића 1941-45. године, мисао шеће само око Окружног затвора Госпић, а понекад и до Јадовног, или острва Пага, што је недовољно за сазнање праве и пуне истине о логорима који су деловали на овом терену. ДАНЕ ЛАСТАВИЦА ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМИ ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМЛОГОРУ ГОСПИЋ (ЛИКА) 1941-45, А СРБИМА И 1991-…? Није то био логор Госпић, већ систем логора, сабиралишта и разних губилишта, која су се састојала од јама, објеката где су жртве спаљиване, те многа и многа масовна губилишта на подручју све од Лићког Лешћа, преко Перушића, Пазарића,

Геноцида над Србима нема у читанкама

У своjоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно је „узнемирила“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту,

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

Часне сестре су ињекцијама убијале децу

Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Академик Василије Крестић о историјским темама

За сајт Српска историја говори академик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ. Разговарао: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Поштовани господине Крестићу, после 1918.год. како нам се поновила 1945. год? Поново смо отишли у загрљај џелату који нас је клао и децу нам убијао на најсуровије начине. По Вама која је кључна тачка српског суноврата и пропасти? Да ли и Ви мислите да је то 1918. година? На нашу жалост, и несрећу, ми имамо веома богату историју с трагичним исходима па се није лако и једноставно одлучити у избору „кључне тачке српског суноврата”. Ако је реч само о најновијим

Ђурђица Драгаш: Дан у којем смо морали да застанемо… макар на минут!

Размишљајући о Израелцима који, и после осам деценија, стоје мирно и минутом ћутања, уз сирене, одају пошту својим жртвама, с горчином се сетих покушаја да се, пре неколико година, на сличан начин сетимо жртава Олује! 8. април 2021. Израел, Дан сећања на жртве Холокауста Минут ћутања и двоминутно оглашавање сирена широм земље. Израелци су још једном показали како се сећају и колико поштују шест милиона јеврејских жртава страдалих током Другом светског рата.Без поговора, без питања, на тренутак је „стао“ живот. Зауставили су се се аутобуси и аутомобили, пешаци су стајали у месту.Радио и тв станице емитовале су специјални програм који је почео претходног дана, одмах после заласка сунца. Ресторани и

Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм. Исто тако, у Бањој Луци на новинарска питања о теорији плагијата сценарија Даре из Јасеновца, који су лансирали аутошовинисти из Београда, продуцент из Србије је одбацио као нешто с чим они немају никакве везе, док се у интервјуу за Вечерњи лист Зафрановић одредио овако: Није гледао Дару из Јасеновца… „Филм „Дара из Јасеновца” нисам гледао, а насљедници Арсена Диклића, аутора сценарија за мој пројект „Дјеца Козаре”, оставили су правницима и

Др Александар Раковић © ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Раковић: Нико нема права да ћути на повампирење усташтва и НДХ!

Апсолутна је илузија да, ако се нешто деси нашим сународницима у Српској и Црној Гори, неће и Србија доћи једног дана на ред – рекао је Раковић. Историчар Александар Раковић изјавио је да је Независна држава Хрватска био најмонструознији противник са којим се српски народ икада суочио и чијих се „тековина“ мора чувати и данас. Поводом осам деценија од оснивања НДХ, Раковић је за РТРС, рекао да треба стално ширити свијест о опасности повампирења идеја НДХ. – Та свијест о опасности је животно битна за Србе који се налазе западно од Дрине, па и за Црну Гору – каже Раковић. Осим тога, истиче Раковић, врло је важно да Срби као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.