Лика Архиве - Страница 4 од 6 - Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

2. децембар 2022.

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом „Дана Републике“, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

9. новембар 2022.

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

НОВА КЊИГА МИЛЕТА РАЈЧЕВИЋА: Свјетла угашених огњишта

11. мај 2022.

Управо је изашла из штампе књига: Миле Рајчевић: Свјетла угашених огњишта у којој аутор жели да остави писани траг историји, да се не „почупа коријење и сачувају истине о српском народу“ који је вијековима живио на овим просторима, имао своју богату историјску и културну баштину. У књизи се налазе истине о злочинима који су се догодили српском народу у некадашњој општини Госпић и околним српским селима која су етнички очишћена, започето у 2.свјетском рату 1941 – 1945.године, а довршено у грађанском рату у Хрватској педесет година касније 1991 – 1995.године. Читаоци ће у књизи пронаћи податке о Казнионици Окружног суда у Госпићу, првом концентрационом логору за Србе 1941. године, „Кристалним

Ђурђица Драгаш: Исекли су јутрос једну букву

26. март 2022.

Ранише је јутрос, убише потмулим ударцима. Паде уз тресак…. Лежи на влажној земљи, међ’ коровом, на ситном дрвећу што попусти под њеном тежином. Лежи, лепа и бела, бескрвна и величанствена. Лежи, смртно рањена, неболна и бистра као небо што јој остаде у оку. Трепери роса на њеној нежној кожи, мирише њено лишће… последњи пут. Плаче шума без сузе, жале је птице што свијаше гнездо међ’ њеним гранама. Оплакују је облаци… Говорили су јој – не расти толико, не листај тако зелено. Није их слушала. Пружала је своје беле руке ка небу, смејала се сунцу, несвесна, недодирљива, поносна. Милујући се с ветром, није чула кораке. Радујући се киши, није видела варнице секире.

Ђурђица Драгаш: Џаба сте певали Скорпионси, нема нам спаса!

7. март 2022.

Mота ми се ових дана по глави рефрен познате песме. Размишљам, шта ли данас раде та „деца сутрашњице“ која су се рађала кад и ова песма?! Колико њих уопште и зна за њу? Колико тридесетогодишњака препознаје поруку коју су, почетком деведесетих година прошлог века, свету желели да пренесу Скорпионси?! „Take me to the magic of the moment On a glory night Where the children of tomorrow dream away In the wind of change…“ Баш ти тридесетогодишњаци ратују и гину ових дана у Украјини. Није им ни на крај памети песма која је предвиђала да ће „ветар промена“ донети мир, љубав и напредак. Сећају је се, вероватно, само њихови престрављени родитељи.

Прoгутaн врeбaчки Друштвeни дoм

22. фебруар 2022.

Oпштински суд у Гoспићу зa сaмo две недјеље oдoбриo je грaдским влaстимa и грaдoнaчeлнику Kaрлу Стaрчeвићу дa сe упишу кao влaсници Дoмa Друштвa Српскe нaрoднe читaoницe и библиотеке Врeбaц, oснoвaнoг 1930. Пишe Aњa Koжул Tрoмa судскa прaксa у Хрвaтскoj пoнeкaд угoднo изнeнaди. Пoстaлo je уoбичajeнo дa судски пoступци трajу дугo, дa сe врaћajу нa пoчeтaк и дa кaткaд чaк нaдживe стрaнкe у пoступку. Нo и дaљe сe пoнeки случajeви рjeшaвajу брзo и eфикaснo. Дoдушe, прeтeжнo у кoрист oних кojи имajу мoћ. Taкaв примjeр стижe из срeдиштa Ликe, из Гoспићa. Taмoшњи Oпћински суд и њихoв Зeмљишнo-књижни oдjeл риjeшиo je у сaмo 13 дaнa jeдaн зaхтjeв рукoвoдствa Грaдa Гoспићa, нa чeлу с

Ђурђица Драгаш: Kако нам је корона „вратила“ славу

26. јануар 2022.

Родила сам се и одрасла у крају у којем се није ишло у цркву, нису се славили верски празници, а деца нису крштавана. Додуше, то је важило готово искључиво за нас, Србе. Било је једноставно такво време и такве околности. Ипак, два датума су се у мојој породици увек обележавала. Покров – сеоска слава у селу у којем је рођена моја мама и Свети Јован – крсна слава њених родитеља. Признајем да нисам баш много знала о томе шта тачно славимо, али та два дана имала су посебно место у нашим животима. Покров сам „везивала“ за неку врсту вашара. Много скромнијег него овде, у Србији, али ипак довољно занимљивог сваком

НАКОН ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА ЗАЖИВJЕЛА ТЕСЛИНА ЦРКВА: Огромна част и одговорност за оца Драгана који служи у родном мjесту научника

8. јануар 2022.

Црквена звона у Храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану оглашавају се и током ових божићних дана, славећи рођење Христово. Тако је већ шест година, од када је за парохијског свештеника постављен отац Драган Михајловић, који је око цркве сабрао оно мало преосталих православаца овог краја. На Божић се у Смиљану присећају Николе Тесле, који је у овом селу рођен, а умро је 7. јануара 1943. Данас у Смиљану словом и бројем живи двоје времешних Срба, у оближњем Госпићу има осам православних кућа иако су некада Срби чинили половину становништва тог краја. ПОМЕШАНА ОСЕЋАЊА Како је за Српски телеграф испричао отац Драган, он је први православни свештеник који је

- Био би се обријао за фотографирање - каже Никола (фото ТРИС/Г. Шимац)

Српска породица Покрајац, у личком Мазину: Борили смо се за хрватску државу, а она нам је окренула леђа

26. децембар 2021.

Никола Покрајац је рат дочекао с 19 година. Живио с родитељима у Загребу и студирао, обожавао животиње, клањао се природи, волио људе. Данас има 45 година, и даље живи с родитељима, али не више у Загребу него у личком Мазину, тридесетак километара од Грачаца. И даље непатвореном искреношћу воли животиње и људе, симбиотички је повезан с нетакнутом природом и моћним зеленилом Лике, али заробљен сјећањима која га, ма колико их потискивао, даномице прогоне. Између предратног Николе и овог данашњег, осим година, су и трауме рата, прегажених ратишта, лица погинулих пријатеља и знанаца, страхови и на крају, све неправде овог свијета… Јер, Никола и његов отац Новица, иако српске националности, цијели

Лажни „првоборци“ у устаничкој српској средини створили повољну климу за долазак Јосипа Броза

21. новембар 2021.

Од доласка странке HDZ на власт у самосталној (европској) Хрватској, и потом видљиве ревитализације усташтва, траје доказивање да јулски устанак у Србу није био почетак антифашистичке борбе. Пише: Владимир ФРОЛОВ Лагање још из времена браварове заједнице настале на тезама коминтерновских шнајдера, тешко се потире, иако је дуго скривана истина поодавно изашла на светло дана. Како је NDH била клерофашистичка држава која проводи геноцид над Србима, Жидовима и Ромима, код Срба је сазревала свест да се само оружаном борбом могу спасити од потпуног уништавања у таквој држави. Сазревање о неопходности устанка било је аутохтони императив за биолошки опстанак на који тзв KPH није имала никаквог утицаја, тим пре што се комунисти

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. октобар 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Парастос поводом годишњице злочина хрватске војске у акцији „Медачки џеп“

9. септембар 2021.

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ организовало је у Цркви Светог Марка у Београду, поводом 28. годишњице злочина хрватске војске у операцији „Медачки џеп“, парастос за убијене Србе. Хрватска војска је 1993. године извршила операцију „Медачки џеп“. У тој операцији, која је трајала од 9. до 17. септембра 1993, убијено је тридесет шест цивила и педесет два војника Републике Српске Крајине. Судбина неких жртава још увек је непозната, а злочинци који су за то одговорни и даље су на слободи или су добили благе казне. То су, међутим, само бројеви иза којих се крију ужасне људске приче, о чему говори Миле Рајчевић, некадашњи мештанин Дивосела – места које, према његовим речима,

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

2. септембар 2021.

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава. Пише: Ђорђе Пражић Увод Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“. Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда.

Ђурђица Драгаш: Доста је било!

8. август 2021.

Много се ових дана пише, говори и расправља о српско-хрватским односима. Од 1995. увек је тако у августу! Отворе се старе ране, пробуде страхови, мржња, изговоре тешке речи, а онда се страсти смире…до следеће прилике. Ове године је ипак мало другачије. Представници Срба у Хрватској први пут су присуствовали прослави годишњице Олује у Kнину. Хрватски председник је на помену Србима убијеним у селу Грубори рецитовао песму Алексе Шантића „Остајте овде“. Да ли се нешто заиста мења? Има ли будућности за српску мањину у Хрватској? Ове године, више него икад, размишљам о томе… Питам се ко је у праву – они који су се, упркос свему, вратили у завичај или ми